KOLIKO JE LJUDI UKUPNO DO SADA ŽIVELO NA ZEMLJI? Odgovor će vas stvarno iznenaditi (FOTO)

Koliko je ukupno do sada ljudi živelo na Zemlji? Jedan od razloga zbog koga ovo pitanje svako malo iskrsava leži u jednoj pogrešnoj proceni koja datira iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada je neki ondašnji američki novinar napisao da 75 odsto svih ljudi koji su ikada postojali živi u tom trenutku.

Preporučujemo

Ova nebuloza je imala dugi životni vek, pa i i dalje živi, uprkos tome što i najprostiji kritički osvrt ukazuje na to da je tako nešto naprosto nemoguće.

Da bi ova procena bila moguća bilo bi neophodno ili da je broj rođenih u 20. veku daleko nadmašio broj rođenih u prošlosti, ili da je sedamdesetih živeo ogroman broj izuzetno starih ljudi.

Međutim, premda naučnici i statističari negiraju verodostojnost ovakve tvrdnje, moraju da daju i neku svoju, kredibilniju, realniju procenu, inače mogu negaciju da okače mačku o rep, a narod će se i dalje držati ove lažne, zar ne?

Ilustracija: pixabay.com

Svaki pokušaj da se dođe do neke razumne brojke s ovim u vezi sam je po sebi izrazito spekulativan, pošto baratamo samo pretpostavkama što se tiče broja ljudi u prošlosti. Moguće je, međutim, svemu pristuputi i sa te strane, polu-naučno.

Prema tome, iako za 99,999 odsto postojanja ljudskog roda ne postoje nikakvi zvanični podaci što se tiče demografskog stanja, na bazi istorijskih izvora i rasta populacije u poslednjih nekoliko vekova možemo sa pristojnom sigurnošću doći do okvirnih brojki.

Različiti preci današnjeg čoveka počeli su da se javljaju već oko 700.000 godina p.n.e., ali Ujedinjene nacije uzimaju period od pre oko 50.000 godina kao okviran trenutak kada se pojavljujemo u ovom obliku.

Foto: Tanjug/AP/Alvaro Barrientos

Kada smo oko 10-8.000 godina pre nove ere prešli iz lovaca-skupljača u poljoprivrednike, i prestali da se selimo iz mesta u mesto već se "ustajali", bilo nas je okvirno oko 5 miliona.

Uzmite u obzir da je tada na delu bio jako spori rast populacije, zbog izuzetno niskog životnog veka; procena je da je tokom većeg dela postojanja homo sapijensa, prosečan životni vek bio oko 10 godina; znamo da je tokom gvozdenog doba na teritoriji današnje Francuske on bio 10-12 godina.

Tu treba uzeti u obzir i da je verovatno umiralo svako drugo novorođenče, ako ne i više.

Tada, zbog manjeg broja ljudi, bilo je neophodno da stopa nataliteta bude 80 na 1.000 ljudi, dakle 8 promila; danas se smatra da je stopa 45 ili 50 na 1.000 ljudi izuzetno visoka.

Beseda na Gori, slika Karla Hajnriha Bloha. Isus Hrist je centralna figura. Foto: Wikimedia Commons/Museum of National History at Frederiksborg Castle

Oko prelaza iz stare u novu eru, dakle, oko 1. godine n.e., na Zemlji je živelo oko 300 miliona ljudi; od toga, oko 45 miliona su bili podanici Rimskog carstva, mada, postoje i procene koje kažu da je rimskih podanika bilo dvostruko više, tako da to uzmite s rezervom (činjenica da procene tako dramatično variraju možda najbolje ilustruje i teškoću procene o ukupnom broju ljudi od postanka do danas).

Oko 1650. godine broj ljudi na Zemlji je bio tek oko 500 miliona, što je tek 200 miliona više nego milenijum i po ranije. Stopa rasta populacije je bila manja u tom periodu u odnosu na onu koja je projektovana u poslednjih osam milenijuma stare ere.

Zašto? Zbog niza razloga, među kojima je crna smrt, kuga, koja nas je potukla sredinom 14. stoleća (kada se i car Dušan sa suprugom sklonio na Svetu goru, a mrtvi ležali svuda po putevima), ali nije bila ograničena samo na to doba; krenula je, naime, iz Azije već negde u 6. veku. Veruje se da je odnela oko sto miliona života. A gde su ratovi, gde su uobičajene bolesti, gde je razvoj civilizacije. I svi drugi faktori.

Tridesetogodišnji rat se mahom vodio u Nemačkoj gde je doveo do smrti oko 50 odsto stanovništva. Foto: Wikimedia Commons/P. S. Burton

Međutim, samo sto pedeset godina kasnije, 1800, prešli smo brojku od milijardu ljudi, i nastavili smo da rastemo uprkos svim katastrofama u 20. stoleću. Danas nas je oko 7,4 milijardi.

Da bi smo odgovori na pitanje iz naslova moramo da uzmemo u obzir broj stanovnika svakog trenutka od praistorije do danas, kao i stope nataliteta i mortaliteta, za svaki period.

Problemi su brojni. Recimo, javljaju se pitanja u vezi sa populacionim rastom: da li je rastao do nekog nivoa a onda fluktuirao kao mahnit u skladu sa "gladnim godinama" i uticajima klime? Ili je permamentno rastao, manje ili više?

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Paleontolozi su pokušali da odgovore na ovo pitanje na razne načine, ali mi ćemo u svrhu davanja "konačnog" odgovora pretpostaviti da je u pitanju bio konstantni rast. Krenućemo, takođe, minimalistički, od dve ljudske jedinke. Uzećemo da je tokom stare ere stopa nataliteta bila 8 promila, da je bila 6 promila od početka nove ere do 1750. godine, i da je od tada bila 3 promila.

Na taj način, polu-naučnom metodom, dolazimo do brojke od 108 milijardi ljudi koji su ikada živeli na planeti Zemlji, od postanka homo sapijensa do danas. To znači da je oko 6,5 odsto ikada rođenih ljudi trenutno živo, što je neverovatno visok odstotak.

Naravno, ne kažemo da je ova brojka apsolutno tačna, ali nema nikakve sumnje da je višestruka tačnija od onih 75 odsto.

(Telegraf.rs / Izvor: PRB.com)