SVE OVO ZBOG PUŠENJA: Za kaznu ljudima odsecali noseve, ubijali ih, a neke čak i žive zazidali (FOTO)
Petorica kaluđera, uhvaćeni u pušenju, u Santjagu u Latinskoj Americi, za kaznu što krše zabranu pušenja duvana, živi su zazidani u zid manastira 1692. godine. U Rusiji, Turskoj i Persiji, takođe je kroz istoriju primenjivana smrtna kazna zbog pušenja. Blaži oblici kažnjavanja bili su- sečenje nosa, delova tela ili oduzimanje celokupne imovine!
Preporučujemo
PUTIN BRANI SRBE OD ALBANACA: Evo kako će predsednik Rusije ZARATITI s Tačijem zbog Srbije!
Srbija se ne odriče gasnog partnerstva s Rusijom!
Evo zašto NIKAD ne smete da zapalite cigaretu odmah posle jela!
U susret 30. maju, Svetskom danu borbe protiv pušenja mora se izneti još jedna činjenica- mali je broj onih koji prihvate odvikavanje od ovog poroka zbog kazni. Onima koji su u 17. veku gubili glavu zbog duvana, odvikavanje nije ni nuđeno.
Amerika je prirodna domovina duvana, a pušenje je bilo deo rituala Severno-Američkih Indijanaca. Kolumbovi saputnici 1492. godine su bili zaprepašćeni kada su videli domoroce kako puše i puštaju dim kroz nos i usta, jer je to za Špance bila karakteristika đavola.
Početkom XVI veka u Evropi su se pojavili prvi pušači i to među mornarima i vojnicima španske kolonijalne armije, kolonistima i trgovcima koji su posetili Novi Svet, piše u edukativnom materijalu Institut za javno zdravlje Zrenjanin.
U Španiji se duvan počeo saditi oko 1550. godine. U Evropi se širi pod imenom tabako, izvedeno od imena ostrva Tobago. Francuski poslanik u Portugaliji, Žan Nikot (1530-1600) je seme i lišće duvana 1560. godine doneo kraljici Katarini Mediči na poklon, tvrdeći da je čudotvoran lek. Zbog toga se duvan nazivao i imanom "kraljičin prah". Kasnije je Karl Line dao duvanu ime Nikotiana tabakum po imenu ovog diplomate.
U periodu od 16. do 17. veka se pušenje proširilo po čitavoj Evropi, prvo kao lekovito sredstvo, a potom za uživanje. U 18. veku je Virdžinija postala svetski centar za gajenje i obradu duvana. Na plantažama duvana su radile desetine hiljada crnaca- robova dovedenih iz Afrike.
Uporedo sa širenjem mirisanja i pušenja duvana javile su se i stroge mere protiv te "napasti". Katolička crkva je pušenje nazivala "đavolskom zabavom". Papa Urban VII je naredio da se od crkve isključe vernici koji puše i mirišu na duvan. Naročito su surovo kažnjavani sveštenici i kaluđeri. Tako su u Santjagu petorica kaluđera, uhvaćenih u pušenju, 1692. godine živi zazidani u zid manastira.
Engleski kralj Jakob I je 1619. godine dekretom zabranio sađenje duvana i njegovo pušenje, jer je "neprijatno videti, odvratno zaudara, opasno je po zdravlje i škodljivo za mozak". Ali, već njegov naslednik Karlo I je uveo dažbinu- državni monopol, porez na duvan, koji je državi donosio lep prihod.
U Francuskoj je Luj XIII zabranio pušenje, a Luj XIV 1674. godine osnovao duvanski monopol. U Rusiji je car Mihajlo Romanov izdao 1663. godine ukaz kojim je zabranio pušenje duvana, a za prekršioce predvideo oštre kazne, od batinanja i odrezavanja noseva, do progonstva u Sibir i smrtne kazne za prodavce duvana. Međutim, car Petar I je tokom svog boravka u Holandiji sam postao strastan pušač i ukinuo zabranu pušenja.
Turski sultan Murat IV je zabranio pušenje 1633. godine pod pretnjom konfiskacije celokupne imovine, odsecanja delova tela i moguće smrtne kazne.
U Persiji se za pušače takođe primenjivala smrtna kazna. I pored tako strogih i drastičnih kazni, pušenje se kao porok nezadrživo raširilo svetom, stoji u edukativnom materijalu Instituta za javno zdravlje Zrenjanin.
U sadašnjosti su se promenile samo kazne, pušači nisu. Pekinške vlasti su zabranile pušenje na svim javnim mestima. Zabrana će stupiti na snagu prvog juna, a oni koji je budu kršili biće kažnjeni sa 200 juana, odnosno 32,50 američkih dolara, preneo je AP. Kina ima najviše pušača na svetu, oko 300 miliona ljudi puši.
U Srbiji je 2013. godine najavljeno da će ove godine, zbog usklađivanja sa regulativom Evropske unije, kod nas biti uvedena potpuna zabrana pušenja u svim kafićima, restoranima, hotelima. Od toga do sada nije bilo ništa.
Za kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u Srbiji se godišnje izrekne do 100 kazni - od 5.000 dinara za fizička lica do 500.000 dinara za preduzetnike.
Zabrana pušenja na radnim i javnim mestima uvedena Zakonom pre pet godina, dovela je do smanjenja izloženosti stanovnika duvanskom dimu - na radnim mestima sa 45 odsto na 22 odsto, a u školama sa 44 na četiri odsto. U Srbiji, međutim, i dalje puši više od trećine odraslog stanovništva i 13 odsto mladih!
(Marija Raca)
Povezane vesti
U Evropi uvode kazne za vožnju u neprikladnoj odeći: Da li tako nešto može da stigne i kod nas?
Žena serijski ubica osuđena na smrt: Ubila 14 prijatelja, umrli su groznom smrću
Uloga bezdimnih alternativa u zemljama koje su smanjile stopu pušenja
<% post.title %>
Seda kosa je simbol starenja: Da li naučnici mogu da preokrenu ovaj proces?
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Policija zaustavila auto, pregledali vozača, a onda su prešli na suvozačicu iz Bosne - Kad su otvorili njenu torbu, pobeleli su od šoka
Milanko oženio Albanku i doveo je u najhladnije srpsko selo: Za samo 8 dana promenila život iz korena, zabranio joj je odmah jednu stvar
Udata za Nemca, Sanja tvrdi da je se deca stide jer je sa Balkana: "Osećam se kao smeće"
Ivana
Zamisli ovo....ziv zazidan......Bozeeee....koliko je samo ovo jezivooooo......
Podelite komentar