NA NOVČANICI OD $100 NALAZI SE KANIBAL?! Sledi prava istina o Bendžaminu Frenklinu! (FOTO)

Bendžamin Frenklin je rođen 17. januara 1706. godine, a preminuo je 17. aprila 1790. Bio je jedan od očeva osnivača Sjedinjenih Američkih Država, već za svog života uvaženi polimata, pisac, novinski urednik, izdavač, politički teoretičar, naučnik, pronalazač, direktor pošte, državnik, diplomata, autor najsnažnije i najuticajnije karikature svog vremena (a možda i svih vremena): zbog svega toga je stekao zvanje "Prvog Amerikanca".

Preporučujemo

Frenklin se tretira i kao osnovni teoretičar temeljnog američkog etosa kao saveza između praktičnih vrednosti poput štedljivosti, marljivosti, obrazovanja, duha zajedništva i samoupravnih institucija sa jedne strane, i sa druge protivljenja političkoj i religijskoj autoritarnosti.

Njegova otkrića vezana za elektricitet su bila ključna za dalji razvoj nauke i sveta, a njegove izume i dan-danas koristimo a da toga uopšte nismo svesni. Da li ste znali da je ovaj velikan izmislio gromobran i bifokalne naočare?!

Pri kraju svog života oslobodio je sve svoje robove i postao najistaknutiji borac protiv te užasne institucije koja je milenijumima u većeg delu sveta bila najnormalnija stvar.

Spoji ili umri, čuvena politička karikatura Bendžamina Frenklina koja je ujedinila američke kolonije u borbi protiv engleske tiranije. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Zbog njegovog živopisnog života i vrhunskih dostignuća na praktično svakom polju ljudskog delovanja kojeg se dohvatio, njegova domovina ga je 1861. godine stavila na novčanicu od 100 dolara (najvrednija u cirkulaciji), sa koje nikada nije sišao: popularni "bendži" je i dalje u džepovima stotina miliona Amerikanaca.

MITOVI O UDARIMA GROMA: Onaj na drugom mestu će vas naterati da se još više bojite ove pojave! (VIDEO)

Trideset i dva okruga u SAD nose ime po njemu, pedeset gradova i varoši, šest koledža i univerziteta, trideset i jedna srednja i osam osnovnih škola, dva preduzeća, jedan most, jedan autoput, pet ulica, krater na Mesecu, jedan stadion, nekoliko brodova, a u periodu 1784-88. godine je postojala čak i država koja se zvala po njemu.

Dakle, jasno vam je da je u pitanju jedna od najbitnijih ličnosti u istoriji Sjedinjenih Država, jedna od onih koje su je definisale, utemeljile, rečju: stvorile.

Bendžamin Frenklin tokom godina koje je proveo u Londonu kao poslanik američkih kolonija. Foto: Wikimedia Commons/The White House Historical Association

Zato ne moramo da vam naglašavamo kakav je šok nastao 1998. godine kada je grupa pod nazivom "Prijatelji kuće Bendžamina Frenklina" pronašla ispod podruma njegovog elegantnog londonskog džordžijanskog doma u broju 36. u Ulici Krejven (u kojoj je u dva navrata živeo između 1757-1775, kao poslanik američkih kolonija u matici) - masovnu grobnicu.

Policija je odmah pozvana na lice mesta: otkriveno je ukupno oko 1.200 komada kostiju koje su pripadale desetorici ljudi, od kojih su šestoro bili deca.

TU JE I TESLA: Ovo je TOP 10 najpametnijih ljudi u istoriji (FOTO)

Procenjeno je da se radi o ostacima starim oko 200 godina, zbog čega je Skotland Jard izgubio interesovanja za slučaj, ali su se zato zainteresovali arheolozi, ponajviše zato što je postojala mogućnost da su kosti zakopane u vremenu u kojem je u toj kući živeo Bendžamin Frenklin.

Londonska kuća u Ulici Krejven 36, u kojoj je dugo živeo Bendžamin Frenklin. Foto: Wikimedia Commons/Lonpicman

Naravno da se odmah postavilo pitanje da li su Amerikanci na svoju "stotkicu" stavili kanibala i masovnog ubicu. Odgovor je razočarao veliku većinu amerofoba. Podrobno ispitivanje je pokazalo da su mnoge kosti bile presečene, da su druge imale tragove skalpela, da su neke lobanje bušene.

Sve je ukazivalo na jednog čoveka - Viljema Hjusona, ranog anatomičara koji je živeo i radio u vremenima u kojima je savremena medicina bila tek u povoju i kada o ljudskom telu nismo znali skoro ništa. To je takođe bilo i vreme kada je bilo skoro nemoguće legalno doći do tela mrtve osobe radi ispitivanja.

Ako ste želeli da doprinese razvoju nauke (zbog koje mi danas nemamo prosečan životni vek od 40 godina već većina nas doživi 70) imali ste malo izbora: ili da se nadate da će neko da počini pre-gnusan zločin zbog kojeg će ga nadležni osuditi na smrtnu kaznu plus seciranje, ili da kopate grobove i vadite leševe, ili da platite nekome da to uradi umesto vas.

Viljem Hjuson, anatomičar koji je u podrumu Frenklinove kuće u Londonu vršio ispitivanja na leševima. Foto: Wikimedia Commons/ihm.nlm.nih.gov

O tome je Telegraf već pisao u posebnom tekstu.

KRAĐA LEŠEVA KAO UNOSAN BIZNIS: Vreme kad su mrtvi ljudi bili vredniji od živih (FOTO)

Stručnjaci smatraju da je ulica Krejven broj 36. bila lokacija kojoj Hjuson nije mogao da odoli zato što se nalazila tačno na pola puta između vešala sa jedne strane i pristaništa na kome je ukradene leševe mogao da pokupi, sa druge. Takođe, stanar je bio blizak prijatelj, a vlasnica kuće tašta.

Kada bi završio sa ispitivanjem, Hjuson je prosto zakopavao ostatke u podrumu jer bi njihovo iznošenje napolje moglo da dovede do hapšenja od strane vlasti.

Niko ne zna koliko je tačno sa svim onim što se tu dešavalo bio upoznat sam stanar, Frenklin. Mogao je da zna, ali ne nužno. Čak i da je znao, malo je verovatno da je u tome učestvovao pošto za medicinu nije bio zainteresovan koliko za fiziku.

Bendžamin Frenklin privlači elektricitet iz neba, slika njegovog imenjaka i savremenika Vesta. Foto: Wikimedia Commons/Google Cultural Institute

Ali, čak i da je znao, kao osoba koja je duboko verovala u naučni progres - nije o tome pričao. Sa druge strane, možda pojma nije imao šta se dešava, budući da je jedno vreme boravio i u kući same gazdarice.

Uglavnom, u godini u kojoj je Frenklin prekinuo svoj drugi boravak u Engleskoj i vratio se u Trinaest kolonija da bi se pridružio Američkoj revoluciji iz koje će se roditi trenutno najmoćnija sila sveta, Viljem Hjuson je preminuo od infekcije nakon što se posekao dok je secirao nečiji leš.

Dakle, da rezimiramo: Bendžamin Frenklin nije bio ni psihopata, ni masovni ubica, ni kanibal, niti ima veze sa kostima u svom podrumu.

Bio je čovek koji je verovao u nauku, a kosti u podrumu kuće koju je iznajmljivao pripadali su tada već mrtvim ljudima. Bez obzira na to, i oni i onaj koji ih je secirao su pomogli razviju medicine zbog čega više ne umiremo od najbanalnijih oboljenja.

(O. Š.)