ON JE POTOMAK NAPOLEONA! Da li je ovaj mladić i budući CAR, spasilac Francuske? (FOTO)
Napoleon Bonaparta je bio Korzikanac vlasteličićkog porekla koji se tokom Francuskih revolucionarnih ratova krajem 18. veka vinuo u nebesa, istakao u borbama protiv neprijatelja mlade republike, postao njen vođ i posle nekoliko godina, 1804, bez ikakvih problema sebe proglasio imperatorom, uz ogromnu podršku naroda.
Desetak godina trajalo je njegovo neprestano vojevanje po evropskim ratištima, tokom kojih je pokorio čitav Stari kontinent; glave mu je došla invazija na Rusiju u kojoj nije poražen, ali je bio prinuđen da abdicira spletom okolnosti kojima se sada nećemo baviti (ključno je to što mu se armija raspala prilikom povlačenja sa ledenog istoka).
Kada se godinu dana kasnije vratio u velikom stilu izgubio je prvu i jedinu bitku, onu kod Vaterloa, čime je došao njegov konačni kraj.
Njegova zaostavšina je golema, mnoge institucije koje je osnovao i dalje postoje, mnoge su prihvaćene od strane ostalih država, ali su merne jedinice koje danas koristimo i njegov Građanski zakonik verovatno najbitnije od svih.
- Moja istinska slava nije to što sam pobedio u četrdeset bitaka... Vaterlo će obrisati sećanje na sve te pobede. Ali, ono što će živeti večno je moj Građanski zakonik - rekao je on.
Uglavnom, nakon njegovog sloma Francuska je ponovo postala kraljevina i vraćena je na svoje predrevolucionarne granice, a kraljevina će i ostati sve do revolucionarne 1848. godine kada je niz potresa uzdrmao do temelja evropski monarhistički poredak. Kolevka revolucije naravno nije zaobiđena, pa je tako Francuska po drugi put postala republika. Ali, isto kao i pola veka ranije, rodila je ponovo Bonapartu.
Naime, Luj-Napoleon Bonaparta - bratanac Napoleona Bonaparte, tačnije, sin carevljenog mlađeg brata Luja kojeg je ovaj imenovao kraljem Holandije - izabran je ogromnom većinom glasova (74,2 odsto) za predsednika novonastale republike.
1851. godine izvršio je državni udar, a 2. decembra 1852. godine, na 48. godišnjicu krunisanja njegovog strica za cara Napoleona I, on sam je krunisan kao imperator Napoleon III (Napoleon II je bio sin prvog Napoleona koji je preminuo 1831. godine); nastalo je Drugo francusko carstvo.
Oboren je sa vlasti 1870. nakon katastrofalnog poraza od Pruske, kada je i zarobljen od neprijatelja; Francuska je po treći put postala republika.
Verovatno najveća zaostavšina Napoleona III je Pariz; tek je za vreme njegove vlasti francuska prestonica iz srednjeg veka ušla u moderno doba i poprimila izgled kakvim se danas ponosi: jednoobrazne zgrade zbog kojih imate utisak da se krećete po kakvoj džinovskoj palati kojoj nema ni kraja ni konca, široke avenije i bulevari, drvoredi, osvetljenje, lepota civilizacije.
Tako dolazimo do mladića sa slike. Žan-Kristof, princ Napoleon, rođen je 11. jula 1986. godine u Sen-Rafaelu, na Azurnoj obali u Francuskoj, kao sin princa Šarla Napoleona i njegove prve supruge, princeze Beatrise od Burbona-Dve Sicilije.
(Digresija: Igrom slučaja, Napoleon Bonaparta se 1799. godine, po povratku iz Egipta, iskrcao baš u selu Sen-Rafael, koje će se u međuvremenu razviti u varoš, odakle je produžio ka Parizu kako bi uzeo vlast u svoje ruke.)
Par se razveo pre nego što je dete napunilo tri godine, zbog čega je njegov deda odlučio da baš njega imenuje za naslednika na mestu glavešine Imperijalnog doma Francuske, a ne njegovog oca, koji se razveo i ponovo oženio suprugom prostog porekla bez odobrenja.
Žan-Kristof je pra-pra-pra-pra-bratanac imperatora Napoleona I Bonaparte, i to putem najmlađeg carevljevog brata Žeroma, kralja Vestfalije. Preko svoje majke, Žan-Kristof je potomak kralja Luja XV, a putem svoje prabake, princeze Klementine od Belgije, potomak je kralja Luja Filipa I, poslednjeg francuskog kralja srušenog one gorepomenute 1848.
Obrazovan na poljima nauke, matematike i ekonomije, radi kao investicioni bankarski analitičar za firmu "Morgan Stenli" u Njujorku, a tečno govori francuski, engleski i španski.
Da li je spreman da sedne na imperijalni presto, sasvim je drugo pitanje. Verovatno je da mu se prilika nikada neće pružiti, pa ma koliko očajna Francuska bila u ovim užasnim, turbulentnim vremenima. Mnogo je verovatnija obnova vlasti dinastije Burbona nego Bonaparti, a i to je samo po sebi malo verovatno.
(O. Š.)
Povezane vesti
Vranjanci obeležavaju važan istorijski jubilej: U subotu skup u slavu junaštva
Zašto su evropski automobili skuplji, ali manje konkurentni?
Džozef Bajden napunio 82 godine i postao najstariji aktuelni predsednik u istoriji SAD
<% post.title %>
Ovo je lista jeftinih mesta Evrope za solo putnike: I Beograd je tu, a čak 3 grada dolaze iz ove države
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Čim su zaboli ašove u zemlju, pobeleli su od straha: Radnici groblja samo što nisu pali u nesvest zbog prizora u porodičnoj grobnici
POP DOŠAO DA SVETI VODICU, DOMAĆIN GA IZBACIO IZ KUĆE Milan dao 500, sveštenik tražio 1.500 dinara, a onda mu uputio jezive reči
Otac na samrti priznao ćerki i ženi svoje pravo ime, uskoro im je na vrata pokucala i policija: "Dobar dan, mislim da znate zašto smo ovde"
Aleksandar
Ne nije poražen u Rusiji, samo je pobegao i u tom begu armija mu je desetkovana. U zapadnoj civilizaciji očigledno nedostaje reč za PORAZ
Podelite komentar
Goran
Zasto Napoleona uzdizu zapadnjaci kad je on bio isto kao i Hitler?
Podelite komentar
kika
Neverovatna stvar! Primećujete li da svi ti naslednici studiraju bankarstvo, ni jedan nije odabrao umetnost pa ni vojnu akademiju, njima ne trebaju ni političke nauke... uvek je i samo lova u pitanju. Šta će njima političke nauke i ostala pomenuta i nepomenuta sirotinjska zanimanja kad oni znaju da para vrti gde burgija neće. Političke nauke uče sirotinju kako da na jedan perfidan način služe svetskom vladaru a narod zamajava lažima da sve rade za dobro svoje zemlje.
Podelite komentar