POMERANJE SATA JE BESMISLENO I TREBA GA UKINUTI ODMAH: Evo i zbog čega!

U noći između subote i nedelje prelazimo na takozvano letnje računanje vremena. Kazaljke sata će se u dva pomeriti na tri, što znači da će jedan sat manje spavati svi koji ustaju ujutro.

Preporučujemo

Da li je POMERANJE VREMENA štetno za naše zdravlje i da li ga treba ukinuti?

S obzirom na to da je reč o nedelji, koja se ove godine poklapa i sa katoličkim Uskrsom, za veliku većinu to znači da će spavati dok se ne probude sami od sebe, s tom razlikom da će im se nakon buđenja činiti kako su se kasnije probudili.

U praksi to znači da već ovu nedelju popodne očekujemo standardne godišnje komentare "kako se dan produžio" jer će, zbog pomeranja sata napred, u sedam sati popodne još itekako biti dan. Uporedo s tim, zbog položaja sunca i dolaska leta dan je svakim danom duži, što će svoj vrhunac dosegnuti na prvi dan leta kojeg beležimo kao najduži dan u godini, piše hrvatski Index.

SVE TEORIJE ZAVERE OKO POMERANJA SATA: I kakve to veze ima sa nama!

Foto: sxc.hu/mmagallan

Letnje računanje vremena opravdava se uštedom energije, ali sve relevantnije studije poslednjih godina pokazuju kako je reč o najobičnijoj neutemeljenoj gluposti, običnom reliktu iz prošlih vremena, nekoj vrsti tradicije koja se uporno ne ispituje, a koju iz nekog razloga (pozivajući se na uštedu energije) iz godine u godinu neguje velika većina zapadnog sveta.

Naime, letnje pomeranje sata prvi su implementirali Nemci u Prvom svetskom ratu i to kako bi uštedeli ugljen koji im je bio preko potreban za ratovanje. Nemci su izračunali da će ukoliko produže svetlo za jedan sat uštedeti na potrošnji energije uveče. To je automatski značilo i povećanje potrošnje ujutro, ali Nemci su izračunali da im se isplati jer je veća ušteda uveče nego potrošnja ujutro.

Evo šta se sve dešava sa vašim telom nakon pomeranja sata

Praktične Nemce pratili su i ostali, letnje računanje vremena proširilo se celim svetom i zadržalo se više od stotinu godina, iako je odavno postalo potpuno besmisleno.

Foto-ilustracija: Foter/mislav-m, Profimedia

Dakle, iako su Nemci (a onda i ostali) imali korist od pomeranja sata, to je bilo pre više od stotinu godina. Svet se od tada u potpunosti promenio, ali letnje računanje vremena je preživelo do današnjih dana i to bez ikakvog shvatljivog razloga.

Naime, brojne novije studije pokazuju da letnje računanje vremena, usprkos ovom argumentu, ne štedi energiju, barem ne u nekoj značajnoj meri. Na primer, neka istraživanja pokazuju da se tokom marta i aprila u SAD potroši jedan odsto manje električne energije, ali brojna druga istraživanja to smatraju optimističnom brojkom i tvrde da pomeranje sata nema apsolutno nikakvog uticaja na manju potrošnju energije.

Štaviše, ponegde se može doći do zaključka kako pomeranje sata utiče na veću potrošnju energije. U američkoj Indijani, na primer, vreme je uvedeno tek 2006. godine (do tada je samo deo te države koristio letnje računanje vremena). Statistike su odmah pokazale da ljudi troše manje energije na rasvetu, ali to su poništili ljudi koji su trošili više energije na klima uređaje tokom ranih noćnih sati (u šest sati popodne sunce sija kao da je pet sati popodne, a u letnim mesecima to znači i visoke temperature što neizbežno vodi do veće upotrebe klima uređaja).

Večeras pomeramo kazaljke unapred i spavamo sat kraće!

Letnje računanje vremena poznato je industriji nafte još od tridesetih godina 20. veka jer utiče na veću potrošnju goriva. Naime, duži dan povećava aktivnosti ljudi, a tu često automobili igraju bitnu ulogu. To je posebno problematično poslednjih godina kada se sve više naglasak stavlja na manju potrošnju goriva kako bi se smanjio negativan uticaj.

Letnje vreme negativno utiče i na avioindustriju jer zbog loše usklađenosti sa brojnim zemljama koje ne koriste letnje računanje vremena troškovi aviokompanija rastu za značajne iznose.

Duži dan podstiče potrošnju, a od toga neki imaju i koristi. Ljudi ostaju duže napolju, a to podrazumeva i veću potrošnju novca u šopingu i raznim aktivnostima koje se plaćaju, poput, na primer, igranja golfa. Kako tvrdi Michael Downing, autor knjige "Spring forward: The Annual Madness of Daylight Saving Time", američki Kongres je 1986. godine uveo jedan dodatni mesec letnjeg računanja vremena (sa šest na sedam meseci, a tako je ostalo i do sada). Samo taj dodatni mesec za golf industriju značio je dodatnih 200 miliona dolara jer su ljudi dobili sat više dnevnog svetla u popodnevnim satima kad ne rade.

Duži dan znači i više vremena za druženje na otvorenom, a u tome milionsku korist imaju proizvođači mesa za roštilj. Veliki dobitnik spomenutog dodatnog meseca je i industrija slatkiša. Naime, nakon što je američki Kongres letnje vreme produžio do početka novembra, to je značilo i duže dečje šetnje za vreme Noći veštica, a time i veću potrošnju slatkiša.

Foto: Tanjug / AP

15 načina da ove ZIME uštedite pare na GREJANJU!

Jedan od argumenata je i to da prelazak na letnje računanje vremena smanjuje broj saobraćajnih nesreća. Ali, baš kao ni priča o uštedi energije, nema uporište u argumentima. Dok neke studije tvrde da to nema apsolutno nikakvog uticaja na broj saobraćajnih nesreća, neke pokazuju 0,7 odsto manje nesreća sa smrtnim ishodom. Međutim, taj postotak je toliko malen i u okviru statističke greške da se nikakvi zaključci na temelju njega ne mogu donositi.

Jedan od argumenata koji se koristi za pravdanje letnjeg vremena je da nas duži dan čini zdravijima. Istina je da zbog pomeranja sata noć pada kasnije, što ostavlja više prostora za fizičke aktivnosti na otvorenom, ali postoji jako puno dokaza da pomeranje sata utiče katastrofalno na psihu i zdravlje.

Pomicanje sata, naime, remeti biološki ritam. Studije pokazuju da u vreme kad u proleće pomeramo sat,  statistike beleže veći broj samoubistava kao i veći broj srčanih udara.

Letnje računanje vremena koriste SAD i većina evropskih država. Zanimljivo, u ponekim državama koje se sastoje od više saveznih država neke zemlje koriste, a neke ne koriste letnje računanje vremena.

Foto-ilustracija:Pixabay, Profimedia

Tako, primera radi, većina američke savezne države Arizone ne koristi ovaj princip, iako su ga nekada koristili. Velik broj zemalja, poput Rusije ili Kine, nekada su koristile letnju vremensku šemu, ali su od nje odustale. Većina afričkih država nikada nije ni koristila letnje računanje vremena.

Prikaz zemalja u svetu koje koriste ili ne koriste letnje računanje vremena može se videti na sledećoj karti, s tim da plava boja označava zemlje koje koriste letnje računanje vremena, narandžasta predstavlja zemlje koje su nekad koristile, ali sad više ne, dok crvena predstavlja države koje nikada nisu koristile letnje računanje vremena.

(Telegraf.rs)