Najkrvavije ruke 20. veka gradile su autoput Beograd-Zagreb. Šta mislite, čije su? (FOTO)

Pol Pot je bio vođa Crvenih Kmera, radikalne agrarne komunističke partije maoističke provenijencije, koji je u periodu između 1976. i 1979. godine bio ujedno i neprikosnoveni gospodar Kambodže, koja se pod njegovom vlašću nazivala Demokratska Kampučija.

Preporučujemo

Rođen je kao Salot Sar 1925. godine kao osmo od devetoro dece i drugi sin od ukupno troje, koje je imao relativno bogati seljak Pen Salot (po poreklu Kinez) sa suprugom Sok Nem. Išao je u katoličku školu tokom francuske kolonijalne vlasti, da bi se kao student tehničke škole kasnije kvalifikovao za studije u Francuskoj, gde je živeo oko 1950. godine.

Tamo je postao komunista, deo Marksističkog kružoka koji je preuzeo kontrolu nad kambodžanskim studentima u Parizu, a potom i član Komunističke partije Francuske; to što nije baš blistao sa ocenama je bilo značajno u njegovom napredovanju u toj organizaciji, koja je neobrazovane seljake videla kao istinski proleterijat.

Pošto je padao na ispitima tri godine za redom, vraćen je u Kambodžu 1953. godine, gde se pozabavio inspekcijom raznih levičarskih grupa koje su u njegovoj domovini u to vreme delovale. Kada je naredne godine Kambodža dobila nezavisnost, i kada je počela borba za vlast između desnice i levice, a posebno nakon pokradenih izbora godine posle toga, komunisti su izgubili nadu da će na vlast doći legalnim putem.

Pol Pot sedi pored Nikolajea Čaušeskua 1978. godine. Foto: Wikimedia Commons

Teror vlade se nastavljao, vlada je ubijala komuniste gde je stigla, pa tako 1963. godine Salot Sar postaje sekretar CK partije koja će vrlo brzo biti iz Narodne grupe preimenovana u KP Kampučije, premda je to bilo poznato samo uskom krugu ljudi. Uskoro takođe počinje i njegova oružana pobuna protiv režima, kojoj je posebno pogodovalo nesnalaženje prilikom gušenja spontane seljačke bune 1966.

Na početku, nije imao više od 200 boraca, ali je imao podršku seljaka. Kako je vreme prolazilo, tako je i broj ljudi pod oružjem i njegovom komandom rastao: prvo na 35.000, a onda na početku 1972. godine i na 100.000. Kina ga je sipala novcem i oružjem, i podržavala celog života, što se pokazalo kao ključno. (Treba reći i da je njegov kontakt sa običnim ljudima za sve to vreme bio isključen, sve se vršilo preko posrednika, a samo je šačica ljudi znala ko zapravo vuče konce.)

Do prestonice su došli 1973, ali nisu uspeli da je zauzmu u prvi mah. Bez obzira na to, Crveni Kmeri su kontrolisali oko dve trećine zemlje u tom trenutku i polovinu populacije i već tada počinjali sa evakuacijom celih gradova na selo, ako se evakuacijom može nazvati prinudno iseljavanje svih urbanih žitelja u ruralne predele kako bi obrađivali zemlju. Istovremeno, Pnom Pen, glavni grad, stavljen je pod opsadu.

Žrtva režima Pola Pota sa bebom u naručju. Foto: Wikimedia Commons/Adam Carr

1974. priznat je od strane UN kao zvanična vlada Kambodže, iako još uvek nije držao sve pod svojom kontrolom. To se promenilo 17. aprila 1975. godine kada je zauzeta prestonica, a Salot Sar uzeo zvanje "brat broj jedan" i nom de ger: Pol Pot, što je slogovna skraćenica od "Politique potentielle", francuski ekvivalent naziva koji su mu navodno dali kineski vođi.

Momentalno po ulasku u Pnom Pen, Crveni Kmeri počinju da primenjuju koncept Nulte godine i naređuju trenutnu i kompletnu evakuaciju glavnog grada i svih ostalih nedavno zauzetih gradova i varoši. "Prvi korak u napretku", rekao je Pol Pot, "namerno je osmišljen tako da istrebi čitavu klasu".

ŠTA JE U STVARI KOMUNIZAM? Ako mislite da ste živeli u njemu, grdno se varate! (FOTO)

Narod je podeljen u tri nove klase, na one koji imaju puno pravo, na kandidate i na depozite, odnosno one koji su prebačeni iz gradova u ruralne komune, a koje je trebalo uništiti. Čak ni njihove bebe neće biti pošteđene.

Lobanje ljudi koje su ubili Crveni Kmeri krajem '70. godina prošlog veka. Foto: Wikimedia Commons

Crveni Kmeri su se hvalili kako je potrebno samo milion i dva ljudi da se izgradi nova agrarna socijalistička utopija, a sačuvati sve ostale "nije od koristi, uništiti ih nije gubitak". Ljudi su terani da kopaju svoje masovne grobnice a potom su sahranjivani živi. Oni sa više sreće su zbog nedostatka metaka ubijani zašiljenim bambusom u potiljak. Ove masovne grobnice se danas uglavnom nazivaju Poljima smrti.

ŽIVI SAHRANJENI: Koliko ljudi godišnje greškom završi zakopan pod zemljom? (FOTO)

Sve religije su zabranjene, manjinske etničke grupe raseljene svuda po zemlji, a posebno su na meti bili budistički monasi, muslimani, hrišćani, intelektualci obrazovani na Zapadu, obrazovani ljudi generalno, ljudi koji su imali kontakt sa zapadnim zemljama ili sa Vijetnanom (koji iako komunistički nije bio u najboljim odnosima sa Crvenim Kmerima), invalidi, i tako dalje.

Crveni Kmeri su sistematski uništavali sve izvore hrane koji nisu mogli da se stave pod centralnu kontrolu, sekli su drveće, zabranili pecanje, stavili van zakona sadnju i žetvu planinskog pirinča, zabranili lekove i bolnice, terali ljude na duge marševe bez vode, izvozili hranu iako je narod gladovao, započinjali budalaste ekonomske projekte i odbijali ponude sa humanitarnom pomoći što je sve skupa dovelo do katastrofe.

Masovna grobnica u kojoj su sahranjene žrtve Crvenih Kmera u Kambodži. Foto: Wikimedia Commons/Michael Darter

Već po padu Pnom Pena Amerikanci su zvanično prognozirali da će Crveni Kmeri ubiti milion ljudi, a to se pokazalo kao bolno istinito. Savremena istraživanja su otkrila 20.000 masovnih grobnica, a procene o broju ubijenih i generalno stradalih se kreću od 740.000 do tri miliona, mada su opšteprihvaćene cifre između 1,7 i 2,2 miliona ljudi. Procena je, takođe, da je nad pola od tog broja doslovno izvršena egzekucija, dok je druga polovina umrla od gladi i bolesti. Sve u svemu, u pitanju je neverovatan podatak ako uzmete u obzir da je po popisu stanovništva iz 1971. godine Kambodža imala 7,2 miliona žitelja. Ovo Pola Pota definitivno određuje kao glavnog konkurenta za najvećeg ubicu prošlog stoleća.

Demokratska Kampučija je propala 1979. godine kada je Vijentam izvršio invaziju i instalirao u Pnom Penu novu komunističku vlast, koja će ostati nepriznata, dok će međunarodno priznata sve do početka devedesetih godina biti Pol Potova, koja se krila u džunglama Indokine.

Grob Pola Pota u Kambodži. Foto: Wikimedia Commons/Bokkiem

Umro je 1998. godine, i dalje u prašumi, okružen Crvenim Kmerima; neki kažu da je otrovan a neki da se sam ubio.

Nikada nije bio predmet kulta ličnosti, za razliku od ostalih komunističkih diktatora; čak ni kada su preuzeli vlast u punom kapacitetu 1975. godine, Komunistička partija Kampučije nije obznanila svoje postojanje već je sebe nazivala "Angkar", što na njihovom jeziku znači "Organizacija". Tek je 15. aprila 1977. godine Pol Pot otkrio postojanje KPK i tek je tada svima postalo jasno da su on i Salot Sar ista osoba.

Vratimo se za kraj unazad, u vreme dok je Pol Pot bio u Evropi. 1950. godine, dok je još uvek studirao u Parizu, učestvovao je u međunarodnoj radnoj brigadi koja je participirala u izgradnji autoputa Bratstva i jedinstva na deonici kod Zagreba. S obzirom da se radi o izuzetno važnom infrastrukturnom projektu i drumu koji je istinski ujedinio našu ondašnju zemlju, da li se može reći da u nekim slučajevima cilj ipak opravdava sredstvo?

(Telegraf.rs)