Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Vlada iz senke
I zmija nema noge. To muske jedinke imaju dva polna organa. Pa nas narod mastovito vidi noge umesto p.e.n.i.s.a...
Igor
Svakom zivom bicu rade zivci nakon smrti..nekom krace nekom duze...ovo nije nista "neobjasnjivo" osim za ljude bez skole
Вук Шетоња
Да сте питали неког биолога објаснио би Вам да овде нама никаквог хорора. А ја ћу се Вашим читаоцима исповедити за једно неваљалство из детињства и објаснити им овај видео. У поткопаоничком крају средином прошлог века децу су учили да сваку змију треба неизоставно убити, ако се може... Сад ја знам да је то неисправно, а знају и подкопаоничани који су остали у завичају. Тамо има доста безазленог смука и опаког поскока, а мање (такође опасне) шарке. И сад се може чути изрека за неког ко има неку тајну да је „крије к'о змија ноге“. Тада су нам старији говорили да ће онај ко види змијине ноге моментално умрети. Идући за стоком по брдима, често смо, нажалост, убијали поскока (смук је веома брз, али би понекад и он страдао). Једном приликом смо моја два рођака и ја, убивши поскока, „храбро“ одлучили да видимо да ли змија стварно има ноге - па макар помрли. (Истина, у школи су нас учили да у нашем народу има много празноверја, па смо се искрено надали да су у праву наши учитељи а не родитељи; тада се стварно много веровало школи.) Убијеној несрећници одсекли смо главу, (неочекивано) лако одрали кожу и скинули дроб и – ни тарага од ногу (на моје велико олакшање, а верујем и њихово, мада нико ништа није изустио). И ја сам тада видео (и никад нисам заборавио) оно што овај видео приказује. Кад би тај остатак (који је личио на рибље месо) ударили прутићем - он би се увијао као да покушава да негде одпуже. Много година касније, као студент, питао сам једног биолога како је то могуће и он ми је дао ово објашњење: код животиња које су у еволуционом ланцу ту где су змије много већи број центара налази се у кичменој мождини, него, нпр., код човека (код кога су они у мозгу), па покрети које чини обезглављени и одрани остатк без било каквих органа не сведоче о животу. То су само рефлекси... (За Јована: Нисмо је солили.)