Naučna činjenica zbog koje ljudi ili polude ili postanu vernici. Ili i jedno i drugo! (VIDEO)

Iako je prečnik Sunca oko 400 puta veći od prečnika Meseca, Mesec je oko 400 puta bliži Zemlji. Zato nam Sunce i Mesec izgledaju kao da su iste veličine, i zbog toga su pojedini astronomski događaji kao što je recimo potpuno pomračenje Sunca (i ko zna šta je još zbog toga moguće, čega još uvek nismo svesni).

Preporučujemo

Dvojica pijandura su krenula da pomeraju sofu, a onda je nastao snimak zbog kog se ceo svet smeje (VIDEO)

Niko ne zna i ne može da kaže kolika je verovatnoća za tako nešto, pošto niko ne zna koliko još planeta i meseca ima u svemiru. Astronomi su do sada otkrili oko hiljadu planeta u dalekim solarnim sistemima, ali ne znamo baš previše ni o njima a kamoli o njihovim prirodnim satelitima.

Još jedna stvar je jako važna i traži odgovor, a njega nema i možda ga nikada neće biti: na stranu to kolika je verovatnoća da sunce oko kog planeta kruži bude udaljeno od te planete isto onoliko koliko je puta veće od meseca te planete, pitanje je i kolika je verovatnoća da je to slučaj upravo na planeti na kojoj se razvio inteligentni život.

JEZIV SNIMAK: Bahati vozač gazi troje mališana, ali onda se dešava ČUDO (VIDEO)

Naučnik Majls Stendiš kaže da je ovo jedinstven slučaj u našem solarnom sistemu, i da se ne ponavlja u komšiluku.

Ali, postoje milijarde neotkrivenih solarnih sistema svuda oko nas i ko zna šta oni kriju. Možda će naučnici jednog dana utvrditi uzročno-posledičnu vezu između ovog fenomena i nastanka inteligentnog života, jer reći da je ovako nešto slučajnost deluje suludo, podjednako suludo koliko i reći da nije slučajnost.

U svakom slučaju, stepen verovatnoće je nemoguće utvrditi, za sada.

Međutim, Sunce i Mesec ne deluju uvek podjednako što se veličine tiče, pošto se udaljenost Meseca menja tokom kalendarskog meseca pa tako njegova veličina u našim očima varira za oko 12 odsto u toku tih tridesetak dana.

U jednom trenutku je u svojoj najudaljenijoj orbiti, i ako se pomračenje Sunca desi u tom trenutku onda ono nije potpuno već delimično, pošto se prsten Sunca vidi oko Meseca, odnosno, Mesec nije u stanju da potpuno prekrije Sunce.

Šta više, Mesec se svake godine udalji od Zemlje za 4 centimentra, što znači da pre mnogo eona nije bilo delimičnog pomračenja Sunca jer je Mesec bio puno bliži i sva su pomračenja bila potpuna a Mesec nam je uvek delovao veći do Sunca. U dalekoj budućnosti imaćemo samo delimična pomračenja; koja god bića budu živela na Zemlji za 600 miliona godina imaće priliku da prisustvuju poslednjem potpunom pomračenju Sunca.

Recimo, za vreme velikog župana Stefana Nemanje, Mesec je bio bliži Zemlji za oko 32 metra. Za vreme Isusa Hrista, Mesec je bio bliži Zemlji za oko 80 metara nego što je danas. Ali sve te razlike su neprimetne, i neprimetne su od zore civilizacije, od kako je čovek izašao iz praistorije.

Stoga se sad javlja još jedno zanimljivo pitanje: kolika je verovatnoća da Mesec bude oko 400 puta bliži Zemlji od Sunca koje je od njega oko 400 veće, upravo u trenucima dok inteligentni život na toj planeti razvija civilizaciju?

Najteže od svih pitanja.

(Telegraf.rs)