NEĆETE VEROVATI: Postoje ljudi koji su i danas ubeđeni da je Zemlja ravna ploča, a ima ih širom globusa (FOTO)

Pre nekih dve stotine godina pojavio se mit o tome da su ljudi u srednjem veku verovali da je Zemlja ravna ploča, te da su naučnici i istraživači poput Kolumba morali bitke prave da biju sa crkvenim velikodostojnicima.

Preporučujemo

Sva savremena ispitivanja pokazuju da je to potpuni nonsens. Prvo, ogromna većina sholastičara tokom srednjeg veka tvrdila je da je naša planeta sferičnog oblika, što je nastavak tradicije iz antike kada je to takođe bilo uvreženo mišljenje.

Drugo, ta priča se potencirala kako bi se dokazalo da religija stoji na putu napretka, što je primitivizam svoje vrste, budući da negira dinamičan odnos između te dve grane ljudskog intelektualnog stvaralaštva, još od kako su Vavilonci počeli da gledaju u zvezde tražeći bogove.

Istina, pre oko pet stotina godina Crkva nije dobro primila ideju da se Zemlja vrti oko Sunca, niti je dobro primila Darvinovu teoriju evolucije, ali je potenciranje samo negativnih aspekata tog odnosa banalizovanje koje ne vodi dubljem razumevanju.

Globus po grčkom naučniku Kratetu iz Mala, izrađen oko 150. godine. Foto: Wikimedia Commons/Edward Luther Stevenson

Sve u svemu, može se reći da je paradoks to što su se baš u tom 19. stoleću pojavili moderni ljudi koji su počeli da tvrde da je Zemlja ravna ploča.

Prvi je bio engleski pisac Semjuel Roubotam koji je dobar deo svog života proveo "dokazujući" nemoguće, ali nije bio jedini. Tokom celog tog perioda pojavljivali su se povremeno ljudi njemu slični.

Kako je to dokazivano? Jedan od Roubotamovih sledbenika, izvesni Vilijem Karpenter, je pisao pamflete u kojima je stajalo, primera radi, da "postoje reke koje teku stotinama milja prema moru bez padanja za više od nekoliko stopa".

Ovo se nastavilo kroz 20. vek, pa do našeg doba, do 2016. godine nove ere (slovima: dve hiljade i šesnaeste godine nove ere), iako ova hipoteza nikada nije stekla široku popularnost već se sve zadržavalo na malim grupicama i izolovanim pojedincima, nikada naučnicima.

Ilustracija iz 12. veka na kojoj je Zemlja predstavljena kao sfera. To da su učeni ljudi u srednjem veku verovali da je ravna ploča je mit. Foto: Wikimedia Commons/Hildegard von Bingen

Stihoklepac Semjuel Šenton je 1956. godine osnovao Međunarodno društvo ravne Zemlje, a kada su sateliti poslati u orbitu pokazali da je naša planeta baš to, planeta, sferična, rekao je da se "lako može videti kako takva fotografija može da zavara neistrenirano oko".

On je takođe optužio i NASA-u da je sa Holivudom snimila lažno sletanje na Mesec (mada ima ljudi koji to svejedno misle, bez da tvrde da je Zemlja ravna).

Njihov poslednji model Zemlje tvrdi da je u centru ploče Severni pol, dok 45 metara visoki zid leda (onoga što se inače zove Južni pol, na kojem se nalazi Antarktik) okružuje ivice i sprečava ljude i vodu da padnu preko.

Zapravo, to što su izradili dosta liči na zastavu Ujedinjenih nacija. Pored toga, po njima, Sunce i Mesec su samo 52 kilometra u prečniku.

Zemlja kao ravna ploča sa ledenim zidom oko ivica. Foto: Wikimedia Commons/Trekky0623

Pre dvanaest godina izvesni Danijel Šenton (koji nije ni u kakvom srodstvu sa Semjuelom) je obnovio rad ovog društva, pa je to ponovo počelo da se širi. Premda nema u svim zemljama organizovanih udruženja ovog tipa, ljudi koji veruju da je Zemlja ravna ploča danas žive na svim meridijanima globusa.

Poslednji individualni primeri su Mohamed Jusuf, osnivač islamističkog Boko Harama (što doslovno znači "knjiga je zabranjena"), i reper B.o.B, koji je to napisao na Tviteru i izazvao salvu ismevanja. Pretpostavljamo da je u ovo ubeđena i čitava vrhuška Islamske države.

Nejasno je samo zbog čega bi neko uopšte hteo da skriva "istinu" o našoj planeti. Zbog čega bi se neko toliko trudio da nas sve drži u zabludi i pokazuje nam krivotvorene satelitske snimke decenijama unazad? Zbog čega bi neko trošio hiljade milijardi dolara zbog toga? I kako je uspeo da pomiri Putina i Obamu i ubedi ih da zajedno učestvuju u obmani i da u tome vide obostrani interes?

(O. Š.)