BIZARNO! POLJSKI KRALJ - PLJUNUTI CAR DUŠAN! Jaje jajetu manje liči od života ova dva velikana (FOTO)

Kralj Kazimir III Veliki (Poljaci to ime izgovaraju "Kažimjež", pa bi zbog toga a i zbog smisla samog imena verovatno bilo pravilnije koristiti verziju "Kažimir", ali ćemo se držati oblika koji se ustalio u našoj istorijskoj nauci) rođen je u varoši Koval, 30. aprila 1310. godine i praktično je vršnjak cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog, koji je rođen oko 1308.

Preporučujemo

Bio je sin kralja Vladislava I i vojvotkinje Jadvige Boleslavne, a pripadao je dinastiji Pjastova čija je uloga u poljskoj istoriji slična ili identična ulozi dinastije Nemanjić u srpskoj (razlika je u tome što Nemanjići nisu naša prva dinastija, dok Pjastovi jesu poljska). Pjastovi su u tom trenutku vladali Poljskom od 930. godine.

Kada je seo na presto 1333. (dve godine nakon što je to uradio car Dušan) zatekao je državu u užasnom stanju, oslabljenu ratom, ekonomski devastiranu i sa znatno smanjenim brojem stanovnika.

Susedni vladari nisu priznavali njegovu titulu (slično kao što Vizantinci i rimski papa nisu Dušanu priznavali potonju carsku), već su ga nazivali "kraljem Krakova". Da bi nekako razrešio problem, dogovorio se sa češkim kraljem Jovanom Luksemburškim: on, Kazimir, odreći će se Šlezije zauvek (nakon nekoliko vekova sukoba oko te teritorije) a Jovan će se zauzvrat odreći pretenzija na poljski tron.

Karta Poljskog kraljevstva u 14. veku. Tamnocrveno su granice koje je kralj Kazimir Veliki zatekao, a crvena linija označava granice u trenutku njegove smrti. Foto: Wikimedia Commons/Poznaniak

Ovaj prosti manevar je omogućio Kazimiru III da svoju zemlju vine u nebesa: digao je ruke od jedne teritorije, ali je zato stvorio uslove da i on i kraljevstvo prodišu, da se zemlja obnovi i proširi drugde.

Što se i desilo: Kazimir je nizom mudrih odluka učvrstio svoju vlast, obnovio kraljevinu i učinio je ponovo bogatom i moćnom, reformisao je vojsku i udvostručio teritoriju (kao i Dušan) mahom putem osvajanja današnje zapadne Ukrajine.

Sagradio je zamak Vavel na istoimenom brdu u Krakovu (zamak koji će narednih vekova biti zvanična rezidencija poljskih kraljeva) kao i niz zamkova i tvrđava u unutrašnjosti, koji su danas poznati pod grupnim nazivom Orlovska gnezda (jedna su od najpopularnijih turističkih atrakcija u toj zemlji).

Kazimir III Veliki polaže temelj za katedralu u Lavovu, slika Jana Matejka iz 1888. godine. Foto: Wikimedia Commons/pinakoteka.zascianek.pl

Na sejmu (saboru) u Vislici 11. marta 1347. (dve godine pre nego što je car Dušan na saboru u Skoplju proglasio svoj Zakonik), kralj Kazimir III je predstavio sopstvenoj vlasteli reformu poljskog pravnog sistema, krivičnog i građanskog zakona, koji je važio u velikopoljskoj i malopoljskoj regiji, zbog čega ga je potomstvo prozvalo i "poljskim Justinijanom" (slično caru Dušana).

Zakoni koje je doneo ograničili su donekle svemoć vlastele i stvorili balans između plemstva, klera i buržoazije, čime mu je vlast bila dodatno učvršćena.

Bacite oko na prekrasni zamak poljskih kraljeva u Krakovu (FOTO)

Kazimira često nazivaju i "kraljem seljaka" zato što je stajao na strani slabih kada ih zakon nije štitio od samovolje plemstva i sveštenstva. Jednom je čak navodno (naglašavamo reč navodno) podržao seljaka kojem je njegova gospodarica srušila kuću jer joj je kvarila pogled na predivan krajolik.

"Kazimir Veliki i Jevreji", slika Vojćeha Gersona. Foto: Wikimedia Commons/cyfrowe.mnw.art.pl

Poznat je bio i kao veliki zaštitnik Jevreja. Ne samo što je 9. oktobra 1334. godine potvrdio privilegije koje im je 1264. dao poljski visoki vojvoda Boleslav V Stidljivi, već je uveo i nova pravila pa je tako smrću pretio ako bi se jevrejska deca otimala i primoravala na pokrštavanje, i žestoko je kažnjavao uništavanje njihovih grobalja.

1364. godine - shvativši da njegovom narodu i državi treba obrazovana klasa ljudi, posebno advokata - osnovao je Krakovski univerzitet, najstariju poljsku obrazovnu instituciju, uz pismeno odobrenje pape Urbana V.

Kraljevsku povelju izdao je tačno 12. maja; po njoj, kralj je plaćao jednog "profesora" tzv. slobodnih veština, dvojicu medicine, trojicu kanonskog zakona i petoricu rimskog zakona, a sve odstotkom od prihoda koji su pristizali iz rudnika soli u Vjelički.

Osnivanje Krakovskog univerziteta 1364. godine, slika Jana Matejka. Foto: Wikimedia Commons

Danas se ovaj univerzitet zove Jagelonski, po litvanskoj dinastiji koja je došla na poljski presto nešto nakon Kazimira, a koja je obnovila njegov rad, bila izdašna i odigrala ključnu ulogu u njegovom opstanku i daljem razvoju.

Iste 1364. godine, u periodu 22-27. septembra, organizovao je čuveni Kongres u Krakovu na kojem je okupio mnoge evropske krunisane glave, između ostalih i svetog rimskog cara Karla IV, ugarskog kralja Lajoša I, danskog kralja Valdemara IV i mnoge druge monarhe i znamenite ličnosti tog vremena.

Namera mu je bila ne samo da reše neke bitne sporove u Srednjoj Evropi, već i da razgovaraju o turskoj pretnji koja je nadirala iz Male Azije na Balkan (car Dušan je, nažalost, preminuo devet godina ranije).

Gozba u kući krakovskog trgovca Mikolaja Vježeneka na kojoj je poljski kralj Kazimir Veliki okupio mnoge krunisane glave Evrope. Foto: Wikimedia Commons/i-mnk.pl

Kazimir je ujedno iskoristio priliku i da svojim "kolegama" pokaže svu moć i bogatstvo Poljskog kraljevstva, što je imalo veliki odjek širom Evrope. Posebno je čuvena postala gozba u kući krakovskog trgovca Mikolaja Vježeneka, koju je organizovalo gradsko veće.

Vratimo se malo unazad. U godini u kojoj je car Dušan preminuo, 1355, Kazimir je boravio u njemu i nama susednoj Ugarskoj, gde je u Budimu dogovorio sa svojim sestrićem kraljem Lajošem I da on bude njegov naslednik na poljskom prestolu, za slučaj da on, Kazimir, ne ostavi za sobom legalnog muškog potomka.

Pošto je u ovaj poduhvat morao da uključi i vlastelu, obećao im je da ubuduće neće uvoditi nikakve vanredne poreze, te da će ih obeštetiti za sve gubitke koje budu imali na ratištima van zemlje, ako ih bude bilo.

"Republika u zenitu svoje moći. Zlatna sloboda", slika Jana Matejka iz 1889. godine. Poljaci i Litvanci su svoju zajedničku državu nazivali republikom, i na saboru vascele vlastele birali kralja. Foto: Wikimedia Commons/Ewa Suchodolska, Marek Wrede (1998)

Ovo se smatra početkom davanja privilegija celoj vlasteli od strane poljskih kraljeva (do tada se dešavalo da lokalni kneževi daju privilegije svojim podređenima), koje će se postepeno nagomilati i pretvoriti u ono što su Poljaci zvali "Zlatnom slobodom" u okviru koje su, između ostalog, imali ustavno pravo da dignu bunu protiv kralja koji hoće da im privilegije oduzme.

Umro je 5. novembra 1370. godine, od posledica povrede zadobijene u lovu.

Iz četiri braka imao je pet devojčica, ali nijednog zakonitog sina. U svom testamentu je pokušao da usvoji svog unuka, pomeranskog kneza Kazimira, sina svoje ćerke Elizabete, ali je taj deo testamenta poništen od strane ugarskog kralja Lajoša koji je na brzinu stigao u Krakov i podmitio vlastelu dodatnim privilegijama.

Sarkofag sa telom poljskog kralja Kazimira III Velikog u zamku Vavel u Krakovu. Foto: Wikimedia Commons/Pko

Tako je izumrla poljska vladarska loza Pjastova, a Kazimir III Veliki je bio njen poslednji član na tronu. Dušan je bio pretposlednji, tako da je sličnost i ovde prisutna, a još više ako se ima u vidu da je Dušana nasledio sin kojem je narod dao nadimak Nejaki.

Uz to, kao što je Dušan kod nas jedini vladar koji je prozvan Silnim i koji je taj nadimak zadržao, tako je i Kazimir jedini poljski koji je dobio nadimak Veliki i uspeo da ga zadrži u vekovima koji su došli posle njega. To da su obojica Sloveni, ne moramo ni da napominjemo, zar ne?

Na sve to, njegov prikaz na slici Leopolda Leflera neverovatno nalikuje prikazu cara Dušana na slici Đure Jakšića (kao što i sami možete da vidite na početku teksta). Oba slikara su živela u 19. veku, a dok je Lefler Kazimirov lik rekonstruisao na bazi skulpture na kraljevom sarkofagu u zamku Vavel u Krakovu, Jakšić je to radio na bazi fresaka. Maštu su koristila obojica.

(O. Š.)