Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika sone
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • UNITEDSTATESOFSERBIA

    18. jul 2015 | 10:28

    Kompjuteri preuzimaju sve više poslova i kriza u svetu će biti sve veća i strašnija ---MLADI ljudi imaju dve osnovne mogućnosti: 1) da postanu eksperti u programiranju. ...2) da razmisle i pronađu posao koji ne mogu da rade roboti. --------¥¥¥¥¥¥#u japanu roboti već sada daju injekcije pacijentima@

  • Александар Џунић

    18. jul 2015 | 09:23

    Колико се сећам гимназијског градива из логике, след међусобно повезаних логичких ставова се симболички могу исписати и у складу са задатим правилима може се доћи до закључка. Зато су и писани посебни програмски језици. Очигледно да је постигнут завидан напредак на пољу ове врсте логичких операција и њихове софтверске имплементације. Осећај самосвести и слободе одлучивања код људи је последица саме активне природе похрањених информација, које за разлику од пасивних "нула" и "јединица", којима мора да управља централни програм и вазда долази до једног те истог исхода, што се не одређује као слобода, која је самим тим код машина искључена. Можемо се пре дивити довотљивости архитекте алгоритма и програмске имлеменитације, када нам заличи да је машина "личност", са којом можемо да чаврљаомо. Обашка, шта ће нам то у животу - човечанство је правило и прави далеко више проблема него решења. Решење, које је комплексније од самог проблема, постаје само још један већи проблем.

  • sone

    18. jul 2015 | 07:09

    Биће нама, као у матриксу.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA