Nakon raspada Dušanovog carstva u Katoličkoj crkvi se odigrala drama! Zbog nje papa Franja možda i nije papa (FOTO)
Nakon povratka pape iz Avinjona u Rim 1377. godine izgledalo je da se stvari vraćaju u normalu. Kardinali su naredne godine izabrali novog papu, ali su se pokajali pa su izabrali još jednog. Na kraju su izabrali i trećeg. Zbog načina na koji je problem konačno rešen postoji otvoreno pitanje validnosti i sadašnjeg pape
U periodu 1309-1377. godine sedam uzastopnih papa nije stolovalo u Rimu već u Avinjonu, u Kraljevini Arelat, tada delu Svetog rimskog carstva a danas u Francuskoj; 1378. godine kralj Arelata će postati francuski prestolonaslednik pa će se njena teritorija utopiti u Francusku.
Preporučujemo
"BILI SMO KAO GLADNI VUKOVI I BESNI ŠTO NAM NISU DOPUSTILI ULAZAK U BANJALUKU": Bivši zapovednik hrvatske vojske ovako veliča "Oluju"
HRVATI SPALJUJU SRPSKU ZASTAVU U SRCU KNINA: Vesele se dok gori trobojka! (VIDEO)
Papa Grgur XI se vratio u Rim 17. januara 1377. godine, čime se okončalo takozvano Avinjonsko papstvo, kompromitovano korupcijom i snažnim francuskim uticajem; povratak, međutim, nije bio bez posledica.
Kada je papa naredne godine preminuo, Rimljani su otpočeli velike nerede kako bi osigurali da će njihov sugrađanin biti izabran za papu, kao što je to bilo u prošlosti (sve prethodne, "avinjonske", pape su po pravilu bili Francuzi).
Kardinali su, pak, izabrali Napolitanca, Bartolomea Prinjana, nadbiskupa barijskog, pošto adekvatni Rimljanin nije istupio kao kandidat. Bartolomeo je izabrao ime Urban VI.
Pre izbora za papu rimskog, Urban VI je bio poštovan zbog svog rada u Avinjonu kao vrsni administrator. Čim je izabran - kao da je đavo ušao u njega. Postao je sumnjičav, imao je nasilne izlive besa, i hteo je da reformiše Crkvu.
Većina kardinala koja ga je izabrala brzo je zažalila; zato su pobegli iz Rima u Ananji i 20. septembra iste godine izabrali Roberta iz Ženeve za rivalskog papu, koji je uzeo ime Kliment VII i obnovio papski dvor u Avinjonu. Kažemo rivalskog papu, ali pravno gledano Kliment VII je bio antipapa. Ovo je stvorilo metež u Katoličkoj crkvi, jer iako je antipapa bilo i ranije ovo je prvi put da je ista grupa ljudi izabrala i jednog i drugog poglavara.
Sukob je eskalirao kao šumski požar, od eklesiološkog do diplomatskog, i podelio je Zapadnu Evropu. Problem za svetovne vladare je bio ogroman, pošto su morali da izaberu stranu; nisu mogli da stoje i gledaju samo šta se dešava.
Zato je pola Evrope podržalo jednog, a druga polovina drugog. Bez ikakvog geografskog pravila. Iza antipape Klimenta VII bili Francuska, Aragon, Kastilja, Kipar, Burgundija, Savoj, Napulj, Škotska i velški pobunjenici protiv Engleza.
Iza pape Urbana VI bili su Danska, Engleska, Flandrija, Sveto rimsko carstvo, Ugarska, Irska, Norveška, Portugalija, Poljska, Švedska, Mletačka republika, kao i drugi italijanski gradovi-države na severu poluostrva.
Podela se nastavila i kada su papa i antipapa umrli. Novi papa rimski je postao Bonifacije IX 1389. godine, u godini Kosovskog boja, dok je u Avinjonu 1394. godine antipapa postao Benedikt XIII. Kada je Bonifacije umro 1404. godine, osam kardinala u rimskoj konklavi je ponudilo Avinjonu da ne biraju novog papu ako Benedikt podnese ostavku, međutim, njegovi legati su odbili pa je izabran Inoćentije VII.
Razvila se fanatična mržnja između dve sukobljene frakcije i dve paralelne Crkve; kada su gradski oci Briža podržali, recimo, antipapu u Avinjonu, veliki broj trgovaca je napustio grad i otišao drugde, u svakom slučaju tamo gde podržavaju Urbana.
Diplomatija je sve vreme radila punom parom, a čak su i Francuzi pokušali da nateraju antipapu Benedikta da podnese ostavku, bez uspeha. Pošto je samo papa mogao da sazove crkveni sabor, a dvojica papa su svoje suparnike tretirali kao antipape, spor je izgledao nerešiv.
Napokon su teolozi smislili da Crkva može da deluje sama za svoje dobro uprkos slovu zakona pa je trebalo da se Benedikt i Grgur sretnu u Savoni. Kada su u zadnjem trenutku odustali, oba kardinalska kolegijuma su ih napustila.
1409. godine kardinali su se sreli u Pizi u nameri da reše spor, i 5. juna te godine smenili oba pontifa, proglašavajući ih šizmaticima, jereticima, krivokletnicima i skandaloznima. Ali su onda napravili novi problem jer su izabrali trećeg čoveka, Aleksandra V, koji je umro naredne godine da bi ga nasledio Jovan XXIII.
Tako je Katolička crkva sada imala trojicu papa: jednog u Rimu, drugog u Avinjonu i trećeg u Pizi.
Stvari su se sa mrtve tačke konačno pokrenule 1414. godine kada je Jovan XXIII sazvao sabor u Konstancu, uz podršku Grgura XII koji je nasledio Inoćentija VII u Rimu. Sabor ih je obojicu naterao na ostavke, i ekskomunicirao Benedikta XIII koji nije hteo da siđe sa svog trona u Avinjonu.
Ali to nije bio Jovanov plan, pa je iz Konstanca pobegao maskiran u glasnika; kada je uhvaćen i vraćen optužen je za jeres, simoniju, šizmu i nemoral; "skandaloznije optužbe su zataškane, pa je Hristov vikar optužen samo za gusarenje, silovanje, sodomiju, ubistvo i incest", pisao je engleski istoričar Edvard Gibon u 18. veku. Proglašen je krivim po svim tačkama optužnice.
Sabor je zatim izabrao za papu Martina V čime se šizma u suštini okončala, a Katolička crkva samu sebe spasila od propasti.
Naravno, nije sve išlo kao po loju ni nakon toga, pošto Aragon nije priznao Martina i ostao je veran Benediktu; to se nastavilo i posle njegove smrti pošto je jedna grupa vernih mu nadbiskupa izabrala naslednika u vidu Benedikta XIV a druga Klimenta VIII, ali je sve to bilo mlaćenje prazne slame. Kliment je 1429. odustao i priznao Martina.
Linija papa koji su sve vreme stolovali u Rimu se danas nezvanično priznaje kao jedina legitimna, mada konfuzija oko brojanja pontifa opstaje i dalje; zbog toga je recima papa Bordžija bio Aleksandar VI, zbog Aleksandra V iz Pize, i zbog toga je bio spor čak i 1958. kada je Anđelo Ronkali izabrao da se zove Jovan pa je proglasio da je i on Jovan XXIII. Zanimljivo, Jovan XX nikada nije postojao zbog greške u brojanju iz 11. veka.
Ostavka pape Grgura XII iz 1415. godine bio je poslednji slučaj da je episkop rimski dao ostavku na položaj, dok to nije 2013. godine uradio papa Benedikt XVI.
Da se sve ovo više nikada ne bi ponovilo, već 1464. godine papa Pije II izdao je bulu kojom se određuje da nijedan sabor ne može da smeni papu, već da jedino papa može da podnese ostavku, svojom slobodnom voljom i bez pritiska sa strane. Ako postoji pritisak, on i dalje ostaje papa a njegov naslednik je antipapa.
Međutim, validnost tri linije pontifa nikada nije rešena pošto sabor u Konstancu nije rekao ko je u pravu već je samo doneo ostavke i rušenje svih postojećih papa i izbor novog čoveka.
Kredencije kardinala, nadbiskupa i biskupa koje su stvorile sve te pape i antipape u Rimu, Avinjonu i Pizi zbog toga su sumnjive i sporne; drugim rečima, kardinali koje su imenovala dvojica lažnih papa (koji god da su lažni) nisu stvarno kardinali jer samo papa može da stvori kardinala.
Pošto su svi oni učestvovali u izboru Martina, eklesiološka legitimnost i sadašnjeg pape Franje i, šta više, čitave Katoličke crkve je i dalje pod znakom pitanja, a Vatikan nikada nije dao službeni odgovor, možda zato što je on izrazito loš po Vatikan koji se uzda u neprekinuti niz papa na "apostolskom prestolu" od Svetog Petra do danas.
Čak se ni akademska javnost ne slaže u potpunosti, iako se prednost, istina, daje rimskoj liniji, kao što ad hok čini i sam Vatikan.
Da sumiramo problem: zbog toga što su lažni kardinali (koji god da su) birali i Martina V, postoji pitanje validnosti svih njegovih naslednika, a možda i pitanje da li Katolička crkva zapravo kanonski i dalje postoji postoji ili ne. Čak i ako izuzmemo spor koji postoji sa Pravoslavnom katoličanskom crkvom i opštom legitimnošću svih rimskih episkopa nakon 1054. godine, iz perspektive Istoka.
(Skoro istovremeno sa ovim događajima na Zapadu, i Srpska crkva je imala sličnih problema, pošto smo zbog krunisanja Dušana za cara bili ekskomunicirani od strane Carigradskog patrijarha, a onda je nakon raspada države i smrti cara Uroša V na sve to postojalo i više rivalskih patrijaraha.)
(O. Š.)
Povezane vesti
OVA lekcija zbunila osmake, a ne razumeju je ni roditelji: Pitali smo pedagoga da li je to razumljiv jezik
Vernici danas slave SVECA koji je, kada poželi, bio i nevidljiv
Po ugledu na ovu svetinju građene su ostale crkve brvnare širom Srbije: Manastir je podignut u znak pokajanja
<% post.title %>
Veliki skandal u Engleskoj: Nadbiskup podneo ostavku nakon što se saznalo za pedofilsku aferu u crkvi
Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Slika iz autobusa koja je rasplakala Srbiju: "Otac ovako izgleda – nesavršen, ali sa srcem većim od veka!
Srbin pozajmio novac starijem komšiji pa zauzvrat dobio nešto zbog čega je i dalje u neverici: "Svaka čast, ti si srećan čovek"
Devojčica (15) u beloj haljini, spremna za udaju, skočila u ledeni Lim - Nastavnik Mićo nije oklevao da je spasi: "Lim nas je nosio. Činilo mi se da je gotovo sa nama"
Ćorloilo Ćorlo Pk
Za ovo je najadekvatnita reč: PAPAZJANIJA! ;-) ;-)
Podelite komentar
S
Sve je to samo dokaz da crkva nije uopste Bozja volja,da oni nisu bili i nisu vodjeni od Boga, vec da se radi o grupi ljudi koji predstavljaju onu drugu stranu.
Podelite komentar
Igor V.
Kakva je ovo Tvorevina,ova katolicka crkva (namerno napisah malim slovima i necu pominjati necastivog u glavnom tekstu) da je sramota i pisati o njima,a kamo da covek i bude njihov clan. Ja to ni zamisliti ne mogu. Valjda je to zbog toga jer Ja pripadam Svetom Pravoslavlju,pa su mi ovakve grozote,naravno,ne pojmive.
Podelite komentar