VREME JE ZA PANIKU? Robot po prvi put prošao test samosvesti!
Test prati priču o kralju koji poziva tri najmudrija čoveka u zemlji da bi odlučio ko će postati njegov novi savetnik
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
UNITEDSTATESOFSERBIA
Kompjuteri preuzimaju sve više poslova i kriza u svetu će biti sve veća i strašnija ---MLADI ljudi imaju dve osnovne mogućnosti: 1) da postanu eksperti u programiranju. ...2) da razmisle i pronađu posao koji ne mogu da rade roboti. --------¥¥¥¥¥¥#u japanu roboti već sada daju injekcije pacijentima@
Александар Џунић
Колико се сећам гимназијског градива из логике, след међусобно повезаних логичких ставова се симболички могу исписати и у складу са задатим правилима може се доћи до закључка. Зато су и писани посебни програмски језици. Очигледно да је постигнут завидан напредак на пољу ове врсте логичких операција и њихове софтверске имплементације. Осећај самосвести и слободе одлучивања код људи је последица саме активне природе похрањених информација, које за разлику од пасивних "нула" и "јединица", којима мора да управља централни програм и вазда долази до једног те истог исхода, што се не одређује као слобода, која је самим тим код машина искључена. Можемо се пре дивити довотљивости архитекте алгоритма и програмске имлеменитације, када нам заличи да је машина "личност", са којом можемо да чаврљаомо. Обашка, шта ће нам то у животу - човечанство је правило и прави далеко више проблема него решења. Решење, које је комплексније од самог проблема, постаје само још један већи проблем.
sone
Биће нама, као у матриксу.