BELGIJSKA REVOLUCIJA JE POČELA U OPERI: 14 činjenica o ovom kraljevstvu (FOTO)
25. avgusta 1830. godine u Kraljevskom pozorištu La Mone u Briselu izvođena je "Nema devojka iz Portičija", priča o napolitanskom ribaru Mazanjelu koji je digao ustanak protiv španskih gospodara u 17. veku. Nakon dueta "Sveta ljubav prema otadžbini" oduševljeno gledalište je izašlo na ulicu i nemiri protiv protestantske holandske vlasti su počeli
Belgija je nedavno napadnuta od strane radikalnih islamističkih terorista, među kojima je većina praktično celog živela na grbači belgijske države, primajući socijalnu pomoć i živeći u društvenim stanovima.
Nažalost, to verovatno nije najveći problem sa kojim se ta zemlja suočava, jer postoji i onaj strukturalni koji bi se mogao pokazati pogubnijim, a koji se tiče odnosa između Flamanaca i Valonaca.
Ipak, postoji toliko pozitivnih stvari u vezi sa Belgijom, i toliko je njenog pozitivnog uticaja, da bi bila velika šteta da je jednoga dana više ne bude, utoliko više što je njeno postojanja ipak dokaz da - i pored saplitanja - dve različite etničke grupe mogu da žive u miru i da mogu zajednički da bujaju i da se razvijaju.
Pred vama je 14 činjenica u vezi sa ovom zemljom; neke su ružičaste, druge nisu. Sve su interesantne, a nekima će sve biti do sada i potpuno nepoznate.
1. Belgijska revolucija, kojom se ona otcepila od Kraljevine Holandije i postala nezavisna država (takođe kraljevina), počela je 25. avgusta 1830. godine u Kraljevskom pozorištu La Mone u Briselu (gde je danas smeštena Nacionalna opera Belgije, koja se kolokvijalno i dalje naziva La Mone), a odigrala se neposredno nakon Julske revolucije u Francuskoj koju su belgijski katolici posmatrali sa velikim uzbuđenjem.
Te večeri je izvođena "Nema devojka iz Portičija", a u čast holandskog kralja Viljema I. Radi se o sentimentalnoj i patriotskoj operi čija je tema ustanak koji je pokrenuo napolitanski ribar Mazanjelo protiv španskih gospodara u 17. veku.
Nakon dueta "Sveta ljubav prema otadžbini", oduševljeno gledalište je izašlo na ulicu i nemiri su počeli. Tačnije, pomenuta revolucija.
Imajte u vidu da je ovo bio samo okidač, ne uzrok. Uzrok je bila pre svega verska podvojenost; teritorija današnje Holandije je i tada bila protestantska, dok su Flandrija i Valonija bile rimokatoličke. Flamanci tada nisu razmišljali o činjenici da su u jezičkom smislu isti narod kao Holanđani, dok su Valonci želeli da se oslobode dominacije nefrankofonih vladara.
2. Da se nadovežemo na prethodnu tačku: stotinu i više narednih godina frankofoni Valonci dominirali su političkim, ekonomskim, društvenim i kulturnim životom Belgije, iako nikada nisu bili većina.
Zapravo, kroz istoriju, Valonci su uvek bili debela manjina, no, zbog svoje pozicije u društvu nakon uspostave Belgije, polako su ali sigurno čerupali etnolingvističke teritorije Flamanaca, uključujući i Brisel, koji je istorijski centar Flandrije a koji je sada dominantno frankofon.
Tako danas imamo bizarnu situaciju. U Flandriji, koja obuhvata 44,29 odsto zemljišta Kraljevine Belgije, živi 57,5 odsto njene populacije, dok u Valoniji koja zauzima 55,18 odsto živi 32 odsto ljudi. Međutim, pošto tu nismo uračunali i Briselsku prestoničku regiju koja je zvanično dvojezična, flamanskim jezikom ukupno govori 59 odsto žitelja Belgije, dok je francuski maternji za 40 odsto.
Ironija je što Flamanci uglavnom znaju i francuski, dok Valonci odbijaju da uče holandski, verovatno umnogome zbog toga što su naučeni da je njihov jezik "bolji" a da je holandski jezik "seljaka" (ne izmišljamo, tako je bio nazivan i tretiran): dugo je francuski bio jezik plemstva i buržoazije.
Zaključićemo ovu tačku jednim frapantnim podatkom: holandska verzija ustava je usvojena od strane parlamenta tek 1967. godine.
3. Stepen razdora između Flandrije i Valonije je mnogo dublji od puke jezičke podele.
Flandrija je bogatija i industrijalizovanija, njena ekonomija je dinamičnija, dok je Valonija siromašnija, statičnija i najveći poslodavac je država. Produktivnost u Flandriji je 20 odsto veća nego u Valoniji, a nezaposlenost dvostruko manja.
Flandrija je jedna od najreligioznijih regija u Zapadnoj Evropi, gde se 55 odsto žitelja izjašnjavaju kao vernici a 36 odsto veruje da Bog stvorio univerzum; sa druge strane, Valonija je jedna od najsekularnijih i najateističkijih regija na tom podneblju.
Dodajmo na to i ovo: Valonci su uopšteno rečeno mnogo skloniji opstanku Belgije nego Flamanci, koji dobrim delom žele secesiju, a takođe i mnogo više cene i poštuju belgijsku monarhiju, jer u njoj vide nadetnički faktor koji državu drži jedinstvenom.
4. U periodu između 16. veka pa do kraja Drugog svetskog rata, teritorija Belgije je bila bojno polje na kojem su se lomila koplja mnogih velikih evropskih sila - od Velike Britanije i Francuske do Austrije i Svetog rimskog carstva te Španije - skoro neprestano, ili barem svako malo. Nešto slično Srbiji. Zbog toga je prozvana "Evropskim bojištem".
Pređimo sada na veselije aspekte Kraljevine Belgije (ili Belgijskog kraljevstva, jer zvuči romantičnije).
5. Belgija je prva kontinentalna evropska država koja je prošla kroz industrijsku revoluciju, početkom 19. veka.
6. Premda tehnički nerazdvojiva od holandske, flamanska (a samim tim, u današnjem stanju stvari, i belgijska) umetnost je jedna od najuzvišenijih u Evropi. Flandrija nam je podarila Jana van Ajka, Rohira van der Vejdena, Pitera Brojgela, Petera Paula Rubensa, Antonisa van Dajka, i mnoge druge velikane.
Njihove tapiserije su vekovima bile najcenjenije na Starom kontinentu. Podsetićemo vas da se jedna od njih, posvećena Kosovskom boju, čuva u najčarobnijem francuskom zamku.
Njihov doprinos muzici, arhitekturi i književnosti takođe je ogroman. Da li znate da se samo u Briselu nalazi preko 1.200 zgrada iz perioda secesije?
Belgijski strip (koji se naziva i franko-belgijskom školom stripa jer je nerazdvojna od francuske, sa kojom se uporedo razvijala), podarila nam je Eržea, Pejoa, Morisa i Frankena, koji su nam sa svoje strane podarili Tintina, Štrumfove, Taličnog Toma, Gašu Šeprtlju, Spirua i Fantazija.
Belgijanci su vam ulepšali detinjstvo, a da to većina vas uopšte i ne zna. Nije proleće 1999. godine slika i prilika po kojoj bi trebalo da zamišljate Belgiju.
7. Belgija je čuvena po svom pivu (koje dolazi u više vrsta, oblika, boja i ukusa, nego što možete da zamislite), čokoladi, bakinim kolačima i pomfritu sa majonezom. Šta više, Belgijanci tvrde da su oni izmislili pomfrit, ali se oko toga spore sa Francuzima.
Njihova nacionalna jela su biftek sa pomfritom, dagnje sa istim dodatkom, flamanski paprikaš opet sa pomfritom; možete ih kupiti u skoro svakoj braseriji (tip lokalnog restorančića sa opuštenom atmosferom, u kojem se svakoga dana na meniju nalazi ista hrana).
Često možete čuti da je glavna karakteristika belgijske kuhinje to što se jela služe u nemačkim količinama, ali s francuskim kvalitetom.
8. Belgija je kraljevstvo bogato raznolikim i šarolikim folklorom, u kome postoji veoma visok broj javnih manifestacija, svetkovina, festivala, procesija i karnevala.
Jedna od procesija se, recimo, održava u gradu Atu, na severozapadu Valonije, i zove se Parada divova. Nastala je u srednjem veku, a njome se obeležava brak dvoje džinova (Gospodina i Gospođe Golijat); šaljiva ceremonija venčanja se održava u crkvi, nakon čega se div bori sa Davidom pred vratima gradske većnice.
Posmatrači, kojih je na hiljade, bacaju kovanice na divove zbog sreće, kao što se bacaju u rimsku fontanu Trevi. U korenu ove svetkovine je svakako biblijska priča o Davidu i Golijatu.
9. Istorijski gledano, Belgija, Holandija i Luksemburg (koje danas grupno nazivamo Beneluks) činile su prostor koji smo nekada nazivali Nizozemske ili Niske zemlje, zbog činjenice da su ispod nivoa mora.
Zvaničan naziv Holandije se zapravo i danas bukvalno prevodi kao Nizozemska, mada je mi - uslovno rečeno pogrešno - nazivamo Holandija, iako se tako zove samo jedna regija u toj zemlji, ona najbitnija. Niske zemlje su nekada obuhvatale širu teritoriju nego današnji Beneluks.
HOLANDIJA ILI NIZOZEMSKA? Evo zašto Hrvati pravilno zovu ovu zemlju, a Srbi ne! (FOTO)
10. Naziv Belgije dolazi od imena rimske provincije Galija Belgika; to je bila najseveroistočnija galska regija za vreme antike. Rimljani, međutim, nisu to ime dali ničim izazvani; na tom je tlu živela konfederacija galskih plemena koji su sebe skupa zvali Belgima.
Cezar ih je opisao kao najhrabrije i najdivljije od svih galskih boraca, mada je takođe napisao da su bili ultimativno gledano germanskog porekla. Istoričari se spore šta su zapravo bili Belgi.
Njihovo ime - a oko ovoga je postignut konsenzus među lingvistima - dolazi od protokeltskog korena "belg" što znači "naduti se, nabreknuti, oteći (od besa, ljutnje, žara, jarosti, srdžbe)".
11. Zvanična titula belgijskog kralja nije kralj Belgije već kralj Belgijanaca, i time se naglašava njegova ustavna i popularna vladavina, odnosno legitimitet koji dolazi od naroda. Do sada je bilo sedam kraljeva i dva regenta. Inače, drugi deo ustava Belgije je naslovljen sa "Belgijanci i njihova prava". Vrlo nadahnjujuće.
12. Glasanje na izborima u Belgiji je obavezno za sve starije od 18 godina, na papiru. U praksi, legalne sankcije protiv odsustvovanja sa izbornog mesta se od 2003. godine primenjuju samo na službenike kojima je dužnost da tu budu prisutni. Ipak, izlaznost je i dalje ogromna: preko 90 odsto ljudi glasa.
13. Kada je ustav prvi put donesen, Belgija je bila centralizovana unitarna država. Od tada, a posebno nakon 1970. godine, kako bi se rešio problem flamanskog nezadovoljstva i velikih razlika u zemlji, Belgija je pretvorena u komplikovanu federalnu državu, u kojoj je možda Briselska regija najkomplikovanija od svih.
BOSNA & BELGIJA: Različite kao nebo i zemlja, liče kao jaje jajetu! (FOTO) (VIDEO)
Zapravo, ustav je u poslednjih 46 godina promenjen šest puta, i svaki put se mislilo da je problem konačno rešen. Ali, problem izgleda nikada neće biti rešen, zato što se čini da svi razmišljaju po onom "dao si mi prst, sad hoću celu ruku".
14. Kongo je na Berlinskom kongresu 1885. godine od strane svetskih sila dat belgijskom kralju Leopoldu II u privatni posed, a on je momentalno krenuo u brutalnu eksploataciju i zemlje i njenog življa.
Milioni crnaca su stradali zbog proizvodnje kaučuka, nebrojeno je slonova pobijeno zbog slonovače. Međunarodni pritisak je naterao belgijsku državu da 1908. godine preuzme od kralja kontrolu nad Kongom koji je do tada bio poznat kao Slobodna Država Kongo a od tada kao Belgijski Kongo.
Situacija se popravila u meri u kojoj je morala, odnosno, u meri u kojoj su prava crnaca poštovale ostale evropske kolonijalne sile.
(O. Š.)
Povezane vesti
Srbija u Velikom ratu izgubila TREĆINU stanovištva! Istoričar: To je najveći gubitak u Evropi i svetu
Nijedna saveznička vojska nije donosila takve pobede kao srpska: Reči istoričara Markovića svako treba da čuje
O heroini Sofiji Jovanović se ređe priča: Primili su je u vojsku, "nisu imali kuda", a odlikovana je 13 puta
<% post.title %>
Lav TROICKI se borio protiv Staljina: Ovo je samo jedan od "bisera" gradivom preopterećenih đaka
Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Stranac nakon godinu dana u Srbiji priznao čime je najviše razočaran: "Ne želim da plaćam 60 evra dnevno da pričam sa nekim, ni da pijem rakiju, očekivao sam da će biti drugačije"
Milutin iz Čačka posle svadbe krenuo da otvara koverte i frapirao se: Zvao je redom 300 gostiju i za sve njih je imao samo JEDNO PITANJE!
Posle majke, oglasio se i otac devojčice (5) kojoj NIKO NIJE DOŠAO na rođendan: ČEKALA JE 35 DRUGARA, samo nekoliko da je došlo, to bi je usrećilo
