BITKA KOJA JE TRAJALA 300 KRVAVIH DANA: Zvali su je VATRENA OLUJA, ubila je pola miliona ljudi (FOTO)

Francuski i nemački vojnici proveli su deset dugih meseci ratujući u Verdenu, zaglavljeni u rovovima u bici koja se pretvorila u brutalno krvoproliće i urezala se u kolektivno sećanje oba naroda.

Preporučujemo

MISTERIJA ZABRANJENE ŠUME U KOJOJ JE UMRLO 300.000 LJUDI: Ni danas u nju niko ne sme da kroči! (VIDEO)

Pakao je počeo 21. februara 1916. rano ujutro. Nemačke snage su iz 1.200 topova nemilosrdno pucale po francuskim položajima i samo do tog popodneva na njih ispalili milion granata.

- Ništa slično nije viđeno pre, bila je to vatrena oluja - rekao je kustos memorijalnog centra u Verdenu.

Krvoproliće je trajalo 300 dana i odnelo minimum 300.000 života na obe strane, s još najmanje 470.000 povređenih boraca.

U nedelju, na stotu godišnjicu početka najslavnije bitke Prvog svetskog rata, biće otvoren redizajnirani memorijalni centar u koji su više uključena iskustva nemačkih vojnika. Verden će time imati još veću simboličnu ulogu u francusko-nemačkom pomirenju.

Foto: Wikipedia

Direktor memorijalnog centra Čeri Hubšer smatra Verdensku bitku sa najviše simbolike Prvog svetskog rata, iako se to "na prvu" čini previsokom ocenom. To nije bila najsmrtonosnija bitka u ratu, niti je imala ikakvog značenja na njegov ishod.

Nakon što su Nemci osvojili strateški važnu utvrdu u Douaumontu 1916. polako su krenuli prema Verdenu. Francuzi su, međutim, nekako uspeli da izdrže prvi nalet i od tada su dve strane bile u pat poziciji. Nakon deset mesci ratovanja i 300 hiljada mrtvih, linija bojišta bila je gotovo ista kao i na početku.

- Verden nije promenio ništa. Ali je bio paradigma Prvog svetskog rata - rovovskog rata i rata iscrpljivanja - kaže nemački istoričar Hefrid Menkler.

U Verdenu su se u potpunosti pokazale sve strahote industrijalizovanog rata - sa topovskim salvama, napadima bojnim otrovima i bacačima plamena na malenom prostoru. Vojnici ukopani u blatu, a oko njih granatama razrovani i opustošeni krajolik nalik površini Meseca.

Foto: Wikipedia/Collection Database of the Australian War Memorial

- Bitka za Verden je u nemačkom sećanju postala simbol besmislenosti i divljaštva Prvog svetskog rata - rekao je nemački izaslanik u Parizu Nikolas Mejer-Landrut.

Obnova memorijalnog centra koštala je 12,5 miliona evra i posetioci sada mogu da stoje na staklenim površinama iznad replika blatnjavih rovova. Predmeti koji su se koristili na bojištu u stalnoj su postavci i prikazuju svakodnevni život vojske. A šta su vojnici u Verdenu proživljavali najbolje oslikava rečenica iz pisma jednog vojnika: "Majko, zašto si me rodila?".

Na velikom video-zidu prikazuju se snimci iz bitaka. Iznad visi nemački avion. S obzirom na to da su ratni veterani mrtvi, izložba je i pokušaj da se saberu njihova sećanja, ali je i odraz savremenog trenutka. Hrabra odluka da se u muzeju više pažnje nego dosad posveti nemačkim vojnicima nije izazvala nikakve kontroverze.

Foto: Wikipedia/German Federal Archives

- Ono što bi bilo teško pre 50 godina, danas se čini razumljivim - kaže direktor Hubšer.

Vojnici sa obe strane prolazili su kroz jednaku agoniju i preživljavali iste strahove.

Kod Verdena su se borili samo Nemci i Francuzi i zato je to mesto postalo simbolična tačka transformacije dve nacije iz zakletih neprijatelja u saveznike. U maju ove godine francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel zajedno će posetiti nekadašnje bojište.

- Ne znam hoće li otići korak dalje u smislu prijateljstva ili bratimljenja. Ali to će sigurno biti još jedan simboličan trenutak - rekao je Hubšer uz osmeh, misleći na legendarni gest Miteranda i Kola.

(Telegraf.rs / Izvor: jutarnji.hr)