Na sat od Beograda, ispod duplo većeg grada, krije se supervulkan koji se UPRAVO sprema da nas istrebi (FOTO)

Tačka Italije o kojoj danas govorimo bila je poznata još Starim Grcima, koji su na tom mestu osnovali svoju prvu koloniju u Magna Greciji - Kumu, gde je stolovala čuvena proročica - Kumska sibila.

Stari Rimljani su tu držali glavni štab vojne akademije, a odmah pored se nalazi jezero Averno za koje se verovalo da je prolaz u podzemni svet, što je čak i Vergilije predstavio u epu "Enejida".

Preporučujemo

Naselje Baje, koje je postojalo na tom mestu tokom antičkog perioda a koje je u međuvremenu potopljeno, bilo je mondensko letovalište u kome su se nalazile vile takvih ličnosti kao što su Gaj Julije Cezar te imperatori Neron i Hadrijan, koji je tu čak i preminuo.

Treći najveći italijanski amfiteatar, posle Koloseuma i zdanja u Kapui, ležao je baš na tom mestu, o kome danas govorimo, mestu kroz koje je prolazio čak i čuveni Apijski put.

Ulaz u pećinu u kojoj je Kumska sibila proricala budućnost. Foto: Wikimedia Commons/AlexanderVanLoon

Grobnica Scipiona Afrikanca, čoveka koji je porazio Hanibala u Bici kod Zame i zacementirao rimsku dominaciju Sredozemljem za narednih 700 godina, čime je zauvek promenio tok istorije čitavog čovečanstva? Da, tu je. Grobnica Vipsanije Agripine, supruge Germanikove i unuke Avgustove te rođake svih ostalih imperatora iz julio-klaudijevske dinastije? Aham, i ona je tu.

Stravična Pećina pasa u kojoj se nalazi otvor u Zemljinoj kori iz koga izlazi ugljen dioksid na nižim visinama, takođe se tu nalazi. Kao i najmlađa evropska planina, simboličnog naziva Monte Nuovo, koja je nastala između 29. septembra i 6. oktobra 1538. godine.

Ovo je i mesto na kome se uzgaja grožđe od kojeg se pravi spektakularno vino.

Sigurno se pitate, o kom mestu pričamo.

Kaldera supervulkana Flegrejska polja kod Napulja. Foto: Wikimedia Commons/NASA

Reći ćemo vam.

Pričamo o Napulju.

Ali, ne pričamo o Vezuvu.

Vezuv je smešan.

Vezuv je vulkan koji može da nanese ozbiljnu štetu Napulju i Italiji, ali Vezuv ne može sve da nas istrebi.

Pogled na Vezuv iz ruševina Pompeje, grada kojeg je živog zakopao pre dva milenijuma. Foto: Wikipedia/Morn the Gorn

Vezuv je smešan.

Samo nekoliko kilometara dalje, na drugom kraju Napulja, nalazi se nešto što nije smešno.

Nalazi se nešto što može doslovno sve da nas zbriše. Sve nas. Italijane, Srbe, Hrvate, Albance, Nemce, Francuze, Špance, Portugalce, Ruse, Britance, Skandinavce, Poljake, Turke, Arape. Nas. Sve. Da zbriše.

Pričamo o Flegrejskim poljima, na kojima se trenutno nalazi nekoliko napolitanskih opština.

Flegrejska polja, supervulkan kod Napulja, na slici iz 1780-ih godina. Foto: Wikimedia Commons/Web Gallery of Art

Flegrejska polja su supervulkan, jedan od tek dvadesetak na celoj planeti, trenutno klasifikovan kao VEI 7 (VEI je "Indeks vulkanske eksplozivnosti"), što znači da je jačine indonežanske Tambore čije je erupcija 1815. Evropi donela "godinu bez leta". Koji broj je maksimalan? Osam.

- Ovakve oblasti, dok su u najvećoj eruptivnoj snazi, mogu biti izvor erupcija koje bi izazvale katastrofalne posledice na svetskom nivou, slične onim kakve bi ostavio veliki metorit - upozorio je pre nekoliko godine Đuzepe de Natale, načelnik Opservatorije Vezuva.

A Flegrejska polja se bude. Znamo, zato što tim vulkanologa prati dešavanja ispod površine Zemlje. Ne znamo samo kada će da proradi ponovo, ali zbog hidrotermalnih aktivnosti i pomeranja tla ovog supervulkana već su mnogi ljudi na toj lokaciji morali da budu iseljeni.

Postoje i efuzije gasova u krateru Solfatara, poznatog i po tome što su ljudi u antici verovali da je dom rimskog boga vatre Vulkana.

Podizanje i spuštanje tla na lokaciji poznatoj pod nazivom "Tržnica u Pocuoliju" (ranije se verovalo da je u pitanju Serapisov hram), po starorimskoj građevini u istoimenoj varoši, odlično je dokumentovano. U periodu 1968-72. tlo se podiglo za skoro dva metra, a potom ponovo za skoro dva početkom osamdesetih, praćeno nizom manjih zemljotresa zbog kojih je 30.000 ljudi bilo evakuisano. Poslednjih godina na pojedinim mestima tlo se ponovo podiže.

Hajde da budemo konkretni i detaljni koliko je to neophodno. Kaldera - veliki morfološki oblik vulkana sličan krateru samo puno većih dimenzija koji nastaje urušavanjem vulkanske kupe nakon erupcije - Flegrejskih polja nalazi se mahom ispod vode i sadrži dvadeset i četiri kratera i drugih vulkanskih elemenata.

Efuzije gasova u krateru Solfatara, poznatog i po tome što su ljudi u antici verovali da je dom rimskog boga vatre Vulkana. Foto: Norbert Nagel / Wikimedia Commons

Erupcija ovog supervulkana koja se odigrala pre oko 37.000 godina verovatno je zbrisala veći deo populacije neandertalaca u Evropi i pročistila put Homo sapijensu (nama) da osvoji Evropu i Aziju. Naredna velika erupcija, i poslednja za sada, odigrala se verovatno pre oko 12.000 godina. Od tada postoji aktivnost, postoje "erupcijice", ali ne postoje kataklizme.

Kalderi danas praktično možete da pristupite pešice, i da sami vidite ogroman broj fumarola - otvora u Zemljinoj kori, obično u blizini vulkana, iz kojih se emituju isparanja - i preko 150 basena ključajućeg blata. Sećate se one najmlađe evropske planine koju smo prethodno pomenuli? Nastala je osmodnevnom, manjom erupcijom Flegrejskih polja.

Grupa naučnika je 2009. godine upozorila da je u narednim decenijama (a od tada je prošlo već sedam godina) moguć eruptivni događaj.

Jedna međunarodna geološka institucija je planirala da krene sa bušenjem tla na tom mestu da bi mogla da prati komore ispod zemlje i upozori na moguću erupciju, ali je gradsko veće - nakon apela lokalnih naučnika - to zabranilo zbog straha da bi upravo to za posledicu moglo da ima erupciju. Novi gradonačelnik je dao dozvolu da se sa planovima u tom smeru nastavi.

Vulkanolog izbliza posmatra spektakularnu erupciju. Printskrin: YouTube/geoffmackley

Rojters je objavio reportažu u kojoj je upozorio da bi ovaj supervulkan mogao da ubije milione.

Kao što smo već rekli, ne zna se kada će u punom kapacitetu ponovo proraditi, i da li će se pretvoriti u veće čudovište nego što naučnici misle. Možda dođe i samo do manje erupcije. Možda imamo još hiljade i hiljade godina "fore" do sledeće katastrofe.

A možda nemamo ni minut.

Najstrašnije je to što vulkanolozi nemaju nepogrešivi metod kojim mogu da predvide kada će se erupcija odigrati. Mogu sa relativnom sigurnošću da kažu da li će, ali ne i kada.

(O. Š.)