Poslednji minut 30. juna NEĆE TRAJATI 60 SEKUNDI. Evo zbog čega!

Poslednji minut 30. juna ove godine trajaće 61 sekundu, što je fenomen koji se objašnjava neravnomernom rotacijom Zemlje.

Preporučujemo

Evo šta se sve dešava sa vašim telom nakon pomeranja sata!

Procedura kojom se dodaje jedna sekunda kako bi se uskladile dve vremenske skale, prirodna i atomska, nailaze na sve veće kritike i može se očekivati da će se od nje u skorijoj budućnosti odustati.

U svim zemljama sveta, u noći između 30. juna i 1. jula, u "Univerzalnom koordinisanom vremenu" (UTC), minut između 23:59 i 00:00 časova trajaće sekundu više nego obično.

Iako "obični smrtnici" neće ni primetiti taj "višak sekunde", veliki sistemi satelitske navigacije kao i sistemi sinhronizovanja velikih kompjuterskih mreža moraće strogo da vode računa o ovoj promeni, objasnio je za AFP Danijel Gambis, direktor Službe za rotaciju Zemlje.

Dodatom sekundom, usklađujemo dve vremenske skale, Univerzalno vreme (UT), zasnovano na rotaciji Zemlje i njenom položaju u odnosu na svemirska tela i Međunarodno atomsko vreme (TAI), ustanovljeno 1971.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Kada je 1972. međunarodnom konvencijom ustanovljeno Univerzalno koordinisano vreme, dogovoreno je da razlika između dve vremenske skale ne može biti veća od 0,9 sekundi.

Od te 1972. godine, dodato je 26 sekundi (uključujući onu od 30. juna). Poslednji put je jedna sekunda dodata u junu 2012, a pre toga u junu 2008.

Dugoročno, zbog uticaja gravitacija Meseca i Sunca, koji utiču na plime i oseke, plava planeta ima tendenciju da uspori svoje kretanje. Takođe je osetljiva na atmosferska kretanja, na promene ledenog pokrivača, zemljotrese, pa tako jedan dan ne traje tačno 24 časa.

Planeti Zemlji treba nešto malo više od 86.400 sekundi za revoluciju od 360 stepeni, ili da obrne jedan krug oko svoje ose.

Foto: Wikipedia.org

Atomski časovnici su, pak, isuzetno precizni tako da bi do raskoraka od jedne sekunde kod njih moglo da dođe tek svakih 300 miliona godina.

Trenutno, više od 400 atomskih časovnika u svetu omogućavaju Međunarodnom birou za tegove i mere u francuskom gradu Sevru da izračunaju Univerzalno koordinisano vreme.

Pojedine zemlje, poput Francuske i SAD, protive se dodavanju ove jedne sekunde, smatrajući da to nepotrebno komplikuje stvari, dok se druge, kao što je Velika Britanije, zalažu za njeno zadržavanje.

Debata na tu temu biće održana u okviru Međunarodne unije telekomunikacija idućeg novembra kako bi se na naučnom nivou odlučilo da li da se sporna sekunda ukine ili ne.

(Telegraf.rs / Tanjug)