OVO JE ISTINITA PRIČA O ROLANDU PRDAČU: Puštao golubove pred kraljem i stekao dvorac (VIDEO)

Roland, dvorski zabavljač na dvoru engleskog kralja Henrija II, verovatno je imao mnoštvo talenata, ali je istorija zabeležila samo jedan.

Preporučujemo

Zabeležen u hronikama kao "Rowland le Sarcere", "Roland le Fartere", "Roland le Petour", odnosno Roland Prdač (engleska vlastela je tada još uvek govorila francuskim jezikom, budući da su Normani osvojili Ostrvo stotinak godina ranije) imao je samo jedan zadatak u svom životu: da za Božić dođe na dvor, da odradi svoj karakteristični ples i da ga završi "skokom, zviždukom i prdežom" (Unum saltum et siffletum et unum bumbulum), sve istovremeno.

Kao nagradu, od kralja je dobio dvor u Hemingstonu u Safoku, i sto jutara zemlje.

Možda ovo ne bi trebalo da nas čudi. "Ispuštanje golubova" je praktično majka humora, pa je čak i najstariji vic u istoriji vezan upravo za njega; radi se o sumerskoj šali koja je zapisana 1900. p.n.e. a koja glasi "ono što seod pamtiveka nikada nije desilo: mlada žena nije prdnula u krilu svog supruga".

Stari japanski crteži prdenja. Foto: Waseda University Library

Istorijski podaci o Rolandu su šturi, ali je osnova verovatno tačna. Moguće je da je prvo zabavljao Henrija I, da bi potom to isto radio i za njegovog naslednika.

Henri III nije bio zadovoljan njim i prdenje ga nije zabavljalo, pa mu je navodno oduzeo imanje, mada se tu radi o verovatno nekom drugom Rolandu, jer bi to značilo da je živeo predugo za to doba.

Prdenje u srednjem veku je bilo, ipak, malo komplikovanije nego danas, i nije bilo poimano na isti način. Naime, filozofska strana puštanja vetrova je bilo shvatanje da se radi o znaku smrti, zvuku koji simboliše raspadanje i podseća nas da smo smrtni; moralisanje vezano za vršenje velike nužde i prdenje je bilo to da su ondašnjeg čoveka neprestano podsećali da će umreti, da je grešan.

Stari japanski crteži prdenja. Foto: Waseda University Library

Roland svakako nije bio prvi prdač; Sveti Avgustin u svom delu "O državi Božijoj" u 5. veku piše o ljudima koji "proizvode svojevoljno takve muzičke zvukove iz svoje zadnjice, bez smrada, da zvuči kao da pevaju iz te oblasti", irski zapisi iz osmog veka pominju takve zabavljače na dvorovima, a otprilike u isto vreme kada je i živeo Roland znamo da je na dvoru visokog kralja Irske bila čitava grupa prdača.

Drugim rečima, premda nisu svi bili tako dobri da budu zemljoposednici, ipak je postojala nekakva posebna profesija flatulista (kako se "stručno" nazivaju).

Jedna bajka iz 12-13. veka u Japanu govori o prdaču, a postoje i hronike koje govore o stvarnim ličnostima.

JAPANSKI TURNIR U PRDENJU: Donosimo ekskluzivni izveštaj i kasnimo samo 200 godina! (FOTO)

Le Petoman, francuski profesionalni prdač iz 19. veka. Foto: Wikimedia Commons/senortonto.com

Tokom vladine šoguna iz klana Tokugava, ulice Eda (današnjeg Tokija) bile su prepune "misemona", a jedan od najpopularnijih bio je čovek po imenu Kirifuri-hanasaki-otoko, što znači "cvetajući čovek koji nestaje u magli", koji je znao da udahne ogromnu količinu vazduha i da ga izbaci kroz... pa, jasno vam je.

Najznačajniji prdač u istoriji industrije zabave posle Rolanda bio je čovek iz Marseja, Žosef Pužoj, sin pekara, koji je sebe zvao "Le Petomane", što znači "manijački prdač".

Nakon što je slučajno tokom ronjenja otkrio svoj dar, nakon što je sa vazduhom udahnuo i morsku vodu, pokrenuo je karijeru, a postao je takvo ime da je 1892. godine imao 90-minutni šou u "Mulen Ružu".

U današnje vreme, između ostalog, imamo gospodina Pola Oldfilda koji se predstavlja kao Mister Metan, koji se nadovezuje na ovu tradiciju i živi od toga, profesionalno, već 25 godina.

Prdež će uvek biti smešan, verovatno zato što nas podseća na to koliko smo zapravo bespomoćni pred svojim telom, i koliko nismo u stanju da ga kontrolišemo. Možda i nije to u pitanju. Kako god bilo, smešno je.

PUUUUUUUUUUUUUUF

(O. Š.)