VELIKI HEROJ ČOVEČANSTVA: Priča o Nemcu koji zaslužuje ulicu u svakom gradu na svetu (FOTO)
Reći da je Johan Gutenberg najbitnija osoba koja je živela u drugom milenijumu nove ere možda je čak i potcenjivanje ovog čoveka. Možda bi bilo pravilnije i pravednije reći da posle anonimne osobe koja je izmislila točak, i anonimne osobe koja je izmislila prvo pismo u Mesopotamiji, niko nije razvoju čovečanstva doprineo više od njega
"Sve ono što je i dobro i loše danas u svetu, to dugujemo Gutenbergu. Sve može da se izvede iz tog izvora, a mi smo u obavezi da mu odamo priznanje... jer sve ono loše što nam je njegov kolosalni izum doneo, u hiljadu je puta većoj senci dobra kojim je čovečanstvo blagoslovljeno", pisao je Mark Tven.
Preporučujemo
RODITELJI SE SUNČALI, A MORSKA STRUJA IM ODNELA BEBU: Pogledajte dramatično spasavanje desetomesečne devojčice! (VIDEO)
BOLJE DA ŽIVIM U PODRUMU U CENTRU NEGO U VILI NA PERIFERIJI: Da li se slažete s ovom urbanom Beograđankom?
Ime koje zna svaki bivši i sadašnji školarac, kako u Srbiji tako i kojekude, na kraju je ipak samo uzgred spomenuto u udžbenicima i o samom čoveku ne znamo skoro ništa. To mnogo govori o nama kao o vrsti: istorija nam su nam samo ratovi, bitke i nesreće, i ništa više.
Zbog toga smo odlučili da ispravimo ovu nepravdu i da se pozabavimo ličnošću koja je u povesti čovečanstva baš ono što kaže veliki Tven: kolosalna. Toliko kolosalna da se njen uticaj na potonji svet praktično ne može ni izmeriti.
ŽIVOT JOHANA GUTENBERGA
Rođen je kao Johan Gensflajš cur Laden cum Gutenberg, u Majncu oko 1398. godine, dakle, otprilike jednu deceniju nakon što su se na Kosovu sukobile srpska i turska vojska u jednoj od najbitnijih bitaka evropskog srednjevekovlja (ako mislite da nije u toj kategoriji, ako ste jedan od tih ljudi koji žele da minimizuju svaku epizodu srpske istorije, predlažemo da pročitate ovaj tekst pa ćete shvatiti da niste u pravu).
Kao najmlađi sin trgovca iz više klase Frilea Gensflajša cur Ladena (po nekim izvorima bio je zlatar biskupa Majnca, po drugima je trgovao suknom) koji je dolazio iz patricijske porodice koja se pominje već u 12. stoleću, i njegove druge žene Elze Virih, dućandžijine ćerke.
Pretpostavlja se da je bio kršten u parohiji crkve Svetog Hristifora (koja je u Drugom svetskom ratu srušena tokom savezničkog bombardovanja, i nikada nije obnovljena da bi bila simbol stradanja ovog grada, besmislenosti rata i patnji kulture pred naletom najnižih ljudskih poriva). Prezime po kome ga znamo nosio je po porodičnom imanju tog imena; ovo je, inače, bio običaj među patricijima u Majncu.
Dobar deo Gutenbergovog ranog života je misterija. Zna se da je 1411. godine u Majncu izbio ustanak protiv patricija pa je preko stotinu porodica bilo prinuđeno da se iseli; Gutenbergovi su prešli na nasleđeno porodično imanje njegove majke u Eltvilu na Rajni.
Pretpostavlja se da je studirao na Univerzitetu u Erfurtu gde postoji zapis iz 1418. godine o studentu po imenu Johan od Altavile (u pitanju je latinski naziv za Eltvile). Njegovo ime se pominje i 1419, kada mu je preminuo otac, u sklopu dokumenata za nasledstvo.
Zna se da ni 1430. godine nije bio u Majncu, a prva stvar koju zasigurno znamo je da je marta 1434. godine bio u Strazburu, s obzirom da je sačuvano njegovo pismo; tamo je boravio kod rođaka sa majčine strane, pretpostavlja se zbog političkih razloga, a i zbog toga što je porodica generalno imala veze u tom gradu.
Izgleda, takođe, da je bio zlatar zaposlen u strazburškoj miliciji, a postoji dokaz da je tri godine docnije podučavao bogatog trgovca kako da polira dragulje, ali ne znamo gde je to znanje stekao. Istovremeno, njegovo ime se pominje u dvorskom zapisu vezanom za prekršeno obećanje da će oženiti jednu devojku iz Strazbura, Enelin. Ne znamo da li je do braka došlo.
1439. godine Gutenberg je bio upleten u propalu finansijsku avanturu proizvodnje poliranih metalnih ogledala koje je trebalo prodavati hodočasnicima u Ahenu pod pričom da su u stanju da uhvate i sačuvaju svetu svetlost iz verskih relikvija; propalo je ne zato što su vernici odlučili da nisu glupi i da neće biti ovce za šišanje, već zato što je uloženo mnogo novca a izložba zbirke Karla Velikog je morala da bude odložena godinu dana zbog velikih poplava.
Kada se pojavilo pitanje momentalnog zadovoljenja poverilaca, Gutenberg je obećao da će sa njima podeliti "tajnu". Naširoko se poslednjih vekova spekulisalo o tome da bi ta tajna mogla biti upravo štampanje pokretnim slovima.
Uglavnom, godinu dana docnije veruje se da je Gutenberg usavršio i otkrio tajnu svog štampanja u tekstu tajnovitog naslova "Kunst und Aventur" (Umetnost i preduzetništvo), ali se ne zna pouzdano da li je tokom tog perioda isprobavao svoje ideje, odnosno isprobavao tehniku štampanja.
U Strazburu je boravio barem do 1444, potom ponovo postoji rupa u njegovom životu od četiri godine kada se iznenada pojavljuje ponovo u Majncu gde uzima zajam od svog zeta Arnolda Gelthusa, možda i zbog izrade štamparske prese ili nečega u vezi sa njom.
Do tada, Gutenberg je već verovatno bio upoznat sa tehnikom duboke štampe, pošto ima istraživača koji veruju da je radio na bakrokrezima zajedno sa misterioznom ličnošću Majstora igračkih karata (čiji je identitet do dan-danas nepoznat i neutvrđen).
Radionica je uspostavljena u Hof Humbrehtu, na imanju u vlasništvu nekog dalekog rođaka, pa je 1450. godine presa bila u pogonu sa neutvrđenom nemačkom pesmom koja je odštampana, što je verovatno prva stvar u istoriji koja je na taj način bila "ispečaćena".
Ne znamo kada je Gutenbergu sinula ideja vezana za projekat štampanja Biblije, ali je zbog toga ubedio bogatog zajmodavca i svog imenjaka Johana Fista za zajam od 800 guldena, a u poduhvat se uključio i Fistov zet Peter Šefer koji je prethodno u Parizu bio pisar i za koga se veruje da je izradio neke od prvih slogova.
Rad na Bibliji je počeo 1452. godine, a istovremeno je štampao i unosnije stvari kao što su latinske gramatike pa čak i na hiljade indulgencija (oproštajnica) za Crkvu. 1455. godine završava svoju Bibliju u čuvena 42 reda koju danas znamo kao Gutenbergovu Bibliju. Načinjeno je 180 primeraka, uglavnom na papiru mada su neki i na velumu. Koštali su 30 florina, što je bila trogodišnja plata prosečnog zapisničara, ali je ta cena bez obzira na to bila daleko jevtinija od rukopisne Biblije.
(Postoji 48 sačuvanih primeraka Gutenbergove Biblije, a neke je moguće videti i na internetu. Ako ste zainteresovani za to, a verujte nam radi se o prazniku za oči, kliknite ovde.)
"Sve što su mi pisali o onom čudesnom čoveku viđenom u Frankfurtu je istina. Nisam video celovitu Bibliju već samo brojne arke iz različitih knjiga Biblije. Tekst je veoma uredan i čitljiv, i uopšte ga nije teško pratiti - vaša svetost će moći da ga čita bez teškoća, čak i bez naočara", pisao je budući papa Pije II u pismu kardinalu Karvahalu marta 1455. godine.
Tačna tehnika koju je koristio za štampanje nije poznata do detalja, i zapravo se malo toga zna o načinu na koji je funkcionisala njegova mašina sa pokretnim slovima, pa tako čak ni ovaj deo njegovog života nije ostao do kraja razjašnjen i razotkriven, zbog toga što je tok razvoja i unapređenja njegovog izuma u decenijama koje su usledile slabo tehnički dokumentovan.
(Digresija: sve knjige štampane pre 1501. godine, bez obzira iz čije su radionice izašle, zovu se inkunabule i prodaju se po neverovatno visokim cenama. Značenje ove reči je "kolevka, početak, poreklo, detinjstvo".)
1456. se sudio sa Fistom pred nadbiskupijskim sudom, koji ga je tužio zbog zloupotrebe novčanih sredstava koje mu je pozajmio. To, kao i činjenica da su troškovi štampanja Biblije nenormalno narasli, doveli su do toga da je junak naše današnje priče bio dužan do guše: 20.000 guldena je u to vreme bilo fantastično bogatstvo. Sud je presudio u korist Fista i dodelio mu štamparsku radionicu kao i pola odštampanih Biblija.
Bankrotiranog Gutenberga ovo nije onespokojilo pa je pokrenuo novu, manju štamparsku radionicu i u gradu Bambergu 1459. godine štampao ponovo Bibliju u 36 redova na svakoj strani; a ako je nije on štampao, veruje se da je barem učestvovao u njenoj izradi. Postoji takođe i mogućnost da je veliki rečnik Katolikon (300 primeraka na po 754 strane) koji je štampan u Majncu 1460. godine, njegovih ruku delo. Ni jedno ni drugo ni treće ne možemo pouzdano da znamo zato što knjige koje je "pečatio" nikada nije potpisivao svojim imenom i datumom.
Za to vreme, štamparija koju su mu sudskim putem oteli bivši ortaci radila je punom parom i postala prva koja je na izdanja ispisivala naziv štampara i datum štampe: to je premijerno učinjeno sa Majncskim psaltirom avgusta 1457, drugom velikom knjigom štampanom pokretnim slovima posle Biblije. Naravno, iako se u njoj na sva usta hvale mehaničkim procesom kojim su proizveli, Gutenberga uopšte ne pominju.
1462. godine biva prognan iz Majnca nakon sukoba između dva rivalska nadbiskupa, te se vraća u Eltvile u kome je možda inicirao i nadgledao izradu nove štamparske prese koja je pripadala braći Behtermunce.
Januara 1465. delimično su mu priznate zasluge i dobio je zvanje dvorjanina (Hofmann) od strane grofa fon Nasaua. To znači da je imao godišnju stipendiju, 2.180 kg žita i 2.000 litara neoporezovanog vina, kao i druge povlastice. Spekuliše se da se u tom periodu vratio u Majnc, ali to nije potvrđeno.
Umro je 1468. godine i sahranjen je u franjevačkoj crkvi u Majncu, a da je njegov doprinos praktično bio nepoznat i praktično u potpunosti nepriznat. Kasnije su i crkva i groblje uništeni, tako da je njegov grob izgubljen.
Tek 1504. godine biva pomenut kao čovek koji je izmislio tipografiju, dok se 1567. pojavljuje njegov portret (najverovatnije se radilo o maštovitoj rekonstrukciji) u knjizi Hajnriha Pantaleona u kojoj su se nalazile biografije čuvenih Nemaca.
ZNAČAJ I UTICAJ NA ČOVEČANSTVO
Njegova zaostavština je ogromna, i praktično je nemoguće preceniti njegov doprinos razvoju ljudske vrste koji bi bio dramatično usporen, a možda i nemoguć u ovoj meri, da on nije doveo do revolucije u prenosu znanja koje je do tada moglo da bude samo povlastica onih sa dubokim džepom koji, naravno, često nisu i najpametniji.
Kada bismo njegov doprinos hteli da objasnimo plastično, rekli bismo da danas vi ne biste čitali ove redove na monitoru svog računara zato što računar kao izum ne bi ni postojao, ne bi postojala ni električna energija, a vi ne biste uopšte ni znali da čitate jer društveni, politički i ekonomski razvoj i napredak koji je doveo do opšteg obrazovanja kao standarda ne bi još uvek došao na nivo na kome je danas.
Zbog toga su širom Nemačke rasejane njegove statue, uključujući i čuvenu Bertela Torvaldsena iz 1837. godine u njegovom rodnom gradu u kome se nalazi i Univerzitet Johana Gutenberga u Majncu kao i Gutenbergov muzej posvećen ranom štampanju. Ulice i trgovi nose njegovo ime.
Na mnogim listama najuticajnijih ljudi u drugom milenijumu, on se nalazi na prvom mestu, a časopis "Tajm-Lajf" je njegov izum izabrao za najuticajniji u tom periodu.
U njegovu čast imenovana je najstarija digitalna biblioteka, "Projekat Gutenberg", osnovana 1971. godine sa ciljem da se sve knjige u javnom vlasništvu prebace u elektronski oblik, kako bi bile sačuvane i kako bi bile dostupne svima. A to je suština Johana Gutenberga.
(O. Š.)
Povezane vesti
Nemački kancelar Olaf Šolc tvrdi da je zvao Putina da mu objasni da je odgovoran za rat
Ljubavnik (19) ubio majku (41) četvoro dece, pa se bacio pod voz: Nije se pomirio sa tim što ga je ostavila?
Presečen telekomunikacioni kabl između Finske i Nemačke preko Baltičkog mora
<% post.title %>
Nemačka ne menja odluku: Nema raketa za Ukrajinu
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Slika iz autobusa koja je rasplakala Srbiju: "Otac ovako izgleda – nesavršen, ali sa srcem većim od veka!
Srbin pozajmio novac starijem komšiji pa zauzvrat dobio nešto zbog čega je i dalje u neverici: "Svaka čast, ti si srećan čovek"
Devojčica (15) u beloj haljini, spremna za udaju, skočila u ledeni Lim - Nastavnik Mićo nije oklevao da je spasi: "Lim nas je nosio. Činilo mi se da je gotovo sa nama"
Goran Cvetkovic
Vincansko pismo je starije od pisma Mesopotamije za 2.000 godina
Podelite komentar