Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Animal
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Animal

    08. novembar 2015 | 17:41

    Ljudi, zivotinje nas bezuslovno vile dok ne uginu, nece vam zabiti noz u ledja a buce spremni da daju zivot svoj da vas zastite od opasnosti, stitice vam svojim kratkim zivotom kucu, dvoriste i decicu....Divna bica od kojih mozemo mnogo toga nauciti, mi homosapiensi sto istrebismo i pojedosmo ceo svet, a smatramo se da smo "bogom dani" i da nama sve pripada i svi nam sluze. Cuvajte kako treba kucne ljubimce, lecite ih, obezbedite im dobre uslove, jer dobrice to zasluzuju.... :)))))

  • Kata

    07. novembar 2015 | 16:09

    Moj macak iz sve snage mauce kada ja izadjem iz kuce, a kada se vratim on je tik uz vrata ne mogu da udjem koliko se raduje i umiljava.

  • Cigi

    07. novembar 2015 | 15:16

    Pa moja mala tigrica, papagajčić, je mogla da me oseti kad sam prilazio kući iz škole, a kamoli neće predivne kuce, koje imaju taj osećaj daleko izraženiji od ptičica. Još mi je jadničko uginuo, (doduše u velikoj starosti) dva dana pre nego što sam otišao u vojsku. Kao da je osetio da me neće više videti. I dan danas, evo baš i u ovom trenutku dok kuckam, se rasplačem kad se toga setim i ako je prošlo 34. godine od tada.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA