5 VELIKIH RELIGIJA U KRATKIM CRTAMA: Otvorite srce i priznajte koja vam se najviše dopada (FOTO)

  • 95

Od same zore ljudske civilizacije - a nemamo razloga da sumnjamo da je tako i bilo mnogo, mnogo pre toga - religija je bila i ostala najbitniji aspekt svake kulture.

Kroz istoriju je postojao bezbroj njenih varijacija, a ono što ih sve povezuje jeste pokušaj da se ukaže na smisao i značenje iza puke vidljive stvarnosti, po prirodi svojoj varljive i tašte.

Sve je počelo tako što su naši primitivni preci pokušavali da objasne neobjašnjive pojave u materijalnom svetu, poput groma i zemljotresa, ali je vremenom religija postala pokušaj da se odgovori na duboka pitanja o univerzumu i čovekovom mestu u njemu.

Odakle dolazimo? Zašto smo ovde i šta uopšte radimo ovde? Kuda idemo nakon smrti? Religije su zapravo sistemi verovanja koji pokušavaju da odgovore na ta i na mnoga druga egzistencijalna pitanja.

Hram svih religija u Kazanju, gde se nalazi i pravoslavna crkva i džamija i sinagoga. Foto: Wikipedia/Maarten Hram svih religija u Kazanju, gde se nalazi i pravoslavna crkva i džamija i sinagoga. Foto: Wikipedia/Maarten

Suštinski, religija je filozofija za mase, no, pošto samo mali broj ljudi istinski sebi postavlja gorepomenuta pitanja, ogromna većina je više zainteresovana za spoljašnje manifestacije religije ("danas je crveno slovo i ne radi se ništa na ruke") nego za suštinu ("kako da popravim sebe kao ličnost da bih bio bliži Bogu?").

Pet velikih religija ovde ukratko objašnjenih su poređane hronološki, dakle po starosti.

HINDUIZAM

Odnosi se na brojne religije koje postoje na Indijskom potkontinentu, koje su u manjoj ili većoj meri srodne što se tiče verovanja i prakse. Njen začetak je teško smestiti u neki konkretni istorijski trenutak, ali je verovatno u pitanju period pre nekih 4-5.000 godina.

Krišna i Rada igraju indijsku varijantu šaha. Foto: Wikipedia/Darkness1089 Krišna i Rada igraju indijsku varijantu šaha. Foto: Wikipedia/Darkness1089

Počelo je od arijevskih bogova na čelu sa Indrom, Agnijem i drugima, ali je nakon sloma njihovih kraljevstava i promene vladajuće elite promenjen i panteon. Pojavio se Krišna, vrli čovek (verovatno) kojeg su njegovi sledbenici počeli da posmatraju kao inkarnaciju Višnua (Višnjeg), otelovljenje vrhovnog boga.

On je učio da sav život prati "karmu", zakon uzroka i posledice, a naš je zadatak da činimo svoju dužnost, "darmu", u skladu sa našim mestom u društvu, bez brige o tome kako će sve na kraju da ispadne.

Kada umremo, doživljavamo reinkarnaciju u novo telo: ako smo činili dobro i delovali u skladu sa svojim dužnostima, imaćemo dobru karmu i rodićemo se na višoj društvenoj lestvici. Krug ovih migracija duša se zove "samsara", a najbolji među nama izlaze iz kruga reinkarnacije.

Verska svetkovina u čast boga Ganeša. Foto: AP/Tanjug Verska svetkovina u čast boga Ganeša. Foto: AP/Tanjug

Hinduizam, ako se može govoriti generalno, uči da je sve Jedno, da je čitav Univerzum jedna transcendentalna stvarnost koja se zove Brahma, koji je Jedan ali u kome postoji mnogo svetova i bogova (neki smatraju da su u pitanju njegove različite manifestacije).

Brahman je tako tvorac, Višnu je onaj koji univerzum održava i ponekad uzima ljudski oblik, Šiva je preobraživač, Durga je velika majka, Ganeša je sa svojom glavom slona mudri zaštitnik uspeha. Postoje mnogi drugi bogovi.

Na svetu ima milijardu hindusa.

JUDAIZAM

Ovako je možda izgledao monumentalni jevrejski Hram u Jerusalimu tokom antičkog perioda. Foto: Wikimedia Commons/Водник Ovako je možda izgledao monumentalni jevrejski Hram u Jerusalimu tokom antičkog perioda. Foto: Wikimedia Commons/Водник

Sve je počelo kada je po biblijskom verovanju Bog pozvao Avrama i Saru da napuste Mesopotamiju i da se presele u Hanan, a kao nagradu za verovanje u jedinog istinitog Boga dobiće zemlju i mnogo naslednika. Tako je, ukratko, počeo ep o Izrailju koji se i dalje piše.

Izrailjci su pokoreni i porobljeni i prebačeni u Egipat, ali ih je Bog spasio tako što je poslao proroka Mojsija da ih iz Misira izvede, i koji je primio kasnije Deset Božijih zapovesti.

U OVOJ RUPI JE GROB BIBLIJSKOG AVRAMA: On ujedinjuje Jevreje, muslimane i hrišćane! (FOTO)

Oni su pod njegovim naslednikom Isusom Navinom pokorili Hanan, Obećanu zemlju, ali su je držali tek par stotina godina, pošto su pokoreni od Vavilona, a nakon nove obnove i novog pokoravanja od strane od Rimljana, ovi potonji su im uništili hram u Jerusalimu koji je bio centar i njihovo jedino svetilište.

Solomon posvećuje Hram u Jerusalimu, slika Džejmsa Tisoa, oko 1896-1902. godine. Foto: Wikimedia Commons/thejewishmuseum.org Solomon posvećuje Hram u Jerusalimu, slika Džejmsa Tisoa, oko 1896-1902. godine. Foto: Wikimedia Commons/thejewishmuseum.org

Zbog toga se judaizam transformisao iz jedne hramovne religije sa visokim sveštenstvom i prinošenjem žrtava u religiju knjige. Zbog toga je ovo vera puna simbolizma, poštovanja i dubokog značenja povezanog sa svetim spisima u Tori i njihovim tumačenjima u Talmudu. Na primer, sve na njihovoj prazničnoj trpezi ima svoje značenje, a najbitniji obred u životu svakog Jevrejina je bar micva, kada simbolično postaju odrasli ljudi.

Na svetu ima 14-15 miliona Jevreja; šest ih živi u Izraelu, pet u Americi, a ostali širom planete. Povezuje ih vera u to da su od Boga odabrani narod.

BUDIZAM

Pre 2.500 godina na tlu Indije nastala je još jedna velika svetska religija, pošto se tada rodio i živeo Sidarta Gautama. U noći kada je začet, legenda kaže, njegova majka kraljica Maja usnila je belog slona sa šest kljova koji je ušao u desnu stranu njenog tela; deset lunarnih meseci kasnije donela je na svet bebu koja će promeniti tok ljudske istorije.

Foto: Profimedia Foto: Profimedia

U pokušaju da ga zaštite od spoznaje velike patnje koja se odvijala van zidina palate, njegovi roditelji su ga sprečavali da je napušta. Kada je u mladosti patnju otkrio, bio je šokiran i napustio je život u luksuzu ne bi li spoznao uzroke te patnje.

Zbog čega ljudi moraju da pate? Moramo li prolaziti kroz stotine života na putu reinkarnacije?

Prvo je mislio da je problem u vezanosti za materijalne stvari, pa se odrekao svega što ima i postao lutajući prosjak. Shvatio je da ga to nije učinilo srećnim.

Foto: Profimedia/Corbis Buda. Foto: Profimedia/Corbis

Onda je slučajno čuo učitelja muzike koji svom učeniku kaže da ne bi trebalo da zateže žicu ni previše jako, jer će pući, ni previše slabo, jer se neće čuti.

U trenutku, Sidarta je shvatio istinu: krajnosti ne donose radost i okončanje patnje, već to čini samo put zlatne sredine (što se tiče materijalnih dobara, srednji put između bogatstva i siromaštva).

Dok je meditirao ispod smokve (tačnije, ispod drveta iz roda smokvi koje će postati poznato kao bodi drvo) došao mu je i ostatak odgovora na pitanja koja je sebi postavljao i za kojima je tragao: sav život je patnja, a to je posledica sebične žudnje za zadovoljenjem sopstvenih prohteva na štetu drugih; to se može promeniti samo hodanjem po plemenitom osmostrukom putu.

ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD BUDISTA? 10 stvari zbog kojih će vam se svet okrenuti naglavačke (VIDEO)

Zlatni paviljon, zen budistički hram u Kjotu, u Japanu, opisan u istoimenom romanu Jukija Mišime. Foto: Wikipedia Commons/Keith Pomakis Zlatni paviljon, zen budistički hram u Kjotu, u Japanu, opisan u istoimenom romanu Jukija Mišime. Foto: Wikipedia Commons/Keith Pomakis

Tog dana je Sidarta postao Buda: probuđeni, prosvetljeni, budni. Ne jedini, ali prvi.

Osmostruki put nije lak za hodanje, nije vesela šetnja, ali je vodio milione ljudi ka prosvetljenju, ka stanju u kojem osećamo samilost prema drugima, duboko shvatanje suštine stvari i postojanost. Taj put podrazumeva ispravno: gledište, nameru, govor, delovanje, življenje, napor, svesnost i sastavljenost.

- A šta je to, monasi, ispravno razumevanje? Prepoznavanje patnje, prepoznavanje nastanka patnje, prepoznavanje prestanka patnje i prepoznavanje puta koji vodi prestanku patnje, to se, monasi, naziva ispravno razumevanje - govorio je Buda.

Foto-ilustracija: Foter/Mara ~earth light~ Buda. Foto-ilustracija: Foter/Mara ~earth light~

Od tog trenutka do svoje smrti Buda je učio ljude kako da se probude. Danas ima skoro milijardu sledbenika ove religije koji streme buđenju; neki veruju i u bogove, ali u budizmu je bitnije ono što radiš. Koliko ima budnih, ne znamo.

HRIŠĆANSTVO

Pre dve hiljade godine, veruju hrišćani, Bog je u Judeju poslao arhanđela Gavrila da obavesti Mariju Josifovu da je začela i da u utrobi nosi Reč iliti Sina Božijeg, to jest - Njega samog. Baš kao što hindusi veruju da je Krišna inkarnacija Višnjeg, to isto kažu i hrišćani za Isusa Hrista, a hrišćanstvo je izraslo iz judaizma kao što je i budizam izrastao iz hinduizma.

Odrastao kao drvodeljino dete, Isus je po zanimanju prvobitno bio upravo to, dok nije počeo svoju propoved zbog koje je i poslat na Zemlju od strane Oca: Reč je prohodala da bi donela Reč.

Nekanonski prikaz arhanđela Gavrila dok Bogorodici objavljuje da nosi Isusa Hrista, na slici Henrija Osave Tenera. Foto: Wikimedia Commons/freechristimages.org Nekanonski prikaz arhanđela Gavrila dok Bogorodici objavljuje da nosi Isusa Hrista, na slici Henrija Osave Tenera. Foto: Wikimedia Commons/freechristimages.org

Manje je bio zainteresovan za religijsku formu (šta više, oštro se suprotstavljao brojnim judaističkim sektama koje su se više brinule o njoj nego o suštini) a više za ispravne oblike mišljenja, govorenja i delovanja, koje će doneti blagodat ulaska u Carstvo Božije.

Isus je pretvarao vodu u vino, lečio bolesne i mrtve dizao sa odra da bi privukao pažnju ljudi koje je potom serijom propovedi podučavao onome što su morali da znaju ako misle na svoje večno spasenje.

Učio ih je da ljube bližnjeg svog kao sebe samoga, da ljube Boga više od sebe, da drugima čine samo ono što žele da drugi čine njima, da daju siromašnima sve što imaju, da iskopaju sebi oko ako ih to oko navodi na greh, da prvo pogledaju kakvi su oni sami pre nego što počnu da kritikuju druge. Iznad svega, učio ih je da su ljubav, vera i nada vrhovne vrednosti.

Ikona Hrista Pantokratora, iz 6. veka, koja se nalazi u manastiru Svete Katarine na Sinaju. Foto: Wikimedia Commons/Anonymous Ikona Hrista Pantokratora, iz 6. veka, koja se nalazi u manastiru Svete Katarine na Sinaju. Foto: Wikimedia Commons/Anonymous

Učio ih je i o svom Ocu na Nebesima, koji je brižan, koji mnogo prašta, koji je pažljiv, a potom bi ih sve zvao na zajedničku večeru, za trpezu za kojom su sedeli dobri i loši, vrli i grešni.

NAJSVETIJA IKONA ISUSA HRISTA: Levo oko nije oštećeno, iza njega se krije velika TAJNA (FOTO)

Tri godine propovedi okončalo se hapšenjem, suđenjem, smrtnom presudom i raspećem. Zatim silaskom u Ad i vaskrsnućem. Sve je to, veruju hrišćani, Bog unapred znao da će se desiti.

Danas ima na svetu skoro dve milijarde hrišćana, i ovo je najmnogoljudnija religija. Međutim, podeljena je na nekoliko grana, koje se međusobno negiraju, zaboravljajući na Hristovo preziranje forme ("nije čovek radi subote, već je subota radi čoveka") i zaboravljajući na suštinu: hristoliko mišljenje, govorenje i delovanje.

Vernica ljubi Kamen pomazanja u crkvi Svetog Groba u Jerusalimu. Foto: Wikimedia Commons/Guillaume Paumier Vernica ljubi Kamen pomazanja u crkvi Svetog Groba u Jerusalimu. Foto: Wikimedia Commons/Guillaume Paumier

ISLAM

Početkom 7. veka u arabljansku pustinju je sišao anđeo Džibril (arapska forma imena Gavrilo) i obratio se čoveku punom vrline, mekanskom trgovcu koji je dugi niz godina znao da dane i nedelje provodi u pećini nadomak grada, u meditaciji - Muhamedu. Džibril mu je doneo poruku od Boga (na arapskom, Alah znači bog sa velikim slovom, Bog, što sugeriše da je jedan jedini): izabran je da bude Njegov poslanik i da svom narodu obznani istinu o Njemu.

Alah je, veruju muslimani, oplodio utrobu Merjeminu (Marijinu), ali to nipošto ne znači da je Alah Isusov otac ili da je Isus Alahov sin.

Zbog čega? Jer On ne može da ima sina, a što se tiče oplodnje, pa, dovoljno je da On kaže "neka bude i to bude". Isus je preneo Njegovu poruku, ali su je sledbenici iskrivili i čoveka izjednačili sa Bogom. Zato je On odlučio da pošalje još jednog, poslednjeg poslanika da bi se ljudi napokon opametili.

Prorok Muhamed na otomanskoj 17-vekovnoj kopiji minijature iz 13. veka. Foto: Wikipedia Commons/Der hungrige Hunne Prorok Muhamed na otomanskoj 17-vekovnoj kopiji minijature iz 13. veka. Foto: Wikipedia Commons/Der hungrige Hunne

Sve što je Alah govorio Muhamedu kroz anđela Džibrila, ovaj je pamtio a muslimani su zapisivali: svi ti silni stihovi danas se nalaze u Kuranu, i zapravo su jedina stvar koja se i nalazi u Kuranu (doslovan prevod sa arapskog glasi: "recitacija").

Zbog toga što je ostao isti i nepromenjen od samog početka, muslimani smatraju da je Kuran jedina verna reč Božija, od mnogih reči Božijih koji su od postanka sveta do danas poslate ljudima a koje su u međuvremenu pokvarene i iskvarene, jer su ljudi skloni da zakone menjaju po sopstvenim potrebama i žudnjama.

Sam naziv te nove religije bio je i ostao islam, što znači "pokoravanje (Bogu)", a vernik te religije se zvao i zove musliman, što znači "onaj koji se pokorava (Bogu)".

Velika džamija u Damasku, poznata i kao Umejadska džamija, mesto je u kome je Ibn Tajmija predavao tokom većeg dela svog života. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress Velika džamija u Damasku, poznata i kao Umejadska džamija, mesto je u kome je Ibn Tajmija predavao tokom većeg dela svog života. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Postoji pet stubova islama. Prvo je tu šehadet, odnosno svedočenje, odnosno glasno izgovaranje i verovanje u to da "nema boga osim Boga" i da je "Muhamed njegov prorok". Drugo, tu je namaz, odnosno molitva, koja se vrši pet puta dnevno, i tokom koje su vernici usmereni ka Meki.

Treće, tu je saum, odnosno post, kada se muslimani u toku meseca ramazana od zore do mraka uzdržavaju od jela, pića, pušenja, polnih zadovoljstava i nepriličnog govora.

Četvrto, tu je zekat, odnosno milostinja: svaki imućni musliman je dužan da od viška svoje imovine udeli 2-3 odsto za potrebe siromašnih, učenika, bolesnika, starih i iznemoglih.

Bosanski muslimani tokom obavezne molitve, namaza, 1906. godine, negde u bosanskim brdima. Foto: Wikimedia Commons/Scheufler CollectionRudolf Bruner-Dvořák Bosanski muslimani tokom obavezne molitve, namaza, 1906. godine, negde u bosanskim brdima. Foto: Wikimedia Commons/Scheufler CollectionRudolf Bruner-Dvořák

Peto, tu je hadž: svaki je musliman koji to sebi može da priušti u obavezi da barem jednom u životu ode na hodočašće u Meku.

Muslimana ima oko 1,5 milijardi na svetu, pa je islam tako druga najmnogoljudnija religija.

I? Ako ste otvorili srce i niste ušli u tekst zatvorenog uma, recite, koja vam se religija najviše dopada? Da ste mogli da birate pre rođenja, u kojoj biste se rodili? Budite iskreni, komentari su anonimni. Niko neće znati šta ste rekli.

(O. Š.)

Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • Srecica

    1. maj 2016 | 23:19

    Islam,Islam,Islam!

  • Bojan

    1. maj 2016 | 23:43

    Rođen sam kao Pravoslavac i biću pravoslavac celog života. ...mada Budizam je jako primamljiv i apsolutno nikome ne sudi, tako da voleo buh da upoznam budizam u potpunosti, HVALA

  • Monoteista

    2. maj 2016 | 12:20

    Rodjen sam kao nevernik nakon 19 godina primio sam islam potrudicu se da umrem kao musliman

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA