Srbi su za vreme sankcija sanjali da pobegnu u ovaj raj. I vi ste, sigurno! (FOTO)

Obala na havajskom ostrvu Kauaj. Foto: Wikimedia Commons/Paul Bica

Preporučujemo

Kada smo devedesetih godina prošlog veka bili pod sankcijama i u izolaciji, u ratu i pod bombama, u najgoroj ekonomskoj krizi u našoj istoriji, mnogo goroj i dubljoj nego što je ova današnja (što smo zaboravili jer smo kratke pameti), morali smo nekako da pobegnemo iz te turobne stvarnosti.

Kako smo bežali? Maštanjem o mestima kao što su Havaji, koji su upravo za nas u to vreme bili simbol svega ono što naša država nije bila: raj.

Zato su nam najpopularnije TV serije bile "Tropska vrelina" sa Nikom Sloterom (koja je, ruku na srce, bila smeštena na Floridu), "One West Waikiki" čija se radnja odvijala u Honoluluu baš na Havajima, "Čuvari plaže", i mnoge druge, koje su se beskrajno ponavljale, unedogled i u krug.

Šta im je bilo zajedničko? Svima je radnja bila smeštena u nekom tropskom raju, gde ima mnogo peskovitih plaža, gde je okean na dohvat ruke, gde ima mnogo polugolih (i skroz golih) žena i muškaraca, gde je vrhunac napora pridržati rukom koktel dok se baškariš na ležaljci ispod palme.

Jedna od bezbroj havajskih plaži. Foto: Wikimedia Commons/Christopher Michel

Dakle, da ponovimo, glavni predmet maštanja devedesetih sa tim u vezi bili su Havaji. Stoga, reč-dve o njima.

Kuća na plaži na havajskom ostrvu Oahu. Foto: Wikimedia Commons/Sovxx

Havaji su pedeseta i poslednja država koja je primljena u uniju, odnosno u Sjedinjene Američke Države, što se dogodilo 21. avgusta 1959. godine.

Kuće na plaži na havajskom ostrvu Molokaj. Foto: Wikimedia Commons/Forest & Kim Starr

Jedina su savezna država ove zemlje koja se nalazi u Okeaniji, jedina koja se u potpunosti sastoji od ostrva, jedina koja se ne nalazi na američkom kontinentu i jedina pored Arizone koja ne primenjuje letnje računanje vremena.

Obala na havajskom ostrvu Maui. Foto: Wikimedia Commons/paul (dex) bica

Havaji su najsevernija grupa ostrva u Polineziji i kao država obuhvataju gotovo čitavi vulkanski Havajski arhipelag koji sadrži na stotine ostrva razbacanih duž preko 2.400 kilometara.

Obalski državni park Na Pali na havajskom ostrvo Kauaj. Foto: Wikimedia Commons/Justforasecond

Zanimljivo je to što uprkos svojoj malenkosti (osma su najmanja američka savezna država) Havaji imaju četvrtu najdužu obalu u SAD, posle Aljaske, Floride i Kalifornije.

Planine na havajskom ostrvu Kauaj. Foto: Wikimedia Commons/Remember

Na krajnjem jugoistoku arhipelaga se nalazi osam glavnih ostrva; idući do severozapada ka jugoistoku, to su: Niihau, Kauaj, Oahu (na kojem se nalazi glavni grad Honolulu), Molokaj, Lanaj, Kaholave, Maui i Havaji, koje je najveće pa se često naziva Veliko ostrvo da ne bi bilo pobrkano sa celom državom.

Pogled iz vazduha na havajsko ostrvo Niihau koje je u potpunosti u vlasništvo braće Brusa i Kita Robinsona. Foto: Wikimedia Commons/Christopher P. Becker

Od tih osam glavnih ostrva, sedam je stalno naseljeno; Niihau je u privatnom vlasništvu braće Brusa i Kita Robinsona, dok je 98 odsto ostrva Lanaj u vlasništvu osnivača i predsednika "Orakla" - Lerija Elisona.

Devojke na plaži na Havajima. Foto: Wikimedia Commons/Laya Gerlock

Raznovrsne prirodne lepote, brojne životinjske vrste, topla tropska klima, ogroman broj javnih plaža, okeanski okoliš i aktivni vulkani koji magnetski privlače ljude osigurali su ovoj državi popularnost među turistima, filmadžijama, muzičarima, pustolovima, hedonistima, epikurejcima, pustinjacima, surferima, biolozima i vulkanolozima.

Zelena kornjača na Havajima. Foto: Wikimedia Commons/Brocken Inaglory

Najviša planina ovog arhipelaga je Mauna Kea koja je visoka 4.205 metara iznad nivoa mora; međutim, kada se uzme u obzir kao celina, do dna okeana, viša je od Mont Everesta sa svojih 10.200 metara.

Prirodne lepote ostrva Kauaj. Foto: Wikimedia Commons/Jeff Kubina

Budući da se nalazi usred Pacifika, havajska kultura je već sto i pedeset godina pod uticajem severnoameričke i azijske kulture, pored urođeničke havajske.

Rajska plaža na havajskom ostrvu Kauaj. Foto: Wikimedia Commons/Christopher Michel

Na Havajima živi milion stalnih stanovnika, pored posetilaca i vojnog osoblja (zbog svoje jedinstvene pozicije u najvećem svetskom okeanu, ovaj je arhipelag od ogromne strateške važnosti za Sjedinjene Države).

Zaliv Hanauma na Havajima. Foto: Wikimedia Commons/Cristo Vlahos

Jedina su američka savezna država u kojoj su Azijati relativna većina (ima ih 38,6 odsto, belaca ima 22,7 odsto, 23,6 odsto su druge rase, 10 odsto je urođeničkih Havajaca, itd).

(O. Š.)