PLAĆENE UBICE ŽIVOTINJSKOG CARSTVA: Ne dao vam bog da se nađete oči u oči sa ovim zverima! (FOTO)

Koliko samo stvari možemo da naučimo od naših daljih i bližih rođaka iz životinjskog carstva. Na primer, danas ćemo naučiti da ljudi, premda jesu najgori predatori na svetu koji jedini ubijaju iz razonode i obesti, nisu ni izbliza toliko superiorni koliko nam se na prvi pogled čini. Dok mi moramo da proizvedemo pušku da bismo pucali, životinje imaju pušku čim se rode.

Preporučujemo

VARAN SA KOMODA

Popularno i od milja zvani "zmaj sa Komoda" indonežanski je džinovski gušter latinskog naziva Varano comodoensis, uz svoje rođake aligatore i krokodile poslednji ostatak nekoć slavnog kraljevstva dinosauruskog. Dugačak je i do tri metra, težak je 70 kilograma i jedna je od najopasnijih životinja na svetu.

Žrtvu obično ugriza za nogu jer je nizak, nakon čega se žrtva ukoči pa je njegov ručak spreman. Doskora se verovalo da su pljuvačne bakterije odgovorne za ovo, ali se pokazalo da varan u usnoj duplji ima pljuvačne žlezde koje luče otrov; nakon pola sata kod žrtve počinje odumiranje tkiva, masivno krvarenje i strašni bolovi, pojava gangrene i sudbina u varanovom stomaku.

PAKLARA

Paklarina usta. Foto: Wikimedia Commons/Drow_male

U pitanju je morska zmijuljica Petromyzon marinus koja je tako moćna da bi i ajkulu, caricu morskih dubina, mogla da ubije. Ima kružna usta naoružana mnoštvom redova šiljatih zuba, koja prilepljuje za telo žrtve. Nemoguće je spasiti se, jer joj je čak i jezik nazubljen; priroda je tako namestila da bi ova životinjica mogla da oguli kožu sa žrtve i da joj isisa krv. Plen ovog vodenog vampira su obično puno veće ribe od nje, koje jednostavno ne mogu da se oslobode.

KENIJSKI BOMBARDER

Sledeći put kad ubijete dosadnog komarca, setite se da postoje i mnogo gori insekti od njega. Na primer, ovaj afrički tvrdokrilac iz roda Stenaptinus, a koji koristi pravo pravcato hemijsko oružje koje po potrebi spravlja na licu mestu.

Tvrdokrilac iz roda Stenaptinus. Foto: Wikimedia Commons/Patrick Coin

Volter Vajt životinjskog carstva, u slučaju da mu neko zapreti, ne beži već neprijatelja prska kapljicama kiseline koja ponekad može da se dostigne i 100 stepeni Celzijusa; nju stvara dvema analnim žlezdama koje svaka za sebe luče vodonik-peroksid i hidrohinon koji potom prelaze u "skladište" gde se mešaju sa vodom i enzimom koji služi kao fitilj. U pitanju je nagrizajuća tečnost koja ubija druge insekte, a jadan je čovek koga pogodi u oko.

CRNOVRATA KOBRA PLJUVAČICA

Naja nigricolis živi u Africi i neverovatno je prgava. Kada se neko na nju okomi ona preteći izdigne glavu i deo trupa, piše "Politikin Zabavnik", nakostreši membrane sa obe strane glave da bi izgledala što strašnija, a ako neprijatelj baš neće da digne ruke od jalovog posla, počinje da pljuje. Nije to ono naše ljudsko nekulturnu pljuvanje, već prokleti projektil.

Crnovrata kobra pljuvačica koja snajperski precizno pljuje otrov u oči žrtve. Foto: Wikipedia/Warren Klein

Otrov ne troši kao što mi trošimo našu pljuvačku, ne. Ona nišani oči i pogađa kao Jasna Šekarić, kao da su joj očevi svi najbolji snajperisti Drugog svetskog rata zajedno. Utvrđeno je da ova kobra pažljivo prati pogled žrtve a da, trenutak pre nego što će ispaliti hitac, snažno zanjiše glavom da bi procenila gde će se oči žrtve nalaziti 200 milisekundi docnije. Kod čoveka posledice su privremeno slepilo; kod ostalih stvorova - trajno.

AMAZONSKA ELEKTRIČNA JEGULJA

Zamislite da plovite Amazonom i da, u svoj svojoj veličanstvenoj ludosti i željom za avanturom, uskočite u najdužu reku na svetu da se brčnete. Sekund kasnije osetite strujni udar i daljim tokom silne reke nastavite da plovite mrtvi.

Amazonska električna jegulja koja proizvodi struju čiji napon dostiže 500 volti. Foto: Wikimedia Commons/Steven G. Johnson

Baš tako izgleda susret sa vrstom Electrophorus electricus čiji posebni organi na bokovima obrazuju električno polje čiji napon dostiže 500 volti, dovoljno da pokrene fen za sušenje kose.

DŽINOVSKA TARANTULA

Ako se nađete u Venecueli, rešite kod lokalnog dilera toalet-papirom problem sa hroničnom nestašicom ovog proizvoda na tamošnjem tržištu, rešite da ne izgledate kao glupi turista i odlučite da oči držite širom otvorene zbog sveprisutnog kriminala, ostaje vam samo jedna stvar o kojoj morate da brinete: Theraphosa blondi.

Ova živuljka ima 30 centimetara u prečniku i teška je oko 100 grama, jeziva je za pogledati a pritom je i opasna.

Džinovska tarantula koja ispaljuje zilion otrovnih tananih dlačica na žrtvu. Foto: Wikimedia Commons/Sheri

Ako joj je se previše približite uješće vas, a ako ste hrabri izdaleka ispaliće na vas zilion tananih dlačica koje, jednom kad uđu ispod kože, počinju da puštaju nadražujuću supstancu koja druge životinje ubija a kod čoveka srećom izaziva samo svrab. Osim ako je ne udahnete, što je praktično neizbežno imajući u vidu da je dlačica kao zrnce prašine; u tom slučaju izazvaće kod vas alergiju, strašne bolove u sinusima a možda biste mogli i da se ugušite zbog problema sa disanjem. I ne postoji šansa da ova tarantula ostane bez svojih strela: ima ih 10.000 po kvadratnom milimetru.

AUSTRALIJSKA MEDUZA

Chironex fleckeri zvuči, na prvu loptu, kao neki opskurni brend kornfleksa, a zapravo je jedno od najopasnijih bića na celome zemaljskom šaru. Zovu je i morska osa, a dodir sa njenim rastegljivim pipcima koji, dok lovi ili dok se brani, dostignu i tri metra, može da vas pošalje ravno u večna lovišta.

Australijska meduza koja u sebi ima dovoljno otrova da ubije 60 ljudi. Foto: Wikimedia Commons/Guido Gautsch

Na svakom njenom pipku postoji na hiljade i hiljade malih žarnih ćelija nematocista, a na površini svake se nalazi okidač, koji je neka vrsta senzora, koji se i pri najmanjem dodiru sa stranim telom aktivira munjevitom brzinom i izbacuje smrtonosnu žaoku.

Moćan otrov potom izaziva grčenje mišica, a kod čoveka i zastoj srca. Svaka morska osa ima u sebi dovoljno otrova da ubije 60 ljudi, što je baš mnogo ljudi za jednu meduzu.

(Telegraf.rs)