Najčarobnije mesto za gradnju dvorca je mesto na kome je sagrađeno zdanje u... (FOTO)

Prvi kojima je sinula izvanredna, genijalna ideja da na tačno ovoj lokaciji, na ostrvu u jezeru Šverin, sagrade zamak bili su Polapski Sloveni (čiji su jedini ostaci danas Lužički Srbi), tačnije pleme Bodrića, koji su to izveli u 10. veku. Dobro, nisu baš sagradili zamak, bilo je to utvrđenje, budući da su se zamkovi razvili tek kasnije, ali svejedno.

Sredinom 12. veka ovaj kraj su osvojili Nemci na čelu sa vojvodom Hajnrihom III Lavom od Saksonije, a Bodrići pod vođstvom kneza Niklota (čija se statua na konju nalazi u dvorcu o kojem je danas reč) se sklanjaju i uništavaju tvrđavu. Međutim, nemački zavojevači momentalno uviđaju dve stvari: prvo, stratešku vrednost ostrvceta, i drugo, estetsku vrednost tog mesta. Tako je nastao grad Šverin.

1358. godine direktni potomci kneza Niklota koji su u međuvremenu uzdignuti na nivo vojvoda od Meklenburga i knezova Venda/Sorba (posle 1815. će biti velike vojvode, a u trenutku kada se bude gasila monarhija biće najstarija plemićka kuća Nemačke), kupuju grofoviju Šverin, i sele se u sam grad koji su njihovi preci držali. Grade na lokaciji zamak na vodi, a biskupski dvor iz tog perioda je netaknut do dana današnjeg.

Pogled na prekrasni Šverinski dvorac, nekadašnji dom velikih vojvoda od Meklenburga, iz vrtova koji ga okružuju. Foto: Ralf Roletschek / fahrradmonteur.de / Wikimedia Commons

Zamak sredinom 16. veka postaje dvorac, a fortifikacioni elementi se ukrašavaju. Komfort postaje važniji od odbrane. Slede vekovi u kojima je dvorac menjao formu, ali uvek ostajao na istom mestu. Takođe, ni odbrana nije smela biti zanemarena, tako da se grade i bastioni.

Nešto pre Tridesetogodišnjeg rata, pojavljuje se plan za gradnju potpuno novog dvorca, od temelja do krova, u stilu nizozemske renesanse, no, uprkos tome što se sa radovima počelo, rat ih je omeo, tako da su u tom stilu na kraju samo odrađene kuće iznad dvorske kuhinje i kapele.

Šverinski dvorac na ostrvcetu u jezeru Šverin. Foto: Ralf Roletschek / fahrradmonteur.de / Wikimedia Commons

1756. godine dvor se seli u Ludvigslust, ali se vraća 1837. Velikom vojvodi se, međutim, nije sviđalo to što su pojedine građevine nepodudarne jedna sa drugom, nisu mu se sviđali ni stilovi, a, ruku na srce, i samo zdanje je već bilo pomalo oronulo.

Zato se počelo sa gradnjom ovoga što vidimo danas. Prvo je veliki vojvoda Fridrih dao zadatak svom arhitekti Georgu Adolfu Demleru da krene sa preoblikovanjem postojećeg, ali je naslednik na tronu Fridrih Franc II obustavio taj projekat i naredio da se se sve sruši i sagradi ponovo. Samo delovi zdanja iz 16. i 17. veka postoje.

Šverinski dvorac na ostrvu u jezeru Šverin, nekadašnji dom velikih vojvoda od Meklenburga. Foto: Ralf Roletschek / fahrradmonteur.de / Wikimedia Commons

Pošto ni drezdenski arhitekta Semper ni njegov berlinski kolega Stuler nisu uspeli da velikog vojvodu ubede u svoje zamisli, Demler je uzeo elemente i jednog i drugog, a bio je inspirisan i dvorcima iz perioda francuske renesanse.

Zigmaringen nije zamak iz bajke. Zigmaringen je bajka od zamka (FOTO)

Tako smo dobili ovo čudesno zdanje koje je jedno od najcenjenijih remek-dela građevinarstva 19. veka.

Šverinski dvorac u pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Foto: Wikimedia Commons/Jonas Rogowski

Na nesreću, trećina Šverinskog dvorca je izgorela u požaru 1913. godine, i samo je spoljni deo rekonstruisan u trenutku kada se Prvi svetski rat završio a monarhija, zajedno sa celom aristokratijom, bila zbačena.

Posle toga je prvo postao muzej, a tri godine posle Drugog svetskog rata - sedište pokrajinskog parlamenta. Demokratska Republika Nemačka (Istočna Nemačka) ga je koristila kao fakultet za vaspitače za decu u periodu 1951-1981, da bi onda ponovo postao muzej, mada su i pre toga neki njegovi delovi imali tu ulogu.

Šverinski dvorac na ostrvcetu u istoimenom jezeru. Foto: Ralf Roletschek / fahrradmonteur.de / Wikimedia Commons

Posle ujedinjenja dve Nemačke, ponovo je postao sedište vlade i parlamenta savezne pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija, a programi prezervacije i renovacije su uglavnom dovršeni 2014. godine.

Postoji i legenda o dvorskom duhu, "malom Petermanu", koji luta hodnicima, nevidljiv je, visok par stopa, a u umetnosti prikazan kao gospodin u odeći iz 17. stoleća.

Šverinski dvorac u istoimenom gradu, nekadašnji dom velikih vojvoda od Meklenburga. Foto: Ralf Roletschek / fahrradmonteur.de / Wikimedia Commons

Da li je ovo najčarobniji dvorac koji ste ikada videli?

Da li se nalazi na najčarobnijem mestu za dvorac?

Šverinski dvorac u istoimenom gradu, prestonici savezne pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Foto: Wikimedia Commons/HasBS

(O. Š.)