BARSELONA, SRCE SRBIJE? Ovaj katalonski ples se zove SARDANA. Da li vam liči na užičko kolo? (VIDEO)

Sardana je tradicionalno katalonsko kolo čije poreklo nije u potpunosti poznato, ali za koje se tvrdi da se sigurno igralo barem u 16. veku; koliko duboko u nepisanu, nezabeleženu prošlost ide nije znano.

Preporučujemo

Treba međutim imati u vidu da je Sardinija bila integralni deo Zemalja krune Aragona (nastalih personalnom unijom iberijskog Kraljevstva Aragona i Barselonske grofovije) i da ime ove narodne igre možda dolazi od imena tog, za ekonomiju ove mediteranske imperije, krucijalnog ostrva.

(Neophodna je digresija da bi oni koji ne znaju pominjanje Aragona mogli da stave u kontekst. Kraljevina Španija je nastala iz personalne unije Krune Aragona i Krune Kastilje, i to nakon što su kralj Ferdinand II od Aragona i kraljica Izabela I od Kastilje (tzv. Katolički monarsi) stupili u brak.

Njihova ćerka Huana I je bila prvi monarh koji je ujedinio obe krune na jednoj glavi. Međutim, isprva su sva različita kraljevstva i kneževstva ostala međusobno nezavisni i odvojeni entiteti, sa različitim zakonima, pravilima i administracijama.

Tek je Filip V, prvi burbonski kralj Španije, unuk kralja Luja XIV od Francuske, nizom dekreta ukinuo sve ove pravne privilegije u periodu 1707-16. i stvorio unitarnu državu kakvu znamo danas, koja, premda regionalizovana, ima jedinstveni ustav, zakone i pravila na celoj teritoriji.

Recimo još i to da je naredni Filip na španskom tronu ovaj trenutni kralj Španije, Felipe VI, takođe Burbon, koji je direktni potomak Filipa V i prema tome, direktni potomak kralja Luja XIV.)

Vratimo se sada na sardanu. Premda poreklo nije tačno utvrđeno, nesporno je da je ovo kolo bilo vrlo popularno u oblastima Emporda, Roselo i Garoča u 19. veku. Zahvaljujući sarsueli (lirsko-dramskoj pozorišnoj formi) i popularnim italijanskim operama u koje je inkorporirana, sardana je postajala sve popularnija među mladima.

Istovremeno, sardana je počela da igra i ulogu u preporodu katalonskog nacionalizma, te je postala simbol posebnosti njihovog etosa i tradicije u odnosu na ostatak Španije.

Tu ulogu nikada nije napustila; zato ne treba da čudi što ju je katalonska vlada 2010. godine dodala u Katalog katalonskog nasleđa i proglasila je svetkovinom od nacionalnog interesa.

Čovek koji igra kolo sardanu se zove "sardanista". Ako je kolo preveliko, može, kao i kod nas, biti razbijeno na više manjih kola. Muškarci i žene su pomešani, kao i kod nas, s tim što se oni uglavnom i dalje drže pravila da se polovi moraju ravnomerno ređati.

"Sardanisti" nose posebne espadrile, mada se u novije vreme uglavnom nose prikladne patike.

Muziku za sardanu svira "kobla": u pitanju je 11-člani orkestar u kojem postoji deset duvačkih instrumenata, kontrabas i mali bubanj - "tamborija". U Kataloniji je trenutno aktivno oko 130 "kobli"; većinom su u pitanju amaterski orkestri.

Kompozicije su podelje u dve tirade, "kurc" i "ljargs", koje se mogu ponavljati i kombinovati da bi se dobio obrazac za kompletni ples. Obično najumešniji igrač predvodi kolo u kome se ljudi drže za ruke koje su spuštene tokom "kurca" i podignute na nivo ramena tokom "ljargsa". Tempo je dosta, dosta sporiji nego u našim kolima, koja su mnogo energičnija i "luđa"; sardana u odnosu na užičko kolo deluje kao penzionerski ples.

Pojedine kompozicije imaju stihove, ali je uglavnom po sredi čist instrumental, baš kao i kod nas. Pored toga, potezi nogama su neverovatno slični našim narodnim kolima. Uostalom, procenite sami.

(O. Š.)