NAJJEZIVIJI VIDEO NA JUTJUBU: Kako je Nemačka mogla da pobedi u Drugom svetskom ratu (VIDEO)

Alternativna istorija je jedan od najpopularnijih žanrova današnjice. Ljudi naprosto obožavaju priče tipa šta-bi-bilo-kad-bi-bilo. Ko može da im zameri na tome što žele da pobegnu od realnosti, kada je stvarnost ovako siva, kada su poniženi?

Preporučujemo

Nažalost, ima onih koji u razmatranjima o potencijalno drugačijim raspletima događaja u prošlosti odlaze u smeru koji je najblaže rečeno jeziv.

Ne pričamo o onima koji se bave pitanjem na šta bi svet ličio da su nacisti pobedili, pošto nas takve stvari podsećaju da bi trebalo da budemo srećni što nisu, već na one koji se bave pitanjem kako su nacisti mogli da pobede u Drugom svetskom ratu? Koje su greške napravili, šta je to trebalo drugačije da urade, pa da ishod celog konflikta bude potpuno obrnut?

E, ponašanje tih generala posle bitke je ono što je istinski jezivo, posebno zbog toga što nas podseća da je naša sloboda sve vreme visila o tankom koncu i da je zavisila od serije događaja koji su mogli vrlo lako da se odigraju potpuno drugačije.

Opsada Lenjingrada. Foto: Wikipedia

Video klip koji ćete pronaći na samom dnu ovog teksta se bavi mešavinom stvarnosti i fantazije. Odnosno, postoji u njemu mnogo stvarnih događaja, a oni koji su promenjeni su naznačeni crvenim slovima.

Njih smo izdvojili.

Šta je, dakle, trebalo da se desi drugačije pa da svi skupa odrastemo u poniženoj i porobljenoj Srbiji?

Idemo redom. Početkom 1940. godine Englezi su uspešno dekodirali Enigmu, ali su u alternativnoj prošlosti nemački obaveštajci saznali za to i promenili sistem šifrovane komunikacije. U stvarnosti nisu imali pojma.

Opsada Lenjingrada. Foto: Wikipedia/Boris Kudoyarov / Борис Кудояров

Juna iste godine, nakon napada na Francusku, Nemci se nisu zaustavili kod Denkerka i nisu pustili Britance da evakuišu svoje ekspedicione snage nazad na Ostrvo (to je možda najbizarnija epizoda celog stvarnog Drugog svetskog rata, pošto je potpuno neobjašnjiva; izgleda da je Hitler hteo mir sa Ujedinjenim Kraljevstvom). Posledica: umesto da se ključnih 350.000 vojnika sigurno vrati u Veliku Britaniju (kao što se desilo u stvarnosti), oni su ili pobijeni ili zarobljeni. Istovremeno, Italijani uspevaju da osvoje Maltu kombinacijom bombardovanja i kopnene invazije; u stvarnosti, Malta nikada nije pala.

28. oktobra 1940. Italija NIJE izvršila bespotrebnu i Nemcima nenajavljenu invaziju na Grčku; ovo će se odigrati tek pola godine kasnije, tokom napada na Jugoslaviju u kojoj je - kao i u stvarnosti - 27. marta izvršen puč koji su organizovali britanski agenti.

22. januara 1941. Britanci su napali Tobruk u Libiji, ali su Italijani dopremili pojačanja iz Albanije i uspeli da se održe.

Ervin Romel. Foto: Wikipedia/German Federal Archives

U ovom alternativnom scenariju, 13. aprila iste godine Japan NIJE potpisao pakt o međusobnom nenapadanju sa Sovjetskim Savezom, a pošto su i dalje pritiskali u Mandžuriji i tu gomilali snage, Sovjeti nisu mogli na granice sa Nemačkom da pomere čak trideset sibirskih divizija, što je skoro dva miliona vojnika, 1.200 tenkova i 250 aviona.

22. juna iste godine Nemačka NIJE napala SSSR, već je nastavila da bombarduje engleske gradove, a njene podmornice i dalje su napadale engleske konvoje. Zbog toga bili su u mogućnosti da preko potrebna pojačanja pošalju u Severnu Afriku pa decembra 1941. godine Sile osovine pobeđuju u bici kod El Alamejna. Britanci gube Aleksandriju, potom i ceo Egipat, a Nemačka i Italija stavljaju Suecki kanal pod svoju kontrolu.

Bez Malte, Aleksandrije, Krita i Sueca, britanska mornarica napušta Mediteran, a italijanska - u tom trenutku četvrta najveća na svetu - počinje operacije u Atlantiku.

Japanski napad na Perl Harbur. Foto: Official U.S. Navy Photograph

Japanci 7. decembra 1941. godine NE napadaju Amerikance u Perl Harburu, pa ni Sjedinjene Države ne ulaze u Drugi svetski rat.

10. aprila 1942. godine počinje nemačka "Operacija Barbarosa", napad na Sovjetski Savez, sa Moskvom kao glavnim ciljem. Sve ide kao po loju u ovom scenariju, i jedna za drugom padaju sovjetske armije; treba reći da je u suštini tako bilo i u stvarnosti, pošto je u prvih godinu i po dana rata, posebno u prvih šest meseci, nacistima manje-više sve polazilo za rukom.

Međutim, u ovom alternativnom istorijskom toku je posebno značajno to što je napad počeo na vreme; u stvarnosti, kraj juna se pokazao kao odocnela akcija, zbog jesenjih kiša i blata u koje su se Nemci zaglibili, zbog čega su tek krajem 1941. godine stigli do Moskve.

Da se vratimo u fantaziju: 20. septembra 1942. godine Moskva je bila opkoljena, a dvadeset dana kasnije se predala. Tokom zime Rusi su pokušali kontraofanzivu, uz ogromnu savezničku pomoć u vojnoj opremi, naoružanju i materijalima, ali nisu postigli neki veliki uspeh.

Poraz kod Staljingrada obrnuo je točak ratne sreće protiv Adolfa Hitlera. Foto: Arhivska fotografija

Na proleće 1943. Nemci kreću u novu ofanzivu, ovog puta sa Kavkazom kao ciljem. Opkoljavaju Staljingrad, ali ne ulaze u njega. 28. avgusta zauzimaju Baku i sva naftna polja.

11. septembra 1943. Japan ulazi u rat napadom na Perl Harbur i uništava američke nosače aviona (koji su u stvarnosti ostali netaknuti, jer su dan ranije napustili luku; to se bilo pokazalo kao presudno, zato što su Japanci uništili vojne brodove koji su već bili prevaziđeni i zamenjivi; bez nosača aviona Ameri ne bi imali šanse). Tako Amerika ulazi u rat, ali pošto saveznici nemaju nikakvu mornaričku podršku u Sredozemnom moru, aprila 1944. ne dolazi do iskrcavanja u Maroku.

Maja 1944. godine Istočni front je zakucan na Volgi, a Nemci prestaju da napadaju i počinju da se brane. U toku su savezničke pripreme za Dan D, koji je zakazan za 6. jun 1945. godine.

Adolf Hitler u Sudetima nakon pripajanja tog dela Čehoslovačke. Foto: Wikimedia Commons/Das Bundesarchiv

Nemci uspešno razvijaju projektile koji mogu da dosegnu do istočne obale SAD. U Norveškoj, pošto nisu ometani savezničkim bombardovanjem zbog osovinske nadmoći u vazduhu nad Evropom, Nemci aprila 1945. godine dovršavaju atomsku bombu nekoliko meseci pre Amerikanaca. 25. istog meseca uspešno je testiraju u libijskog pustinji u blizini oaze Murzuk.

1. juna 1945. godine Nemci bacaju atomsku bombu na Staljingrad. Bilans: 80.000 žrtava. Saveznici odlažu invaziju na Normandiju. 8. juna SSSR se predaje. Deset dana kasnije Saveznici i Sile osovine dogovaraju primirje. 2. septembra na Jalti, isti akteri potpisuju mirovni ugovor. Drugi svetski rat je završen.

Da li znate šta je možda najjezivije od svega? Ako je teorija o postojanju beskrajno mnogo paralelnih univerzuma tačna, onda postoji paralelni univerzum u kojem se sve ovo odigralo baš ovako kako je i opisano.

Zanimljivosti iz celog sveta pratite na Facebook stranici TELEGRAF ZANIMLJIVOSTI.

(O. Š.)