Šta bi bilo da su Srbi 1389. POBEDILI U KOSOVSKOM BOJU?! (FOTO)
Nema tog Srbina koji se barem jednom nije zapitao šta bi bilo da smo pobedili u Kosovskom boju 1389. godine. Istina, tehnički, Srbi nisu izgubili, ishod je bio više "nerešen", ali su Turci izvojevali taktičku pobedu koja je postala jasna u narednim godinama i decenijama.
Preporučujemo
"KLETVA KNEZA LAZARA POKOSILA JE OVO SRPSKO SELO": Stravičan vapaj Milenka A. ostaviće vas bez reči!
NARODNA VEROVANJA NA VIDOVDAN: Evo šta treba, a šta danas NIKAKO ne bi valjalo da radite!
No, šta bi bilo da smo pobedili, istinski pobedili, da smo jednom za svagda odbili najezdu iz Anadolije?
NARODNA VEROVANJA NA VIDOVDAN: Evo šta treba, a šta danas NIKAKO ne bi valjalo da radite!
Mnogi su pokušali da odgovore na to pitanje davanjem okvirnih prognoza o događajima koji bi usledili, bez detaljisanja i puštanja mašti na volju. A ima li ičeg slađeg od puštanja mašti na volju?
Ruku na srce, kratki i realni, ali i pesimistični i negativni odgovor na pitanje iz naslova mogao bi da glasi ovako: "Srbi su odlučno pobedili na Kosovu, ali su se onda posvađali međusobno i pronašli način da izgube sve ono što su stekli na bojnom polju, i pali su pod Turke 1459. godine".
Ali, hajde da ne budemo negativni i pesimistični.
Hajde da budemo maksimalno pozitivni i optimistični.
Idemo ovako.
28. jun 1389: Boj na Kosovu. Srpska vojska, predvođena knezom Lazarom Hrebeljanovićem, odnosi odlučujuću pobedu nad snagama rastuće Osmanske imperije.
Do preokreta u toku bitke dolazi nakon uspešnog atentata na sultana Murata, koji je vitez Miloš Obilić izvršio u jeku borbe, mada se istoričari u svetu i kod nas danas spore da li je uzrok sam atentat, ili činjenica da je neopreznog glasnika čula sva vojska koja je okruživala Bajazita na bojištu. Bilo kako bilo, vest o smrti sultana pronela se osmanlijskim redovima kao vihor i oni su se dali u panični beg i postali lak plen srpske konjice.
Jul-avgust 1389: Odmetnute pokrajine Carevine Srbije, propale nakon izumiranja dinastije Nemanjić, priznaju vrhovnu vlast Lazara Hrebeljanovića i počinju da se vraćaju u okrilje matične države. To se pre svega odnosi na Makedoniju pod nominalnim kraljem Markom Mrnjavčevićem, koji je pred okupljenim narodom u Prilepu izdao povelju kojom se odrekao te titule.
Vesti o čudesnoj hrišćanskoj pobedi se šire Evropom. Crkvena zvona odjekuju Starim kontinentom. Ime kneza Lazara se ni na jednom dvoru ne izgovara bez pratećeg: "neka ga Bog čuva". Rimski papa odmah šalje nuncija Federika Orsinija u Srbiju, koji sa sobom nosi bulu kojom poglavar Rimske crkve Lazara proglašava "kapetanom hrišćanstva", titulom o kojoj je sanjao car Dušan ali koji je nikada nije dobio.
21. avgust 1389: Nakon skoro dva meseca gonjenja ostataka turske vojske, kojom sada zapoveda na brzinu proklamovani sultan Bajazit, knez Lazar sustiže Osmanlije. Počinje Druga bitka na Marici. Nakon samo sat vremena, Turci su veštim srpskim manevrom u potpunosti opkoljeni. Usledio je pokolj. Zarobljenom Bajazitu je odsečena glava na mestu na kojem se nalazio srpski logor tokom Prve bitke na Marici 1371. godine. Bio je to simbolični čin koji je imao za cilj da pokaže da je točak istorije zaustavljen i okrenut "u rikverc".
5. septembar 1389: Knez Lazar na čelu vojske ulazi u Jedrene, otomansku prestonicu. Garnizon, do kojeg su već odavno stigle vesti o tome šta se desilo na Kosovu i Marici, ne pruža otpor i baca sablje Lazaru pred noge. Knez je blag i dopušta malobrojnim Turcima da se vrate u Malu Aziju preko Dardanela, pod uslovom da sa sobom povedu sve sunarodnike koji su se u prethodnim decenijama naselili na evropskom tlu. Oni pristaju i knezu zahvaljuju zbog milosti.
4. novembar 1389: Knez Lazar odlučuje da prezimi u Jedrenu, nakon što je lično ispratio Osmanlije na maloazijsku obalu Mramornog mora. Takođe odlučuje da Jedrene, nekadašnji Adrijanopolj, preimenuje u Obilić, po vitezu koji je preokrenuo tok Kosovskog boja. Od dvorskog guslara Novaka Toljage, prvog čije je ime ostalo zabeleženo u istoriji, naručuje izradu epa u kojem će biti opevan podvig mladog viteza.
Vaskrs, 1390: Na saboru u Skoplju, na istom mestu na kome se Dušan Silni četrdeset i četiri godine ranije krunisao za cara, Lazar biva krunisan za "kralja u Srbiji". Time se uspostavlja nova dinastija Hrebeljanovića, koja će vladati do 1837. godine.
Tri razloga su postojala za ovakav izbor titule: "kralj u Srbiji". Prvo, Srpska crkva se tek pomirila sa Carigradskom patrijaršijom i vratila u okrilje pravoslavlja, pošto zbog Dušanovog uzimanja carske titule decenijama nije opštila sa ostatkom pravoslavnog sveta. Carska titula stoga nije dolazila u obzir.
Drugo, zbog velikog zapostavljanja etničkih srpskih oblasti tokom Dušanove i Uroševe vlade a na korist novoosvojenih grčkih teritorija, Lazar je želeo da svima jasno stavi do znanja šta je centar njegovog kraljevstva i gde on zapravo vlada. U Srbiji.
Treće, verovalo se da ovakva formulacija kraljevske titule - "u Srbiji" - ističe preko potrebno jedinstvo države, koje je razbijeno sebičnim delovanjem velikaša u prethodnim decenijama, bez pominjanja naroda koji u njoj žive, osim što se impliciraju Srbi koji su državu i stvorili.
Po ugledu na "kralja u Srbiji", sveti rimski car Maksimilijan I će stotinak godina kasnije uspostaviti titulu "kralja u Nemačkoj", kao rezervne titule kralja Rimljana.
Ujedno, kralj Lazar I proglašava Prizren "prestolnicom kraljevstva mi".
Leto 1390: Stefan Tvrtko I, koji već nosi titulu "kralja Srba, Bosne, Primorja i Humske zemlje", šalje poslanstvo u Prizren na čijem je čelu velivojvoda Vlatko Vuković, njegova "osoba od posebnog poverenja" ali i čovek koji je sa Lazarom tukao Osmanlije na Kosovu i Marici.
Tvrtko veruje da je upravo on legitimni naslednik Nemanjića i nosilac titule srpskog kralja. Dve strane se slažu da su "kralj u Srbiji" i "kralj Srba" dve međusobno odvojene titule; nijedna strana nije u tom trenutku raspoložena za rat oko terminologije.
1390-92: Kralj Lazar I koristi pobedu na Turcima da konsoliduje svoju vlast i teritoriju Kraljevine Srbije. Kako bi obezbedio mir sa Grcima, zadovoljava se izlaskom na severni Egej i ne želi da ide Dušanovim stopama južnije od linije Solun-Krf. Međutim, odlučuje da zadrži Jedrene (sada Obilić) i izlaz na Crno more, odnosno bivše osmanlijske teritorije zapadno od Carigrada; na severu su granica Sava i Dunav, na zapadu Drina. Bugarska je rastrzana unutrašnjim sukobima između Trnovskog i Vidinskog carstva i nesposobna da reaguje.
SRBI U SREDNJEM VEKU BILI GENIJALCI: Oko veštačkog jezera sagradili smo dvorce iz bajke (FOTO)
Lazar reformiše teritorijalnu podelu kraljevstva. Srbija je sada uniformno izdeljena na manje banovine, a banovine su kao i ranije izdeljene na župe. Centralna oblast države - na potezu od Kruševca i Rasa preko Kosova i Metohije do Skoplja - je takozvana Kraljeva zemlja, pod njegovom direktnom upravom.
Na saboru na kojem je Lazar proglašen za kralja u Srbiji, a po ugledu na ugarsku praksu, izglasava se i Zakon o krunskim posedima koji propisuje da sva zemlja pripada kruni te da je samo data na korišćenje vlastelinskim porodicama; takođe, ovaj zakon je propisao da se sve oblasti vraćaju kruni u slučaju da vlastelin ne obezbedi naslednika ili digne bunu protiv kralja. Vlasteli je zabranjeno da kuje sopstveni novac. Sve grčke dvorske titule su ukinute i vraćene su stare srpske, poput kaznaca i tepčije.
10. mart 1391: Umire kralj Stefan Tvrtko I. Nekoliko struja se spori oko naslednika, a najozbiljniji kandidat je Stefan Dabiša. Međutim, tabor koji na prestolu želi Lazara odnosi pobedu i nudi krunu kralju u Srbiji.
9. januar 1392. (po starom kalendaru 27. decembar 1391): Na dan Svetog Stefana Prvomučenika, krsne slave kralja Stefana Tvrtka I, Lazar biva krunisan za "kralja Bosne, Primorja i Humske zemlje" u Kraljevoj Sutjesci, staroj prestonici bosanskih banova.
Lazar, po prethodnom dogovoru, odmah proglašava ujedinjenje dva kraljevstva i pretvara Bosnu u banovinu, što sabor potvrđuje jednoglasno. Zauzvrat, Lazar izdaje povelju bosanskim velmožama kojom garantuje da titula bana neće biti nasledna i da će na tu funkciju on i njegovi naslednici uvek imenovati osobu koju im je sabor bosanskih velmoža predložio.
Zapadne granice Kraljevine Srbije sada su pomerene do Biograda-na-moru, Novigrada i reke Une; Knin, Split, Šibenik, Trogir i Bribir su ušli u sastav srpske države, neki od njih posle četiri veka.
Da bi umirio brojne rimokatolike koji žive u Dalmaciji, kralj Lazar I odmah izdaje povelju kojom potvrđuje sve povlastice koje im je dao Tvrtko, i garantuje sve slobode koje su rimokatolici imali u primorju još za vreme Nemanjića. Istovremeno, potvrđuje Dubrovačkoj republici nezavisnost i sve već postojeće povlastice; Veliko veće republike zauzvrat dodeljuje kralju u Srbiji titulu "zaštitnika Republike Svetog Vlaha".
Proleće 1392: Ugarska kreće u pohod na Srbiju, nezadovoljna razvojem situacije u Bosni koju smatra svojom teritorijom. 15. aprila u Bici kod Soli, u istočnoj Bosni, Srbi odnose pobedu. 20. avgusta u Bici kod Glaža, nova vojska koju je poslao ugarski kralj biva kompletno uništena. Sklapa se Mir u Mrenu, gradu na obali Sane. Srbija severnu granicu svoje banovine Bosne diže do Save, a i Beograd ulazi u sastav Kraljevine Srbije.
28. jun 1398: Kralj Lazar I umire tokom konačenja u manastiru Sopoćani, u svojoj 69. godini života, na devetu godišnjicu od Kosovske bitke. Nasleđuje ga 21-godišnji kralj Stefan V (on je lično, po ugleda na zapadnoevropsku praksu, bio prvi srpski vladar koji je odredio redni broj svog kraljevanja; uzeo je u obzir činjenicu da, premda su svi Nemanjići na prestolu pre njega nosili ime Stefan, petorica njih su se zapravo zvali Stefan Uroš, što se razumeva kao posebno ime).
28. jun 1399. godine: Kralj Stefan V podiže na Kosovu polju trijumfalni stub visok 31,12 metara, posvećen srpskim junacima koji su pobedili Turke deset godina ranije. Potomstvo će ga nazvati Stefanov stub.
1401: Nakon propasti vlasti Osmanlijske imperije, maloazijski Turci su upali u niz unutrašnjih ratova. Iz tog sukoba kao pobednik je, na opšte iznenađenje, izašla do tog trenutka malo primetna begovska dinastija Hamidida. Oni odlučuju da ponovo krenu na Helm (kako se sve do pre par vekova nazivalo "Balkansko poluostrvo"), ali ih vojska koju lično predvodi mladi kralj još jednom razbija u Bici kod Carigrada. Turci ponovo panično beže, a većina će skončati davljenjem u Mramornom moru.
1402: Da bi uklonio svaku opasnost od neke nove turske najezde, kralj Stefan V okuplja novu vojsku u kojoj se nalaze i Grci, i prelazi na tlo Male Azije.
Dok se zabavlja uništavanjem ponovo razjedinjenih turskih begova, jednog po jednog, stižu vesti o nastupajućoj vojsci tatarskog emira Tamerlana, gospodara Azije, koji se nameračio da pokori turska plemena, opravdavajući svoje postupke pravom Seldžuka da vladaju Anadolijom.
Srpska i tatarska vojska se sukobljavaju u Bici kod Angore 20. jula. Suprotno svim očekivanjima, srpski teški oklopnici predvođeni hrabrim kraljem lično uleću kao klin u tatarske redove i razbijaju ih u paramparčad.
Stefan V lično ubija Tamerlana na bojnom polju.
Evropa i Azija su u šoku, dok se Tamerlanova imperija se raspada kao kula od karata.
Nastaviće se...
(O. Š.)
Povezane vesti
Vranjanci obeležavaju važan istorijski jubilej: U subotu skup u slavu junaštva
Ovaj čovek je policiju odveo do kuće u kojoj se krio monstrum iz Crne Gore: Mogao je da me ubije sa leđa
Ko kasni, turšiju će spremati po višim cenama: Kilogram karfiola u ovom gradu 350 RSD, jeftinog kupusa još ima
<% post.title %>
Vučić: Sa Ficom o konkretnim koracima za jačanje saradnje i povezivanje privreda
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Čim su zaboli ašove u zemlju, pobeleli su od straha: Radnici groblja samo što nisu pali u nesvest zbog prizora u porodičnoj grobnici
POP DOŠAO DA SVETI VODICU, DOMAĆIN GA IZBACIO IZ KUĆE Milan dao 500, sveštenik tražio 1.500 dinara, a onda mu uputio jezive reči
Otac na samrti priznao ćerki i ženi svoje pravo ime, uskoro im je na vrata pokucala i policija: "Dobar dan, mislim da znate zašto smo ovde"
PITANJE
Kako to da su turci 500g u pohode išli preko Beograda za Evropu a nikada nisu mogli preko Zagreba ma ni da dodju do njega pa da skrate za Sloveniju pa za Italiju da tu njihovu "čizmu" odseku od Evrope i pregaze je do Rima i Pape šta im je i bila namera a preko Vatikanskih psa čuvara hrvata nisu mogli ko ni niko pre njih a srbe jašili i držali u ropstvo veće i od Biblijskog naroda a?
Podelite komentar
Nebeska mitomanija
SPC je priznata tek posle raskola crkve i to 1219g samo 2g posle krunisanja prvog srpskog kralja Stefana od rimskog Pape.A bitka na Kosovom polju je bila 1389g a u toj bitki je poginulo toliko srba da postoje zapisi kako godinama posle u mnogim srpskim selima i manjim gradovima nije bilo plača deteta a posle je došlo i 500g turskog ropstva gde su se deca radila tako da je po zakonu srpskinja posle udaje morala prvo pod turčina pa posle bi je vratili mužu.A da SPC posle te bitke i takvog stradavanja umiri svoj narod za duše tih poginulih srba je izmislila tu svetu Nebesku Srbiju za koju je rekla narodu da je to jedan poseban deo raja kojeg je Bog dao samo za te ubijene srbe u toj bitki ali i za ceo srpski narod koji gine za svoju svetu zemlju.Nešto slično imaju i danas dzihadisti.Nakon tog 500g ropstva da bi SPC iz njega digla narod izmislila je i ideju Velike srbije za ceo srpski narod i počela je da ga samoveliča i govorila da je veliki i nebeski i najstariji…
Podelite komentar
Broj Jedan
Srbi i JESU pobedili na kosovu prema turskim izvorima, pregazili smo ih kao bubasvabe, ali naravno, u skoli se uci da smo tu bitku izgubili... kako da ne...
Podelite komentar