O'KLE TULIPANI? Nikad ne biste pogodili kome Holanđani duguju simbol svoje zemlje! (FOTO)

Ona je cvet iz porodice ljiljana, raste u kruškolike lukovice, rekli bismo nalik na turbane, sa dva do šest listova koji okružuju veliki tučak u sredini i prašnike oko njega, a nalaze se na jednoj stabljici koja može biti dugačka i do sedamdeset santimetara.

Preporučujemo

Postojala je prvobitno samo jedna divlja biljka, barem tako smatraju naučnici, i od nje je nastalo oko stotinak različitih vrsta koje imamo danas. Prapostojbina ove biljke je, veruju prirodnjaci, negde između severne Kine i južne Evrope. Najbolji kandidat je stoga - Persija.

Dakako, pričamo o lali, tulipanu, cvetu iz roda Tulipa. Ako mislite da cvet ne može da menja svet, razmislite još jednom, pošto debelo grešite. Njena istorija je utkana u istoriju Evroazije i to na vrlo čudne načine, pošto su je večito pratili obožavanje, pohlepa, zavist, prvi ekonomski mehur za koji znamo, čudni zakoni, ekskluzivitet, smrt, život, bogatstvo, siromaštvo, krađe, propast i blagostanje.

Pouzdano se zna da je postojanje ove biljke prvi put zabeleženo u 12. veku, kada je počela da se uzgaja na teritoriji današnje Turske, zemlje u kojoj je, za vreme Otomanske imperije, nastala prava pomama za njom, posebno u toku vladavine omiljenog osmanskog sultana u Srba - Sulejmana Veličanstvenog.

Sultan Selim II, sin Sulejmana Veličanstvenog. Foto: Wikipedia/Belli değil

1554. godine u Beč stiže detaljan opis cveta, poslat svetom rimskom caru Ferdinandu I od strane njegovih emisara u Istanbulu, u kome svog imperatora obaveštavaju da se u bašti palate padišaha sa Bosfora nalazi strogo čuvana biljka, prelepa i prezanimljiva, koju Turci nazivaju tulipan što na persijskom jeziku znači "turban"; cvet, kažu oni, zaista i liči na turban, a i po svemu sudeći je i poreklom sa Iranske visoravni.

Za vreme vladavine sultana Ahmeda III, početkom 18. stoleća, lala je i dalje među Osmanlijama bila simbol bogatstva, moći i ugleda, kao i ženske otmenosti, pa se ovaj period mirnog razvoja i napretka u otomanskoj eri naziva i "doba lala". Gajenje njeno i dalje je bilo vršeno po strogim pravilima i ograničenjima, kao što je recimo zabrana njene preprodaje van Carigrada. Kazna za to je bila progonstvo, pa se kazivalo među običnim Turcima da je lala vrednija od ljudskog života.

Zapadna Evropa tulipan će videti neposredno tek u 16. veku, kada će austrijski ambasador u Istanbulu, Ogir Gišlen od Busbeka, doneti u Beč nekoliko lukovica koje je dobio na dar od Sulejmana i predati ih botaničaru Karolusu Klusijusu, koji je takođe bio i upravnik carskih vrtova.

Satira tulipomanije, slika Jana Brojgela Mlađeg koja špekulante na tržištu lala prikazuje kao majmune bez mozga. Foto: Wikimedia Commons/Frans Hals Museum, Haarlem, Netherlands

1593. godine Klusijus odlazi u Holandiju ne bi li preuzeo mesto profesora Univerziteta u Lajdenu, gde će takođe postati i upravnih botaničke bašte. Sa sobom nosi i lukovice tulipana, i sadi ih vrtu.

Tajno i ljubomorno će ih čuvati, ukrštiti i stvarati nove vrste, ali nakon što se narod - uveren da lale imaju neverovatne moći baš zbog profesorove misteriozne opčinjenosti njome - navadio i redovno mu brstio deo bašte sa ovim cvetom, diže ruke.

Više to međutim nije bilo bitno, on je svoju istorijsku ulogu odigrao, mit je stvoren a kradljivci su već dosta ljudi opskrbili njenim semenom da je, bez obzira na Klusijusovo odustajanje, munjevit uspon tulipana na tron Zapada bio osiguran.

Slika lale vrste Semper Augustus, najskuplja ikada, prodata u Holandiji 1637. po ceni jedne kuće. Foto: Wikimedia Commons/Norton Simon Museum

Ono što će uslediti često se naziva i prvim ekonomskim mehurom u Evropi koji je doveo do sloma nizozemske privrede. Holandijom je, naime, zavladala takozvana tulipomanija a lukovice lale su postale toliko skupe da su bile tretirane kao valuta.

Marta 1637. godine, na vrhuncu ove pomame, jedna lukovica tulipana je mogla koštati deset puta više od godišnjeg prihoda veštog zanatlije. Lukovica vrste latinskog naziva Semper Augustus, koja je imala vatrenocrvene i bele pruge na sebi i stoga podsećala na plamen, dostigla je cenu od 10.000 guldena - drugim rečima, koštala je kao dobra kuća!

Ko god se time bavio u to vreme odlične je pare zaradio, ali je uskoro nastupio krah tržišta (slično savremenim krahovima japanskog i internetskog tržišta), pojedinačne lale su postale bezvredne ali se sa njenim gajenjem nastavilo i ona je bez obzira na sve postala simbol ove zemlje. Toliko, da danas čak i njene žitelje kolokvijalno nazivamo - lalama!

(Telegraf.rs)