7 BIZARNIH ČINJENICA O VATIKANSKOJ BANCI: Broj 4 će vas slatko nasmejati (FOTO)

Veo tajne i misterioznosti koji obavija ustanovu koju nazivamo Vatikanska banka je razlog zbog čega su mnogi uvereni da je to institucija koja bukvalno drži pola sveta i tajno upravlja zemaljskom kuglom, ili barem to pokušava.

Preporučujemo

Da li je to istina - nemamo pojma! (Mada sumnjamo!)

Ali, evo sedam činjenica za koje znamo da su baš to, činjenice, a ne pijana naklapanja stručnjaka po seoskim vašarima, gde se stručnjaci od davnina obično i okupljaju.

1. Premda je u pitanju banka u privatnom vlasništvu, svrha njenog postojanja nije identična svrsi postojanja ostalih banaka. Posao ove institucije je da prikuplja sredstva i resurse koji pripadaju drugim verskim ustanovama Rimokatoličke crkve, i da potom njima upravlja.

Što više zaradi ulaganjem u unosne poslove, to više uloži u širenje rimokatoličanstva.

Bazilika Svetog Petra u Vatikanu. Foto: A. Nalbantjan

2. Niko nema predstavu o tome šta sve Vatikanska banka drži u svom vlasništvu, kakvo je njeno finansijsko stanje, koje su joj aktivnosti. Sve to je potpuno tajno i poznato je samo papi i kardinalskoj komisiji koja ju nadzire. Pretpostavlja se međutim da postoje "masovne" njene investicije u bankama i trgovinskim korporacijama širom sveta, posebno u Italiji.

3. Zvanični organ Komunističke partije Velike Britanije optužio je Vatikansku banku da je CIA preko nje finansirala poljski sindikat "Solidarnost" osamdesetih godina, kao "deo finalne ofanzive protiv Sovjetskog Saveza". Čak i da je to istina, ne vidimo problem u tome, borba protiv komunizma je legitimna kao i borba protiv hrišćanstva (što su komunisti definitivno radili). Sve zavisi od ugla gledanja!

4. Vatikanska banka se uopšte ne zove Vatikanska banka. Njeno zvanično ime je "Institut za religijske poslove", na italijanskom jeziku: "Istituto per le Opere di Religione". Vrlo zanimljivo, simptomatično i duhovito imenovanje ustanove kojoj je osnovna delatnost baratanje novcem!

Švajcarska garda koja čuva papu već 500 godina. Foto: AP/Tanjug

5. Premda većina ljudi misli da je Vatikanska banka neka hiljadu godina stara institucija, to nije slučaj. Osnovana je 27. juna 1942. godine od strane pape Pija XII i u sebe je apsorbovala "Administraciju za religijske poslove" koja koja je nastala iz istoimene komisije koja je osnovana 1887. godine. Šta je bilo pre toga...

6. Italijanske vlasti su posle Drugog svetskog rata mnogo puta vodile borbu sa Institutom za religijske poslove zbog pranja novca, ali nikada sa nekim konkretnim uspehom. I kad bi im konfiskovali neka sredstva, uvek su bili prinuđeni da im ih vrate.

7. Najveći politički i finansijski skandal u posleratnoj Italiji imao je veze sa Vatikanskom bankom.

Naime, 1982. godine predsednik Instituta za religijske poslove je bio nadbiskup Pol Marcinkus koji je dao pismenu podršku Banci Ambrozijano - kojom je predsedavao Roberto Kalvi, kasnije prozvan "Božiji bankar" - iako je bilo očigledno da će doživeti kolaps. U tom trenutku, Vatikanska banka je držala oko 10 odsto deonica Banke Ambrozijano.

Papa Franja tokom Božića u Vatikanu 2013. godine. Foto: AP/Tanjug

Kalvi - inače član masonske lože "P2" (Propaganda Due) koja je delovala pod jurisdikcijom Velikog orijenta Italije do 1976. godine, nakon čega je radila tajno, što je bilo suprotno ustavu i zakonu na Apeninima - osuđen je zbog kršenja italijanskih zakona, ali je pobegao iz Milana u Englesku putujući sa lažnim pasošem.

Nekoliko dana kasnije pronađen je mrtav ispod londonskog mosta Blekfrajers. Samo ime tog mosta, "Crni fratri", mnogi su videli i vide kao dokaz upletenosti Vatikanske banke u njegovu smrt. Međutim, mafijaški doušnici su od početka devedesetih naovamo priznali da je ubijen od strane mafije jer su zbog njega velika njihova sredstva propala.

Inače, italijanski sud je 1987. godina izdao nalog za hapšenje i samog nadbiskupa Marcinkusa, ali je ovaj to izbegao tako što jednostavno nije napuštao zidine Vatikana četiri godine, dok nalog nije povučen.

(O. Š.)