ŠTA ZNAČE REČI ALAH, ISLAM, MUSLIMAN I KURAN: Dosta su vas svi lagali, ovo je istina! (FOTO)

Često čujemo kako je islam religija mira, jer sama ta reč znači "mir". To nije istina, mada ćete sami uskoro saznati zbog čega se to tako interpretira od strane svetskih moćnika.

Preporučujemo

Krenimo od imena Alaha. Pravilno bi bilo napisati "Allah", dakle, sa dva "l", budući da se bliže tome izgovara, ali to nije po srpskom pravopisu.

Ova reč dolazi od određenog člana "al" (kao "the" u engleskom) i reči "ilah" što znači "božanstvo, bog", pa tako reč "Allah" znači "Bog" sa velikim "b".

Na engleskom bi se reklo "The God", jer to - baš kao i naše veliko slovo - samo po sebi sugeriše postojanje samo tog jednog jedinog svemoćnog boga, koji je nedeljiva celina.

To je, uostalom, i osnovno verovanje muslimana: apsolutni monoteizam ("Alah nema ortaka").

Foto: Tanjug/AP

Svi semitski narodi inače imaju isti koren za boga, pa tako se na aramejskom on zove "Elah", na hebrejskom "Elohim" (množina, ali funkcionalna jednina) ili "Eloah" (čista jednina), a na sirijskom "Alaha".

Pređimo sada na reč "islam". U korenu te reči je triliteralni koren "s-l-m" koji se nalazi u mnoštvu bitnih arapskih reči koje se sve uglavnom odnose na koncepte vezane za celokupnost, pokoravanje, sigurnost i mir. Tako, recimo, "as-selamu alejkum" znači "mir s vama"; "selam" znači mir.

Dakle, sama reč islam ne znači mir; u pitanju je glagolska imenica koja doslovno znači "pokoravanje, potčinjavanje, predaja". U verskom kontekstu, radi se o pokoravanju - Bogu.

Foto: Tanjug/AP

Prema tome, kada musliman kaže da je njegova religija islam, ono što on zapravo govori je da je njegova religija pokoravanje (a sama upotreba te reči podrazumeva da se radi o pokoravanju Bogu).

Musliman? Ponovo govorimo o istom korenu, "s-l-m", samo što je reč "musliman" particip glagola kojeg je "islam" infinitiv i znači "pokornik, onaj koji se pokorava"; prema tome, u verskom kontekstu, kada čovek za sebe kaže da je musliman, ono što on zapravo govori je da je pokornik (Bogu).

Bitno je naglasiti da se ni reč "islam" ni reč "musliman" više ne koriste ni u jednom drugom kontekstu osim u verskom, pa prema tome ne može biti nikakve sumnje o tome o kakvom se pokoravanju govori i kome se neko pokorava.

Kuran, jedan od najstarijih primeraka. Foto: Tanjug/AP

Reč "Kuran" sa svoje strane nema, kao što možete i da osetite kada je izgovarate, nikakve veze sa korenom "s-l-m" koji stoji u prethodne dve navedene reči.

Ovde se radi ponovo o glagolskoj imenici koja dolazi od glagola "qara'a" što znači "on je čitao" ("čitati"), "on je recitovao" ("recitovati"), "on je deklamovao" ("deklamovati").

Nije lako egzaktno na srpski prevesti imenicu koja je nastala od tog glagola a koja se odnosi na najsvetiji spis za muslimane; moglo bi se reći da Kuran znači "Deklamacija", "Recitacija", ali takođe i "Zbirka", pa možda čak i "Čitanka", mada to potonje ima neprimerenu "detinjastu" konotaciju.

Kuran. Foto: commons.wikimedia.org / Tomislav Kraljević - Bully

Ovo još nekih dodatnih značenja poznatih islamskih pojmova, koja možda ne znate.

"Kalif" doslovno znači "naslednik", a odnosi se na naslednike proroka Muhameda na mestu predvodnika muslimana. "Din" znači "religija", "dunja" znači fizički univerzum (otud među domaćim muslimanima reč "dunjaluk", što je turcizirana arapska reč) kao suprotnost "onom svetu", a "gazi" - "napadač, poharač", no, ova reč se u islamsku kontekstu koristi za "svetog ratnika".

"Hafiz" doslovno znači "onaj koji je zapamtio", a koristi se za ljude koji znaju Kuran napamet; "Hadž" znači "nameriti se na put", ali u religijskom smislu odnosi se na put u Meku; "haram" znači "grešno".

Foto: Tanjug/AP

"Hasan" je ime koje znači "dobar, lep, izvrstan", "hidžab" je "zaklon", "imam" je doslovno "vođa" a u verskom smislu onaj koji predvodi zajednicu vernika, odnosno onaj koji vodi molitvu; "dženet" (doslovno: "vrt, bašta") je raj, a "dženehem" (etimološki povezana sa hebrejskom reči "Gehinom" koja predstavlja mesto gde odlaze izopačeni) je pakao.

"Džihad" znači "borba" i ne odnosi se samo na rat, šta više, prevashodno se odnosi na unutrašnju borbu svakog pojedinačnog muslimana sa samim sobom a sa ciljem ostanka na "pravom putu" koji vodi u raj.

"Džin" je takođe arapska reč koja doslovno znači "skrivati se", ali u islamskom kontekstu se radi o bićima sačinjem od vatre, koja su nevidljiva, koja žive u paralelnom, nevidljivom univerzumu, ali istovremeno obitavaju i u ovom, koja mogu biti i dobra i zla i koja imaju slobodnu volju kao i ljudi.

Foto: Profimedia/Alamy

"Medresa" znači "škola", "melek" je arapska reč za anđela (budući da je arapski jezik semitski kao i hebrejski, ne čudi što Jevreji koriste vrlo sličnu reč: meleke, malaki), a "muftija" je islamski učenjak koji tumači Kuran i šerijat te koji može da izda "fatvu" - "presudu", najčešće o nekoj konkretnoj spornoj tački šerijata.

Inače, reč "džamija" je turskog porekla; Arapi kažu "masdžid" što znači "mesto molitve" pa bi se moglo u slobodnom prevodu prevesti i kao "bogomolja". Istovremeno, reč "minaret" dolazi od arapske reči "manara" što bukvalno znači "svetionik"; domaći muslimani koriste oblik "munara".

"Šeik" (pravilnije i u skladu sa našom tradicionalnom transliteracijom: šejh) nije arapska reč za tajkuna ili vladara ili nekoga ko ima mnogo para od nafte, već znači "duhovni vođa"; prevashodno je u pitanju sufijska (sufi je muslimanski mistik) titula, često nasledna.

Terorista Abdelhamid Abaud. Foto: Tanjug/AP/Militant Photo

"Šejtan" je arapska forma hebrejskog Satane, a njegovo konkretno ime u Kuran je "Iblis" što je verovatno korupcija starogrčke reči "diabolos".

"Zakat" je "porez", a u religijskom kontekstu se odnosi na versku dužnost i obavezu svakog muslimana da deo svojih godišnjih prihoda udeli sirotinji; u pitanju je četvrti stub islama.

I još nešto: reč "Kibla" znači "smer" a kada se upotrebi u verskom kontekstu odnosi se na smer u kome se muslimani okreću prilikom molitve: ka Kabi, u Meki.

(O. Š.)