Divite se BESKORISNIM piramidama, a ono što bi stvarno trebalo da veličate se krije IZA njih (FOTO)

Pont du Gard. Višeslojni rimski lukovi na akvaduktu u današnjoj južnoj Francuskoj koji je vodom snabdevao Nim. Sve do nedavno je korišćen kao most. Foto: Wikimedia Commons/Emanuele

Preporučujemo

"Izvanredna veličina Rimskog carstva manifestuje se u tri stvari: akvaduktima, popločanim putevima, i izgrađenim odvodima", napisao je Dionisije Halikarnašanin u poslednjim decenijama prvog veka pre nove ere.

Sve velike imperije su bile osvajačke, ali malo koja je u toj meri bila civilizatorska kao rimska; "vučica" je svet pokorila ne gladijusom, već kupatilom!

Veliki i neverovatno napredni rimski vodovodni sistem ("akvadukt" bukvalno znači "vodovod") je bez ikakve sumnje jedno od najvećih dostignuća antike, a tehnologija kojom su dovodili u domove tekuću vodu, cevovod i kanalizacija kojom su sprečavali širenje zaraznih bolesti je uspešno prevaziđena tek u 20. stoleću!

Akvadukti, kao najvidljiviji i najveličanstveniji spomenici starorimskog inženjerstva i tehnike rimskog luka, nisu samo spomenici te davno umrle imperije, već i čitave nauke kao takve.

Podzemni deo Ajfelovog akvadukta (ime nosi brdovitoj oblasti Ajfel u Nemačkoj), sagrađenog 80. godine, koji je vodom snabdevao grad Kolonija Agripina, današnji Keln. Foto: Wikimedia Commons/Putput

Mnogi od njih i danas postoje, uglavnom se više ne koriste za ono zbog čega su sagrađeni, ali mnogi se koriste u druge svrhe, recimo kao mostovi. I dan-danas, dva milenijuma nakon što su sagrađeni! Neverovatno! Čak i neki mostovi koje su sagradili Rimljani koriste se i dalje, kao što je slučaj sa Fabricijevim mostom preko Tibra. Veličanstvenost rimskog luka u arhitekturi je neprevaziđena!

Akvadukti su građeni od kombinacije kamena, cigli i posebnog vuklanskog cementa koji su razvili sami Rimljani, i premda impresivni delovi koji su na površini zemlje ostavljaju snažan utisak na posmatrača, veći deo akvadukta je zapravo išao pod zemljom, a na površinu je izlazio samo gde je nužno.

Njihova osnovna i jedina funkcija u ono vreme bila je da dopremaju vodu do gradova i mesta u kojima bunari i drugi izvori vode nisu mogli da zadovolje potrebe stanovništva.

Akvadukt u Segoviji, Španija. Foto: Wikipedia/Manuel González Olaechea y Franco

Briljantni sistem rimskih inženjera - koji se oslanjao na strmine, gravitaciju, pumpe, rovove, kanale, ne bi li obezbedio neprestani dotok vode - tek je nedavno "pobeđen" u tehnološkom smislu.

- Ako čovek vidi obilje vode vešto dovedene u grad za mnoge javne i privatne potrebe; ako osmotri visoke akvadukte potrebne za održavanje ispravne elevacije i nagiba, planine koje su morale biti probijene, ulegnuća koja su morala biti zatrpana, zaključiće da na čitavom svetu nema ničeg čudesnijeg - uskliknuo je jednom Plinije.

Voda je sa izvora akvaduktima prvo pristizala u ogromne cisterne koje su se nalazile na uzvišicama u blizini gradova, a iz tih se rezervoara putem produžetaka akvadukta i olovnih cevi dopremala do javnih fontana, kupatila, i domova moćnika. Za čitav posao se starao "Kurator Akvarum", mi bismo možda rekli "nadzornik vodovoda".

Pon du Gar, odnosno Most preko reke Gard. Prvobitno je bio rimski akvadukt. Foto: Wikimedia Commons/Benh LIEU SONG

Sam "Večni grad" je naravno bio glavna i prva meta ovih struktura: 14 odvojenih akvadukta - sagrađenih u rasponu od 500 godina - snabdevalo je grad Rim. Prvi je bio Akva Apija, koji je građen paralelno sa slavnim putem Via Apija oko 312. godine p.n.e, a poslednji koji je sagrađen je bio Akva Aleksandrina - 226. n.e.

Na vrhuncu veličine grada Rima, kada je u njemu živelo milion žitelja (bio je to najveći grad ikada sve dok ga London nije prestigao), akvadukti su dnevno dostavljali oko jedan kubni metar vode po osobi (tačno 1.135.623.535 litara), što je više nego čime većina gradova i danas može da se podiči.

Sve u svemu, skoro 200 gradova širom imperije snabdevano je vodom putem akvadukta, čime su Rimljani nadmašili svaku imperiju i pre i posle njih, barem sve do 20. stoleća.

Fontana di Trevi u Rimu i danas se snabdeva vodom putem starorimskog akvadukta Akva Virga. Foto: Wikipedia/Diliff

Sa opadanjem carstva, plemena koja su upadala na njegovu teritoriju su prekidala dostavu vode Rimu, tako da je na kraju samo Akva Virgo - koji je u potpunosti išao pod zemljom - nastavio da vrši svoju funkciju (pa čak i danas! ako ste bili u Rimu, i ogledali se u vodama Fontane di Trevi, znajte da je ta voda dopremljena upravo pomoću antičke linije Akva Virgo!).

Tokom srednjeg veka, nekoliko linija vodovoda je obnovljeno, ali je sistem funkcionalno obnovljen tek sa renesansom. Zbog toga je Rim sve do kraja 19. i početka 20. veka smatram mestom koje ima najbolji vodovodni sistem na svetu!

Zbog svega toga, ne treba da čudi pitanje Seksta Julija Frontina, koji je u krajem 1. veka obavljao funkciju nadzornika vodovoda u Rimu: "Ko će se usuditi da uporedi ove moćne vodovodne cevi sa zaludnim piramidama, ili čuvenim, ali beskorisnim grčkim građevinama?".

Stvarno, ko?

(O. Š.)