VATIKAN JE VAVILONSKA BLUDNICA: Ovo je najluđa teorija zavere, a neki i dalje u nju veruju (FOTO)

Knjiga "Dva Vavilona", sa podnaslovom "Papsko obožavanje dokazano kao obožavanje Nimroda i njegove žene" je verski pamflet škotskog prezviterijanca Aleksandra Hislopa koji je napisan sredinom 19. veka, potom proširen i konačno objavljen kao knjiga nakon Prvog svetskog rata.

Preporučujemo

ZBOG DVE REČI SE KATOLICI I PRAVOSLAVCI KOLJU: Hektolitri krvi izgubljeni u prevodu zbog filozofije (FOTO)

Centralna njena tema je optužba je Rimokatolička crkva (RKC) zapravo samo skriveni produžetak obožavanja paganske religije Vavilona i proizvod višemilenijumske zavere, te da je ona "vavilonska bludnica" koja se pominje u Knjizi otkrovenja a da je papa sam po sebi istinski rukopoloženi predstavnik Belšazara. Ukratko, da je RKC vavilonski misterijski kult, a da su samo protestanti ti koji poštuju istinskog Isusa i pravog Boga.

Tako su po Hislopu obredi Rimokatoličke crkve ništa drugo do paganski rituali koji su za vreme cara Konstantina Velikog ubačeni u hrišćanstvo; drugim rečima, sve što budete ovde pročitali kao optužbu na račun RKC može da se primeni i na Istočnu pravoslavnu crkvu.

Iznoseći stav da je Semiramida bila stvarna osoba u Mesopotamiji koja je izmislila politeizam i sa njim veru u boginje, Hislop piše da je ona bila supruga Nimroda, graditelja biblijske Vavilonske kule, uprkos tome što Biblija to ne pominje.

Pastir pronalazi bebu Semiramidu, mit drevnog Vavilona. Foto: Wikimedia Commons/Angusmclellan

Njen razlog za to je bila želja da korumpira veru svojih podanika u Boga Postanja, pa je sebe pretvorila u Ištar a svog sina Gilgameša u boga Tamuza. Hislop se oslanja na pisanje crkvenih otaca pre Nikejskog sabora da bi dokazao da je ona izmislila sve priče o sebi da bi ljudi počeli da veruju da je ona kraljica neba a njeno dete božansko.

Potom iznosi tezu da su svi božanski parovi kao što su Izida i Oziris, Afrodita i Kupidon, Venera ili Fortuna i Jupiter-Puer (dete Jupiter) i tako dalje, samo prepričavanja priče o Semiramidi i Tamuzu.

Ikonografija rimske državne religije, po kojoj je dete Jupiter zajedno sa Junonom sedeo u krilu Fortune za vreme je Konstantina prebačeno u rimokatoličanstvo (i pravoslavlje), odnosno, tu su ulogu uzeli Marija (Bogorodica) i Isus.

Vavilonski bog Tamuz, odnosno sumerski Dumuz. Foto: Wikimedia Commons/Szalax

Hislop je takođe tvrdio da skraćenica "IHS" zapravo znači "Izida Horus Set" (dok je u stvari reč o prebacivanju početnih slova grčkog imena za Isusa, IHΣΟΥΣ, u latinski jezik; često se ovo IHS tumači i kao "Isus Hristos Spasitelj"). To, naravno, nema nikakvog smisla i nepovezivo je sa njegovim prethodnim tvrdnjama.

Autorova uverenja su proizvod pogrešnog poistovećivanja Nimroda sa Ninom, mešanja pojmova i vremena, brkanja lonćića, izjednačavanja božanstava koja veze jedno sa drugim nemaju, i tako dalje, ali to ne sprečava mnoge ljude da i dan-danas budu uvereni u tačnost ovih optužbi.

To što Rim leži na famoznih sedam brda nimalo ne pomaže (zver koju po Bibliji Vavilonska bludnica jaše ima sedam glava), a ne pomaže ni to što je Hislop dao obilje fusnota i uredno citirao sve knjige na koje se poziva, mada kritično gledanje na ono što je uradio pokazuje brojne pogrešne zaključke koje je izvodio, izmišljotine i ozbiljne greške.

Foto: Tanjug/AP

Najčešće u ovu suludu teoriju zavere veruju protestantski hrišćani i Jehovini svedoci, ali nije retko da se to čuje i među Srbima (verujemo da ćete pobornike ovoga pronaći i u komentarima ispod ovog teksta), uprkos tome što se ova optužba Hislopova na račun Rima prenosi silom istog istorijskog izvora i na nas.

To koliko je ovo suluda hipoteza možda najbolje svedoči podatak da je teoretičar zavere Dejvid Ajk u svoje delo ubacio Hislopove tvrdnje, pa kaže da je Semiramida odigrala ključnu ulogu u reptilijanskoj vanzemaljskoj zaveri da se ljudska vrsta u potpunosti potčini.

Pametnom dosta!

(Telegraf.rs)