DREZDEN: Otkrijte tajne ovog nemačkog grada, prapostojbine Južnih Slovena i dragulja kulture (FOTO)

Priča o Drezdenu, glavnom gradu Saksonije smeštenom u dolini reke Elbe, ujedno je i priča o riznici pravog kulturnog blaga koje se nalazi u istočnom delu Nemačke. Zašto još ovaj grad zovu "Firenca na Elbi" bilo mi je jasno kada sam se našla na čuvenom "Teatarplatzu" odakle se pruža veličanstven pogled na monumentalne građevine koje duboko u svojim temeljima kriju priču o istoriji grada, koji je u Drugom svetskom ratu bio uništen do temelja, a onda se poput ptice "feniks" izdigao iz pepela.

Preporučujemo

OVO JE DOKAZ DA SU NEMCI POSTALI OD SRBA! Otkud SRPSKI GRB uklesan na ĆIRILICI u zidove drevnog grada u NEMAČKOJ?! (FOTO) (VIDEO)

Kada sam došla do podatka, da je upravo Drezden prapostojbina Južnih Slovena, te i da su naši preci put Balkana krenuli iz pravca ove prestonice, Drezden je već uveliko osvojio moje srce, da li zbog njegove istorije, kolača od marcipana ili kulture koja je odisala u svakom kamenu, Drezden će i dalje ostati tajnovit grad, sa burnom istorijom svojih kraljeva i vojvoda.

Tužna istorija i bombardovanje Drezdena od strane Amerikanaca i Britanaca za vreme Drugog svetskog rata 13.i 14. Februara 1945.godine, kada je uništeno oko 80 odsto zgrada, najlepših arhitektonskih zdanja, ostaje i do dan danas velika zagonetka za mnoge istoričare - Koji su razlozi Čerčilovog napada na prestonicu Saksonije? Postoji nekoliko varijanti ili objašnjenja, da je moćni vladar želeo Rusima da demonstrira brzinu napredovanja zapadnih snaga, te i da je hteo izbeći borbe na zemlji.

Foto: Dragana Starčević

Drezden je dugo bio pošteđen od napada saveznika, ali nepuna tri meseca pre kraja Drugog svetskog rata, na taj je grad u napadu, koji je trajao 37 časova, bačeno na hiljade bombi od kojih je stradalo preko 25 hiljada civila. O ovom periodu burne istorije, istoričari, ali i turistički vodiči kao i stanovnici prelepog Drezdena, pričaju sa setom, pokazujući na obnovljene građevine koje uprkos teškim razaranjima, onako veličanstvene prkose vremenu, a prolaznicima oduzimaju dah.

Tvorac barokne lepote u Drezdenu - Avgust Snažni

Da je priča o Drezdenu poput bajke za koju se najviše vezuje ime moćnog vladara Fridriha Avgusta Snažnog - kralja Saksonije, Litvanije i Poljske koji je vladao tokom 17.veka, uverila sam se kada sam kročila u baštu čuvene "Cvinger" palate (Zwinger), rezidenciji Avgusta Snažnog, koji je najzaslužniji za impresivne barokne građevine i lepotu Drezdena. Priče i legende o moćnom vladaru kažu, da je nadimak Snažni poneo zbog svog fizičkog izgleda, da je voleo da putuje po Italiji i Francuskoj, po prirodi esteta kralj je umetnike slao na usavršavanje po čitavom svetu, te se mogu zapaziti stilovi italijanske kulture.

Legenda kaže, da je Avgust Snažni pored toga što je voleo lepotu i raskoš bio i veliki ljubavnik, te je iza sebe ostavio čak 370-oro dece koju je dobio sa velikim brojem ljubavnica kojima je u znak zahvalnosti za potomstva gradio raskošne palate. U samom srcu barokne umetnosti, palati "Cvinger" nalaze se najlepše skulpture i fontane, dok unutrašnjost rezidencije krasi vrt koji izlazi na sve četiri strane palate, koja je ujedno bila deo odbrambenog zida.

Foto: Dragana Starčević

Ljubitelji umetnosti u ovom impresivnoj rezidenciji mogu da posete i nekoliko muzeja. Palata krije pet veličanstvenih dragulja - Muzej oružja koji sadrži kolekciju od preko 10.000 kostima i oružja, zatim čuvenu Galeriju Starih Majstora - najbogatiju kolekciju slika (750) Rafaela, Ticijana, Đorđona,Rubensa, Rembranta i mnogih drugih umetnika 15.i 16.veka. Takođe, u ovom sklopu se nalazi i Galerija Novih Majstora, ali i Muzej porcelana kao i "Zeleni trezor". Dnevna karta za obilazak ovih Muzeja u sklopu "Cvingera" košta oko 20 evra, dok se ulazak u vrt ne naplaćuje.

Da li zbog prošlosti i istorije koja se toliko utkala u svaki kamen ovih veličanstvenih građevina koje kao da su poput živih duša pričale svoju priču svaka za sebe, pažnju mi je na izlasku iz "Cvingera" privukla "Zemperopera" (Semperopera) naziv je dobila po svom stvaraocu Gottfried Semperu koja je tokom bombardovanja 1945. godine bila do temelja razrušena, da bi se nakon 40 godina vrata opere ponovo otvorila. I ova izvanredna građevina krila je svoju tajnu duboko u unutrašnjosti pozorišta, posetioci na ulazu su mi rekli da su akustika i zvuk koji čujete u ovoj opera bolji od onoga u čuvenoj milanskoj Skali.

Za jedan ovakav užitak i obilazak "Semperopere" potrebno je izdvojiti oko 15 evra, dok se ulaznica za pojedine događaje i manifestacije koje se održavaju u njoj kreće i do 200 evra.

Frauenkirhe je otvorio Johan Sebastijan Bah

Foto: Dragana Starčević

Jedan od simbola saksonske prestonice građena od 1726-1743 godine je poznata i Bogorodična protestantska crkva (Frauenkirche). Tokom bombardovanja pretrpela je velika razaranja, bila je simbol rata, da bi nakon njene obnove od 1994-2005 godine postal simbol pomirenja i ujedinjenja naroda. Zanimljiv podatak koji sam čula a vezan je za ovo prelepo zdanje jeste da ju je često posećivao Johan Sebastijan Bah koji ju je davne 1726. godine i lično otvorio. Unutrašnjost Crkve je toliko prostrana da može da primi i preko 3 hiljade vrenika. Ulazak u ovu protestantsku Crkvu nije bio dozvoljen zbog rekonstrukcije njenog unutrašnjeg dela.

Ukoliko želite da doživite Drezden u jednom pogledu, najlepše mesto sa kojeg ćete moći da posmatrate grad jeste i čuvena Evropska terasa (Brühlschen terase) sa koje se pruža veličanstvan pogled na parkove u okolini, ali i na Novi grad (Neustadt) koji se nalazi sa druge strane reke. Najveličanstvenija skulptura u ovom delu grada je i zlatna statua moćnog kralja Avgusta.

Prepun kontrasta, baroknog stila, ali i sa elementima moderne arhitekture, Drezden ne samo da je drugo ime za kulturu, on je grad u kojem je kultura način življenja. Sa preko pedeset različitih muzeja koje možete posetiti u prelepoj prestonici Saksonije koja se nalazi samo 150 km od Praga, ovaj grad će vam pružiti takav osećaj da će vam se učiniti da šetate ulicama iz 17.veka i da će se možda baš negde pojaviti Avgust Snažni sa svojom svitom.

Drezdenski Kraljevski dvor - sedište prinčeva i kraljeva

Foto: Dragana Starčević

Da je sve poput bajke u ovom slučaju Drezdenske, još jednom sam se uverila kada sam posetila i Kraljevsku palatu (Rezidenzschloss Dresden), koja je nekada bila jedna od najvažniji renesansnih zgrade u Nemačkoj. Od 1485. godine Drezden je bio prebivalište Saksonskih kraljeva. Ključni arhitektonski značaj Kraljevskog dvora bio je od 1548-1556 kada je dvor rekonstruisan, kao takav vekovima je bio značajno stecište prinčeva i kraljeva, njihovo mesto moći. Decenijama nakon rata, Kraljevska palata je morala da se energično brani protiv planova za rušenje, konačno 1986.godine je počela obnova. Danas, Kraljevska palata, najveći je kulturni dragulj ovog dela Evrope.

U sklopu palate nalazi se nekoliko muzeja u kojima se čuva blago kralja Avgusta, darovi i čuveni "Zeleni dijamant"neprocenjive vrednosti. Preko 380 eksponata, dragog kamenja,nakita i objekata možete videti u okviru postavke u Velikoj Sali (Riesensaal-a). Kabinet grafike nalazi se u prostranim sobama dvorca, dok su za turiste najatraktivnije postavke u muzeju "Novi zeleni trezor" ( Neues grüne gewölbe) , Istorijska zelena grobnica (Historische grünes gewölbe) Turska soba ( Türkische cammer) u kojoj se nalazi najveća i najstarija zbirka eksponata iz perioda Otomanskog carstva. Ulaznica za obilazak ovih nekoliko muzeja košta 21 evro, izuzev za muzej "Novi zeleni trezor" koji se naknadno plaća.

Nezaobilazna je poseta čuvenog Murala na kojem su prikazani svi vladari Saksonije koji se nalazi u Avgustovoj ulici (Augustusstraße), pogled na jedno ovakvo delo u koje je utkano hiljade i hiljade sitnih porcelanskih pločica, ostaviće vas bez daha. Kulturna ponuda u Drezdenu je prebogata-čuven po svojom muzici već skoro 700 godina, državna kapela, Krojchor oduševiće vas svojim ansamblom i operom, te čuveni bal u Zemper operi koji će ove godine biti održan 29.januara. Nemojte se začuditi ako na ulicama vidite ljude kako sa sobom nose neki od instrumenata, većina mladih ljudi svira neki muzički instrument. Poznati festivali su svakako džez festival, zatim filmske noći na obali Elbe, ali i mnogi drugi poput festivala tetovaže koji se održava upravo u ovom period.

Grad wursta i kolača od marcipana

Foto: Dragana Starčević

Posetiti Drezden a ne probati čuvene "Bokvurst" ili "Franvurster" kobasice, isto vam je kao da posetite Italiju a da ne probate picu ili već neko drugo tradicionalno jelo. Kobasice se prodaju na ulici, te dok šetate čuvenom Praškom ulicom (Pragerstraße), kupite vurst sa senfom u zemički koji košta 1,80 evra. Pragestrase je glavna ulica u kojoj se nalaze šoping centri, jedan od najvećih je "Alt Markt" u kojem možete da pazarite bukvalno sve, od kozmetike, garderobe, obuće, nakita, tehničkih stvari. Pored čuvenih modnih brendova "Prade" i "Gučija" tu su i C&A , zatim H&M, "Primark" u kojima ćete za male pare obnoviti svoju kolekciju.

Prepun kafića i prelepih restorana koji se najviše nalaze u Novom gradu (Neustadt) za čuvenu Tase kafu( Tasse Kafe), ukusa sličnog kao espreso moraćete da izdvojite oko 2,10 evra. Nemci praktikuju da uz kafu uvek pojedu i neki kolač ili parče torte kojih je u izobilju, pa je odluku teško doneti, ovaj užitak vas košta oko 2,90 evra, dok se običan kolač sa jabukama i marcipanom,suvim grožđem može kupiti i za 0,90 evra.

Ukoliko vaš obilazak gradom planirate gradskim prevozom, tramvaji su glavno prevozno sredstvo u gradu. Na tabli koja se nalazi na svakom stajalištu označeno je tačno vreme za koliko koji prevoz stiže, saobraćaj funkciniše besprekorno kako u dnevnim tako i u noćnim satima. Dnevna karta koju možete kupiti u prevozu na automatu ili na stanicama košta 6 evra, dok karta za 1,5 sat vožnje iznosi 2,30 evra, nedeljna karta košta 21evra, dok za mesečnu morate izdvojiti oko 60 evra.

Foto: Dragana Starčević

Nemci ljubitelji fudbala i piva, svoje vikend rado će iskoristiti navijajući za svoj gradski klub "Dinamo" koji se nalazi u blizini Velikog parka i do kojeg se stiže sa glavne stanice (Hautbahnhofa). Ono što je privuklo moju pažnju jeste da ne postoje pešački prelazi, samo dve bele linije koje pokazuju gde je mesto za pešake, semafori često umesto zeleno pokazuju crno, što je znak da ulicu možete preći. Ukoliko imate mogućnost, grad je najlepše obići biciklom, Nemci dosta koriste ovo prevozno sredstvo.

Osim što Drezden nazivaju gradom kulture, on je i bogat industrijski centar. Sa preko pola miliona ljudi koji žive u gradu, dok 1,25 miliona stanuje u širem gradskom području, većina radi u automobilskoj industriji, ali i u industriji satova, optičkih instrumenata i izradi poluprovodnika. Rudarstvo je temelj razvoja Saske oblasti. Drezden je četvrta po veličini urbana regija posle Berlina, Hamburga i Kelna.

Rekonstruisan nakon Drugog svetskog rata, zaista je nemoguće zamisliti da je od pepela ponovo nikao pravi dragulj umetnosti. Da je spomenicima i kulturnim zdanjima ponovo vraćen život, kao da nikada nije bio ni prekinut. Nakon svega, bilo mi je jasno zašto je Geta voleo ovaj grad, zašto je Šilerova "Oda radosti" nastala u srcu Drezdena i sasvim je jasno zašto je Drezden sinonim za kulturu, simbol ponovnog rađanja i života koji mnogi zovu "Drezdenska bajka".

Foto: Dragana Starčević

(Dragana Starčević)