SVETE KURVE U BOŽIJIM HRAMOVIMA: Da li biste platili prostitutki koja radi u crkvi? (FOTO)

Za ljude koji su živeli u duboko tradicionalnim i konzervativnim hrišćanskim i islamskim društvima, ovo o čemu će danas biti reči svakako je bila satanska, paklena rabota.

Preporučujemo

Mi, međutim, koji živimo okruženi gologuzim starletama i pornografijom koja se nalazi uvek na jedan klik daleko, gledamo na ovo sasvim drugačije, a oni među nama koji slobodno gledaju na seksualni užitak možda i uviđaju i shvataju religioznu stranu polnog odnosa, pa im nije čudno što ima kultura koje su to pomerile na jednu sasvim višu razinu.

Sveta, religiozna ili hramovna prostitucija dobro je poznata i temeljno obrađena odlika drevnih religija, koja predstavlja seksualni ritual koji se sastoji od polnog snošaja ili neke druge aktivnosti tog tipa, izvođene u verskom kontekstu, možda kao obred plodnosti ili božanskog braka.

Pojedini istoričari više vole da koriste izraz "sveti snošaj", posebno ako novac nije upleten u priču; starogrčka reč "hierodoulos" se često prevodi baš kao "sveta prostitutka" ali može da se odnosi na robinju oslobođenu kako bi bila "posvećena" bogu. Stari Jevreji su koristili reč "kedesha", što se prevodi kao "hramovna prostitutka".

Sveti brak Here i Zevsa, freska iz Pompeje. Foto: Wikimedia Commons/Marie-Lan Nguyen

Sa ovim je u vezi i ono što su Stari Grci zvali "hieros gamos" odnosno "sveti brak", koji je uključivao seksualni obred između boga i boginje simbolično odigran od strane muškarca i žene koji glume ta božanstva.

Sve je počelo, dakako, na Bliskom istoku, u Mesopotamiji, "kolevci civilizacije". Između Tigra i Eufrata bilo je mnoštvo svetilišta i hramova, takozvanih "nebeskih kuća", koji su bili posvećeni različitim božanstvima. Herodot, otac istorije, pisao je o tome da su mnogi obredi u njima uključivali i polni snošaj.

"Najgadniji vavilonski običaj je onaj koji primorava svaku ženu u zemlji da sedi u Afroditinom hramu i ima snošaj sa nekim strancem barem jednom u životu [...] Jednom kada žena zauzme svoje mesto, ne odlazi kući dok joj neki stranac ne baci novac u krilo i ne spava sa njom van hrama; ali dok baca novac, mora da kaže, 'pozivam te u ime Milite' (to je asirsko ime za Afroditu). Nije važno kolika je suma novca u pitanju; žena ne sme da odbije jer bi to bio greh, pošto je novac osveštan tim činom [...] Sličan običaj postoji i na Kipru", pisao je Herodot.

Maska koju su u Staroj Grčkoj nosile kurtizane, širom otvorenih usta. Foto: Wikimedia Commons/Jastrow

Drugi antički pisci su navodili da ovo nije bio slučaj samo u Vavilonu i na Kipru, već širom Bliskog istoka, a ako je za verovati kasnoantičkim autorima, koji su budući hrišćani pisali negativno o svemu što ima veze sa svim drugim religijama, ovo se na kraju raširilo po celom svetu.

Mnogi sumnjaju u verodostojnost tih tvdnji, ali bez obzira na to tradicija razabira između dve osnovne forme svete prostitucije: privremene vezane sa nevenčane devojke (neke od varijanata ovog oblika su prostitucija za miraz i javna defloracija mlade) i one koja je trajala celog života.

Čuveni asirolog Samjuel Krejmer je tvrdio da su kraljevi Sumera svoj legitimitet potvrđivali učestvovanjem u obrednim seksualnim aktivnostima u hramovima boginje plodnosti Inane svakog desetog dana novogodišnje svetkovine Akitu, dok drugi iznose tezu da je ritualni seks bio izvođen samo između sumerskog kralja i prvosveštenice ove boginje. Opet, neki izvori pričaju o tome da su prvosveštenice birale mlade momke koji su glumili boga Dumuzida tokom godišnje svetkovine pod imenom Duku. Dokazi, pak, nisu definitivni.

Sveti brak, ilustracija iz 16. veka. Foto: Wikimedia Commons/Dbachmann

Hebrejska Biblija koristi dve različite reči za prostitutku, "zonah" i "kedesha". Prva reč jednostavno znači "kurva", ili "raspuštena žena". Druga reč doslovno znači "osveštana, posvećena".

Na ovu pojavu Jevreji naleću u Hananu, što se opisuje u Petoj knjizi Mojsijevoj, u Starom zavetu: "Da ne bude kedeša (kod Vuka i Daničića prevedeno kao kurva) između kćeri Izrailjevih, ni kadeša (kod Vuka i Daničića: adžuvan) između sinova Izrailjevih. Ne nosi u dom Gospoda Boga svog ni po kakvom zavetu plate kurvine (Hebreji na ovom mestu koriste reč "zonah") ni cene od psa ("kelev"), jer je oboje gad pred Gospodom Bogom tvojim".

Ovo posredno ukazuje na to da su Hananci, pre nego što su ih Stari Jevreji istrebili, imali u svojim hramovima običaj svete prostitucije, verovatno u svetilištima boginje Astarte, koja je bila njihov pandam Inane odnosno Ištar, u koju su verovali Akađani; Grci su je zvali Afrodita, a Rimljani Venera.

Trijumf Flore, slika Đovanija Batista Tijepola. Foto: Wikimedia Commons/Fine Arts Museums of San Francisco

Inače, muška forma "kadesh" se prevodi kao "svetac" i odnosi se na sveštenike koji su bili sveti prostituci, možda i homoseksualni. "Kelev", pas, se takođe možda odnosi na muške plesače ili prostitutke.

Bilo kako bilo, neki stručnjaci vide ovu netrpeljivost prema stranoj religiji u Hananu kao glavni uzrok i okidač osude homoseksualnosti u judaizmu koja će se kasnije razviti i preneti na hrišćanstvo i islam.

Inače, Jezekilj 23. spominje Olu i Olivu kao alegorijske božanske mlade koje predstavljaju Samariju i Jerusalim, a koje postaju prostitutke u Egiptu od svoje mladosti, pa čak i nakon udaje.

Zna se da je imperator Konstantin Veliki zatvorio mnoštvo hramova posvećenih Veneri, navodno zbog svete prostitucije, između ostalog, čime se crkveni istoričar Evsevije Cezarejski hvalio dodajući da su feničanski gradovi Afaka i Baalbek do njegovog vremena praktikovali hramovnu prostituciju.

Fotografija iz 1920. godine na kojoj su dve hramovne prostituke iz Indije. Foto: Wikimedia Commons/Bhadani

Pređimo sada u Evropu, i pođimo od Stare Grčke u kojoj je sveta prostitucija navodno bila zastupljena u Korintu, u hramu posvećenom Afroditi u kojoj su radile ženske sluškinje "hetairaje".

Strabon na prelazu iz stare u novu eru daje naznake da su ove žene bile hramovne prostitutke, nekada prikriveno a ponekad otvorenije, kao kada kaže da su novac zarađivale svojim telom. Atenej slično tome pominje da su se "u divnim krevetima brali plodovi najblažeg cveća". Zahvaljujući Pindaru znamo da je 464. p.n.e. čovek po imenu Ksenofon, građanin Korinta koji je pobedio na trkama i pentatlonu na Olimpijskim igrama, posvetio stotinu mladih devojaka ovom hramu u znak zahvalnosti.

Osim gorepomenutog Kipra, svete je prostitucije bilo i na Siciliji, na Pontu i u Kapadokiji, što su sve bili prostori kolonizovani od strane Grka. Jevreji u svojim spisima takođe optužuju grčkog vladara Jerusalima kralja Antioha IV Epifana iz dinastije Seleukida (jedne od tri velike dinastije koje su utemeljili generali Aleksandra Velikog, a koji su rasparčali carstvo po njegovoj smrti) da je Jerusalimski hram pretvorio u Zevsov i da je u njega uneo prostitutke (hetairaije) te da je sa njima polno opštio u Hramu.

Ljubavni par u seksualnom zanosu u hinduističkom hramu u Indiji. Foto: Wikimedia Commons/shibainu

Dakako, treba pomenuti i svetkovine posvećene bogu Dionisu kojima dugujemo izraz "bahanalije", što dolazi od rimskog naziva za to božanstvo, Bah/Bak; u pitanju su možda bile masovne orgije izvođene u verskom zanosu.

Najpoznatija forma "svetog braka" u Staroj Grčkoj je bila ona koja je izvođena tokom drugog dana svetkovine Antesterije u pred-demokratskoj Atini kada je kraljica imala seks ili sa prvosveštenikom Dionisa ili sa samim kraljem, a bila je praćena u tome sa dvanaest gospođa izabranih od strane vladara.

Što se tiče Starog Rima, prostitutke su imale bitnu ulogu u više tamošnjih paganskih praznika, posebno tokom meseca aprila. 1. aprila, recimo, žene su štovale Fortunu Virilis, manifestaciju boginje Fortune čije bi se ime moglo prevesti kao "muževna sreća", što je takođe bio i dan Veneralija posvećenih Veneri, kada su prostitutke zajedno sa udatim ženama čistile kultne statue boginje.

Prikaz penetracije muškog u ženski polni organ u hinduističkom hramu na Javi. Foto: Wikimedia Commons/Bennylin

23. aprila slavila se Venera Eriksina, manifestacija ove boginje koja je bila zaštitnica prostitutki, istog dana kada su se slavile i Vinalije, vinska svetkovina. Dva dana kasnije obeležavao se "pueri lenonii" odnosno "podvođeni dečaci", što se poklapalo sa arhaičnom poljoprivrednom svetkovinom čiji je cilj bila zaštita useva.

Možda ovi rimski verski običaji i nisu u potpunosti u skladu sa našom današnjom temom, ali mislimo da se donekle uklapa s obzirom da govorimo o religiznom seksu. Jednako tome, dodaćemo i da su se 27. aprila slavile Floralije u čast boginje Flore a koje su uključivale erotski ples i "striptiz".

Hrišćanski pisac Laktancije ovako (sočno, ako nas pitate) opisuje kako je to izgledalo:

Seksualno spajanje u hinduističkom hramu. Foto: Wikimedia Commons/Airunp

"Kao dodatak slobodi govora koja donosi svaku moguću razvratnost, prostitutke su na nametljivost rulje odgovarale skidanjem svoje odeće i podražavanjem pred punim pogledom gomile, i sa tim su nastavljale dok se bestidno gledalište ne zasiti, držeći njihovu pažnju migoljenjem guzovima."

U drevnoj Indiji, barem u nekim njenim delovima, postojao je običaj da se žena bori za zvanje "Nagarvade", odnosno "mlade grada". Najlepša žena bi bila izabrana i poštovana kao boginja, služeći kao kurtizana; usluge njenog plesa su bile međutim toliko skupe da su mogli da je plate samo kralj, kraljevići i plemstvo.

Što se tiče "srednjevekovne" i moderne Indije, pomenimo to da u tantričkom budizmu seks i obredni snošaji igraju vrlo važnu ulogu, a čitava istorija te zemlje i onih zemalja koji su ka njoj usmereni krcata je slobodnim i zdravim, veselim pogledima na seksualnost, te stoga nije retkost videti statue muškarca i žene tokom polnog odnosa u hramovima. I kod njih je postojao takozvani "sveti brak".

Seksualno spajanje u hinduističkom hramu u Madja Pradešu u Indiji. Foto: Wikimedia Commons/Benjamín Preciado

Čak i danas u istočnoj indijskoj državi Orisi postoji institucija devadasije (deva+dasi, božja sluškinja) koja uključuje davanje devojčice i mlade devojke na udaju za boga ili hram, u kome onda žive i rade do kraja života kao duhovni vodiči, plesačice i prostitutke koje servisiraju muške posvećenike.

Hjuman rajts voč se bori protiv ove prakse, ukazujući da se deca prostituišu kod pripadnika viših kasta, a vlada Indije je donela brojne zakone kako bi ovu praksu suzbila. Gotovo identičan običaj postoji i u zapadnom Nepalu, ali je i tamo u opadanju.

Civilizacije Srednje i Južne Amerike su takođe poznavale svetu prostituciju. Maje su, na primer, imale nekoliko falusnih kultova a ima istraživača koji veruju da su neki od njih uključivali homoseksualnu hramovnu prostituciju.

Statua astečkog boga Šočipilija. Foto: Wikimedia Commons/Antony Stanley

Astečko sveštenstvo je kao i naše bilo zakleto na heteroseksualni celibat pa je obredno ulazilo u homoseksualne odnose; statue bogova su često prikazane u homoseksualnom odnosu, a bog Šočipili je bio zaštitnik homoseksualaca i homoseksualnih prostitutki. Boginja Šočikecal je bila između ostalih stvari i zaštitnica prostitutki.

Inke su takođe ponekad posvećivale dečake za hramovne prostitutke, oblačeći ih u odeću devojčica, pa su vladari i čelnici sa njima homoseksualno opštili tokom religijskih ceremonija i praznika.

Ne treba naglašavati, španski konkistadori su bili preneraženi raširenošću homoseksualnosti, efebofilije (privlačnost prema osobama u kasnim fazama adolescencije), pederastije i pedofilije među narodima Amerike, i koristili su se svakom mogućom i zamislivom brutalnom metodom mučenja i kažnjavanja da bi ove običaje iskorenili.

(O. Š.)