ESKOBAROVI NILSKI KONJI POSTALI SEOSKI LJUBIMCI: Ljudi ih vole, ali umeju da budu i opasni! (VIDEO)

Više od 20 godina otkako je kralj droge Pablo Eskobar ubijen u obračunu s policijom, njegovo neobično nasleđe još živi. Ako u gluvo doba noći pogledate kroz prozor u kolumbijskom selu Doradalu, možda ćete videti nilskog konja kako šeta ulicom.

Preporučujemo

ESKOBAROVI NILSKI KONJI TERORIŠU STANOVNIŠTVO: Svi su u strahu, kao kad je narko-bos bio živ (FOTO) (VIDEO)

Policija je ili ubila ili zatvorila celu Eskobarovu narkobandu, ali je poštedela nilske konje iz njegovog privatnog zoološkog vrta.

Prepušteni sami sebi na Eskobarovoj ogromnoj hacijendi Napoles, površine 2.000 hektara, razmnožili su se i postali najveće krdo nilskih konja izvan Afrike.

- Išla sam na trening rano ujutro i jedan je bio na livadi prekoputa škole - kaže 12-godišnja Lina Maria Alvarez.

- Noću dolaze kanalom iz hacijende do sela. Oni su kao seoski ljubimci. Više se bojim zmija nego njih - dodaje Dijego Alehandro Rohas (19).

Biolog David Eševeri Lopez objašnjava da se radi o najvećem krdu divljih nilskih konja izvan Afrike. Eskobar ih je kupio četiri iz zoološkog vrta u Kaliforniji, osamdesetih godina prošlog veka. Danas u hacijendi i oko nje živi 35 nilskih konja.

- Ovo je za njih raj. Ovde nemaju prirordnih neprijatelja kao u svom prirodnom staništu, imaju mir i brže se razmnožavaju- govori lokalni veterinar Hairo Leon Henao.

Doradal i Eskobarov stari ranč nalaze se 190 kilometara od Medelina, grada po kojem je nazvan njegov kartel. Eskobar je bio jedan od najmoćnijih, najbogatijih i najbrutalnijih kriminalaca u svetu.

Kao i njegova banda, i nilski konji mogu biti žestoki, kažu biolozi.

- Mogu biti i pretnja kolumbijskoj bioraznolikosti. To je invazivna vrsta, otporna na sve i svašta. Mogu doneti bolesti od kojih umire stoka, mogu zagaditi reke izmetom i naštetiti ribarstvu - rekao je Eševeri.

Invanzivna vrsta koja može da naškodi bioraznolikosti Kolumbije

Pošto nilski konji mogu da žive 60 godina, kolumbijske vlasti traže način kako da dugoročno s njima izađu na kraj.

Skupi i teško sprovedivi pokušaji kastracije nisu dali rezultata. Teško je razlikovati mužjake od ženki. Mužjacima su testisi skriveni u utrobi, a nije nimalo jednostavno dohvatiti nekoliko tona teškog nilskog konja pre nego što nestane pod površinom, pa ga uspavati, izvući van, videti kojeg je pola i eventualno operisati.

Eševeri i Leon zato rade sve što mogu da ih obuzdaju. Grade prepreke od kamenja, stabala i žice kako bi sprečili da odlutaju predaleko, dobro ih hrane i nastoje da budu sretni tu gde jesu. Neki od njih, naime, znali su da odu i 150 kilometara daleko od hacijende.

Eševerijeva agencija za zaštitu životne sredine ima godišnji budžet od 135 hiljada dolara. Novac dolazi od zaplenjene imovine kriminalaca.

- Srećom, dosad nismo imali problema. Nikoga nisu napali - rekao je Leon stojeći pored veštačkog jezera dok ga nilski konji do očiju uronjenih u vodu mirno posmatraju.

U selu su na njih navikli i vole ih.

"Dok ih niko ne dira, jako su dragi. Mi u selu jako poštujemo te životinje", kaže 21-godišnja Majerli Kopete.

"Malo jeste zastrašujuće kad ti takva grdosija dođe blizu, ali nama je to normalno. Kao da smo u Africi, to je privilegija", dodaje domaćica Klara Nunjez.

(Telegraf.rs/ Hina)