(2. DEO) ŠTA BI BILO DA SU SRBI POBEDILI NA KOSOVU 1389: Cela Azija kleči pred Stefanom V, ali... (FOTO)
Za 28. jun smo uradili priču o tome šta bi se desilo da smo pobedili u Kosovskoj bici. Tekst je izazvao veliki broj besnih komentara ljudi koji nisu otišli dalje od naslova, pošto je svako ko je barem počeo da čita mogao da vidi da nigde nismo napisali da smo izgubili, već da je bilo "nerešeno" a da je turska pobeda bila taktička, što se nesumnjivo i videlo u narednim godinama i decenijama.
Preporučujemo
OVO NIKO ŽIVI NE MOŽE DA REŠI: Pronađite mobilni telefon na tepihu, sigurno NEĆETE USPETI! (FOTO)
HOROR U ZAJEČARU: Silovao devojčicu (3), pa je ubio PESNICAMA I KAMENJEM!
A teza da smo mi zapravo pobedili na Kosovu kosi se sa celokupnim Kosovskim mitom na kojem počiva savremeni srpski identitet formiran u vekovima koji su usledili. Da li treba da vas podsećamo na to da je u Kosovskom epu Bogorodica izričito upitala kneza Lazara da li želi nebesko ili zemaljsko carstvo, i da je do poraza došlo jer je on izabrao nebesko?
Sa druge strane, teza da je "laž" o našem porazu smišljena u vatikanskoj kuhinji, kao i tvrdnja da su "istog dana" zvonila zvona o našoj pobedi širom Evrope, kose se za zdravim razumom.
Zvona jesu zvonila, ali kako su mogla da zvone "istog dana"? Da li su u srednjem veku imali Tviter? Da li su ljudi koji iznose takve ideje čuli za glasine, koje su postojale u srednjem veku kao i danas?
Zvonjava zapadnih zvona je lepa priča o mogućnosti obnove hrišćanskog jedinstva, ali ne i dokaz da smo pobedili. Kao što rekosmo, bilo je "nerešeno", ali je turska pobeda bila taktička sa dugoročnim efektom.
Bilo kako bilo, na kraju tog teksta - za koji smo odmah napomenuli da je "puštanje mašti na volju" uz maksimalno optimističan i pozitivan pristup događajima koji bi usledili da smo Osmanlije odlučno porazili tog 28. juna 1389. godine - napisali smo da će se priča nastaviti.
Ovaj tekst je za one koji su uspeli da stignu do kraja prvog dela, koji su se pre svega lepo zabavili čitajući ga, i koji se nisu opteretili cepidlačenjem oko terminologije.
Uživajte.
ČITALI STE U PRVOM DELU
Srpska vojska, predvođena knezom Lazarom Hrebeljanovićem i uz pomoć bosanskih odreda kojima zapoveda velivojvoda Vlatko Vuković, pobedila je Osmanlije na Kosovu, nakon što je vitez Miloš Obilić ubio sultana Murata.
Srbi su nastavili da gone neprijatelja i dva meseca kasnije ga dotukli u Drugoj bici na Marici. Turci su proterani iz Evrope, a državni sabor u Skoplju narednog proleća bira Lazara za "kralja u Srbiji", čime se uspostavlja nova vladarska dinastija - Hrebeljanovići.
Šta bi bilo da su Srbi 1389. POBEDILI U KOSOVSKOM BOJU?! (FOTO)
Nakon smrti kralja Tvrtka, bosanske velmože odlučuju da krunu ponude kralju Lazaru, koji je prihvata i odmah po prethodnom dogovoru integriše banovinu Bosnu u Kraljevinu Srbiju.
Kralja Lazara nasleđuje sin Stefan, koji će vladati kao kralj Stefan V. Turci u Anadoliji se ponovo dižu na noge pod dinastijom Hamidida, ali ih Stefan V tuče u Bici kod Konstantinopolja. Prelazi u Malu Aziju i razbija njihove razjedinjene ostatke, ali stižu vesti o nastupanju vojske tatarskog emira Tamerlana.
Stefan V u Bici kod Angore tuče Tamerlana i lično ga ubija na bojnom polju, kao što je sedamdeset godina ranije mladi kralj Dušan ubio bugarskog cara Mihajla kod Velbužda.
NASTAVAK
1402: Stefan V u dogovoru sa romejskim carem Manojlom II Paleologom na tlu Anadolije stvara sedam samostalnih despotovina čiji "suverenit" zajednički dele Vizantija (koja je već neko vreme svedena na Carigrad, Solun i posede na Peloponezu) i Kraljevina Srbija. Imenovanje svakog despota mora da bude potvrđeno poveljom i od strane cara Romeja i kralja u Srbiji.
Tri su razloga zbog kojih Stefan V nije želeo da se širi na tlo Male Azije, iako je zov Aleksandra Velikog bio snažan: uostalom, "Roman o Aleksandru" bio je najomiljenije štivo srednjevekovne srpske aristokratije i svaki je vladar i vojvoda želeo da krene njegovim stopama. Ipak, kod Stefana V zdrav razum je pobedio častoljublje.
Njegov rezon je bio jednostavan. Prvo, Srba na tom tlu nije bilo a sveprisutni Grci ne bi blagonaklono gledali na direktnu srpsku vlast, kao što nisu gledali ni oni sa Helma za vreme Dušana; ovakvo rešenje je zadovoljilo sve strane.
Drugo, Stefan V je bio ubeđen da će dalekosežne posledice imperijalističkog širenja na dva kontinenta biti izrazito negativne po njegovu državu i narod, koji bi se u tom procesu mogao u potpunosti transformisati u nešto drugo, i tako samog sebe uništiti; dobro obrazovan, znao je sve primere iz istorije.
Treće, bio je siguran da Srbija ne može da proguta toliki zalogaj; drugim rečima, da ne može da apsorbuje toliku teritoriju a da ostane funkcionalna i uspešna na duži rok, što je prebrzo širenje za vreme cara Dušana takođe dokazalo: "uspešne države se nikada ne šire munjevitom brzinom", govorio mu je otac, "već strljivo i postepeno".
1403-1405: Maloazijske despotovine, potpomognute srpskom vojskom i romejskim odredima, čiste Anadoliju od naoružanih turskih grupa. Stanovništvo se nasilno pokrštava, ili proteruje. Granice hrišćanskog sveta su vraćene na gornji tok Tigra i Eufrata i više se nikada neće pomeriti na zapad.
Šta bi bilo da su Srbi 1389. POBEDILI U KOSOVSKOM BOJU?! (FOTO)
1408: Kralj Stefan V stupa u brak sa 18-godišnjom vojvotkinjom Elizabetom od Gerlica iz dinastije Luksemburg, naslednicom vojvode Johana, sa očeve strane unukom svetog rimskog cara Karla IV a sa majčine švedskog kralja Alberta. Elizabeta prima pravoslavno hrišćanstvo i postaje Jelisaveta.
1409: Kraljica Jelisaveta donosi na svet sina, Lazara.
1410: Kraljevska porodica dobija novu prinovu: na svet dolazi Pribac, koji je ime dobio po Stefanovom dedi a ocu Lazara I, peharniku na negdašnjem dvoru cara Dušana.
1411: Počinje izgradnja hrama Svetog Save u Prizrenu.
1413: Kraljica Jelisaveta na svet donosi bliznakinje: Milicu i Katerinu. Prva je ime dobila po Stefanovoj majci, a potonja po Jelisavetinoj - Katerini Meklenburškoj.
1415: Kratkotrajni rat protiv Ugarske završava se srpskom pobedom; hrvatske velmože na saboru u Ninu krajem septembra odlučuju da likvidiraju sve pravne veze s Ugarskom i da presto ponude kralju u Srbiji, pod uslovom da rimski papa pošalje potvrdu da pravoslavni kralj može da sedi tronu jednog rimokatoličkog kraljevstva. Krajem novembra stiže papina bula kojom se ovo dopušta, i kojom se kralju u Srbiji stavlja u večni posed titula kapetana hrišćanstva.
Stefan se slaže sa predlogom da hrvatsko plemstvo samo bira bana čije postavljenje kralj potvrđuje, i da Hrvatska zadrži sve postojeće institucije kao nezavisna država. Srbija i Hrvatska ulaze u personalnu uniju: jedan monarh - dve države.
Šta bi bilo da su Srbi 1389. POBEDILI U KOSOVSKOM BOJU?! (FOTO)
24. mart 1419: Kralj Stefan V osniva Prizrenski univerzitet.
17. septembar 1422: Bugarski car Konstantin II iz dinastije Šišman umire bez naslednika. Bugarski velikaši - baš kao što su i njihovi preci sto godina ranije posle Bitke kod Velbužda nudile kralju Stefanu Dečanskom - nude Stefanu V bugarski carski tron, pod uslovom da Bugarska, poput Hrvatske, ostane nezavisna država kojom će u ime kralja vladati namesnik kojeg će oni birati a čije će postavljenje kralj potvrđivati.
Stefan V prihvata, postavljajući dva kontra-uslova: da bude krunisan za kralja Bugarske, a ne za cara, i da svaki naredni kralj u Srbiji bude automatski i kralj Bugarske. Oba uslova bivaju prihvaćena. Srbija i Bugarska ulaze u personalnu uniju.
28. jun 1425: Kralj Stefan V na "državnom saboru kraljevstva mi" proširuje Dušanov zakonik i unosi u njega odredbe koje imaju sve elemente ustava.
Kneževske titule od sada mogu da nose samo pripadnici kraljeve šire porodice. Uspostavljaju se Malo i Veliko veće. U Malom veću je propisano da sede izabrani kraljevi savetnici, dvorski velikodostojnici, državni "funkcioneri" i vojvode, dok u Velikom veću sede svi banovi, župani, vladike i igumani na čelu s patrijarhom. Svi zakoni i odluke moraju da budu odobreni većinom u Velikom veću koje se saziva po potrebi, a barem jednom u pet godina, na Đurđevdan.
Stefan V mudro rešava pitanje nasledstva: kralj u Srbiji je dužan da Velikom veću predloži za naslednika sina ili srodnika koji je najpodobniji da bude vladar, a ne nužno najstarijeg sina; Veliko veće mora da odobri njegov predlog tročetvrtinskom većinom inače izbor nije zakonit. U slučaju da kralj umre pre nego što zakonski odredi naslednika, Veliko veće je dužno da tročetvrtinskom većinom izabere za novog kralja najsposobnijeg sina, ili, ako pokojni kralj nema sinove, srodnika pokojnog kralja.
Ovo je odmah primenjeno, na licu mesta: kralj Stefan V preskače najstarijeg sina Lazara, mentalno zaostalog momka koji živi u svom svetu, i predlaže Velikom veću da za prestolonaslednika imenuje Pribca (Kraljevska akademija nauka zabranila je na konferenciji u Draču 1892. godine jednačenje suglasnika po zvučnosti u slučaju ličnih i nacionalnih imena, čime se rešio problem koji se pojavio dve decenije pre toga tokom koga je pridev "srbski" često pisan i kao "srpski"). Veliko veće jednoglasno prihvata kraljev izbor.
Šta bi bilo da su Srbi 1389. POBEDILI U KOSOVSKOM BOJU?! (FOTO)
Kako bi otklonio svaku mogućnost kršenja odredbi koje je doneo, Stefan V insistira da se nakon njega samoga i svi članovi Velikog veća kraljevstva zakunu na Svetom pismu da će odluke tog tela i on i njihovi potomci ili naslednici na poziciji tretirati kao intervenciju Svetog Duha i Božiju volju koja se ne sme kršiti, pod pretnjom smrti. Svako nasilje i ucene zabranjene su u Velikom veću, pod pretnjom smrti. Biva takođe propisano da svaki novi član Velikog veća pre prijema u to telo mora proći kroz istu inicijaciju.
19. jul 1427: Umire Stefan V, kralj u Srbiji, kralj Bugarske i Hrvatske, zaštitnik Republike Svetog Vlaha, kapetan hrišćanstva. Novi kralj automatski postaje 17-godišnji Pribac, krunisan tri meseca kasnije u tek završenom hramu Svetog Save u Prizrenu, najvećoj crkvi Evrope tog doba. Nakon njega, svi kraljevi u Srbiji biće krunisani u ovoj crkvi.
1433: Prizren je poprište dvostrukog venčanja. Dve kraljeve sestre, Jelena i Katerina, udaju se za romejskog cara Konstantina IX Dragaša, odnosno za ugarskog velmožu Janoša Hunjadija. Službu zajedno vrše patrijarh Srbske crkve i kardinal Kolona, bratanac pape Martina V (rođenog kao Odone Kolona). Katerina će Hunjadiju roditi sina Matiju, koji će postati najslavniji ugarski kralj poznat kao Matija Korvin.
1435: Pribac I odlučuje da se umeša u događaje na jugu Helma ("Balkanskog poluostrva"), gde se ostaci latinskih dinastija u Ahajskoj kneževini (na Peloponezu) i Atinskom vojvodstvu glože sa Romejima koji pokušavaju da iskorene poslednje tragove krstaša koji su 1204. godine osvojili Carigrad.
Premda je isprva želeo da se drži po strani, kralj u Srbiji je prelomio zbog intervencije Mletačke republike koja je u čudnom savezništvu sa moćnom firentinskom porodicom Akciajoli, koja vlada Atinom. Kako bi pomogao svom zetu caru Konstantinu IX, Pribac I šalje vojsku na čelu sa vojvodom Stjepanom Vukčićem Kosačom, i flotu stacioniranu u Strumskom zalivu, istočno od Halkidikija, pod komandom Novaka III Grebostreka, bana Sera i čukununuka slavnog Novaka Grebostreka koji je još pod kraljem Milutinom prvi vijao Turke po Anadoliji.
Kosača izvlači deblji kraj iz dve čarke protiv znatno slabijeg neprijatelja na prostoru južno od Olimpa, ali u Bici na Atici uništava latinsku koaliciju. Tri dana kasnije, u Bici kod Skijatosa, brodovlje pod Novakovim zapovedništvom briše sa lica zemlje moćnu mletačku flotu. Mesec dana posle ovih događaja, Ahejska kneževina se predaje Kosači a knez Centurione II Zakarija, izdanak moćne đenovljanske porodice, se povlači na svoje imanje u Arkadiju, gde mu se dozvoljava da zadrži titulu barona.
Kraljevina Srbija sporazumno sa Romejskim carstvom anektira sve teritorije severno od linije Larisa-Lefkada, uključujući i ostrva u severnom Egeju; Venecija je primorana da ubuduće plaća godišnji danak Kraljevini Srbiji, pod pretnjom kopnene invazije na sam grad-republiku. Atinsko vojvodstvo, Ahejska kneževina i sva ostrva u južnoj polovini Egeja pripajaju se Romejskom carstvu, kao i Nikejska despotovina na istoku Mramornog mora, koja je prethodno bila podeljenog "suvereniteta" između kralja u Srbiji i romejskog cara.
1439: Na Trgu Laba i Sitnice u Prizrenu počinje izgradnja novog Kraljevskog dvora, jedne od najlepših i najvećih renesansnih palata u Evropi. Kralj u Srbiji angažovao je firentinskog arhitektu Mikeloca Mikelocija, a ova građevina biće među prvima na svetu uvrštena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.
Šta bi bilo da su Srbi 1389. POBEDILI U KOSOVSKOM BOJU?! (FOTO)
1454: Posredovanjem kralja Pribca I, na 400. godišnjicu Velikog raskola, Pravoslavna i Rimokatolička crkva obnavljaju jedinstvo. Spor je rešen jednostavno: dva "plućna krila Crkve" su se složila da se ne slažu oko položaja biskupa Rima unutar Crkve i oko odnosa Sina sa Svetim Duhom, ali su obnovili liturgijsku zajednicu uprkos tome. Crkva je tako ponovo postala jedna, nedeljiva, sveta saborna (katoličanska) i apostolska Crkva. Uprkos svim razlikama.
1474: Kralj Lazar II, tokom posete Dubrovačkoj republici, kao dar donosi jednogodišnji oprost Svetodmitarskog dohotka (danka koji je republika plaćala Srbiji još od Nemanjića) ne bi li se ubrzala obnova Kneževog dvora koji je, prethodne godine tek obnovljen, ponovo doživeo oštećenje u eksploziji baruta.
Mart 1493: Kralj Lazar II biva obavešten od strane kraljevskog gospodara uhoda da je kastiljanska mornarica na čelu sa đenovljanskim kapetanom, izvesnim Hristiforom Kolumbom, otkrila novi put ka Indiji, preko okeana na Zapadu.
12. maj 1503: Kod Stefanovog stuba na Kosovu polju, koristeći se odredbama Dušanovog zakonika koje je doneo kralj Stefan V, plemstvo okupljeno oko kneza Nemanje Hrebeljanović-Strmovskog, bratanca prerano preminulog kralja Lazara II, diže bunu protiv samovolje ambicioznog Stefana VI koji je raspustio Veliko veće nakon što je ovo odbilo da izglasa "Zakon o ulasku Kraljevine Hrvatske u hristoljubivu zajednicu s Kraljevinom Srbijom": bio je to diplomatski način da se opiše aneksija.
Logika plemstva je bila jasna: ovakav ničim izazvan potez bi ne samo ugrozio skoro stogodišnji mir s Ugarskom, već bi bespotrebno obrisao s karte sveta Hrvatsku koja je bila "tampon zona", modernim rečnikom kazano, između Srbije i Svetog rimskog carstva.
Pod pritiskom ogromne većine banova i vojvoda a da bi rešio novonastalu situaciju, Stefan VI pristaje na predlog kraljevskog kaznaca Tolislava Brajana i saziva Veliko veće kraljevstva koje ga na Petropavlovskom polju zapadno od Prizrena zbacuje sa prestola; novi kralj u Srbiji je Nemanja II, dok se Stefan povlači na svoje imanje kod Trebinja-na-Ohridskom-jezeru.
Da li želite da se priča nastavi? Odgovorite nam u komentarima...
(O. Š.)
Povezane vesti
Planina Rudnik-zaštićeni predeo izuzetnih odlika
Prognoza za Novu godinu: Prošlogodišnju smo dočekali na 20, a evo koliko se stepeni očekuje u predstojećoj
Hrast star više od 1.000 godina raste kod Bele Palanke
<% post.title %>
Ciklon doneo obilnu kišu i sneg! Kalendarski počela zima: Srbija će od ovog dana biti cela zavejana
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Slaviša otišao da raskrči njivu i nije verovao šta vidi USRED DECEMBRA: U žutoj travi pokrivenoj snegom dočekao ga je prizor za nevericu (FOTO)
Zoran je milioner sa Dorćola koji je zamalo umro u prašumi: "Spavaćeš s mojom ćerkom, rekla mi je dok je šaman udarao kopljem - spasilo me je samo čudo"
Bračni par kupio celo selo sa 62 kuće za 349 000 evra, ali nije sve tako bajno kako zvuči
PITANJE
Kako to da su turci 500g u pohode išli preko Beograda za Evropu a nikada nisu mogli preko Zagreba ma ni da dodju do njega pa da skrate za Sloveniju pa za Italiju da tu njihovu "čizmu" odseku od Evrope i pregaze je do Rima i Pape šta im je i bila namera a preko Vatikanskih psa čuvara hrvata nisu mogli ko ni niko pre njih a srbe jašili i držali u ropstvo veće i od Biblijskog naroda a?
Podelite komentar
Kako bi bilo da se nije desila Oluja?
Da se hrvati nisu “povampirili” i da se ideja Velike srbije ostvarila sada bi četnici i vojvode bili na Jadranu carevi ko oni rimski nekad ili oni u Crskoj Rusiji i to baš uz pomoć braće rusa tako su to oni i zamišljali i za to je narod stradao tako da nije bilo besmisleno da se ne lažemo znalo se zašto se ratuje samo se izgubilo jer ima Boga koji i jeste pravedan isto tako je dozvolio da posle izdaje i raskola crkve srbi stradaju i na Kosovo i 500g ropstva isto ko šta je dozvolio da se sa lica zemlje makne Vizant koji je i napravio taj raskol i svo zlo i mržnju....
Podelite komentar
Mladobosanac
Lepo vam bre ljudi napisu u uvodu i objasne a vi i dalje u komentarima samo o pobedi na kosovu, znaci po vama su narodni pesnici sto su stvarala kosovski ep izdajnici????? Pozdrav redakciji telegrafa i hvala na divnom textu i molim vas ne obazirete se na ove sto komentarisu i samo nastavite
Podelite komentar