Najveći svetski akcelerator u nedelju počeo s radom, naučnici na pragu novog otkrića!

Podzemni betonski tunel dug 27 kilometara prolazi kroz Švajcarsku i Francusku, na dubini između 50 i 174 metara. U njemu se nalazi najskuplji instrument u istoriji čovečanstva. U njegovoj izgradnji učestvovalo je 10.000 naučnika i inženjera iz više od 100 zemalja, a koštao je više od 7,5 milijardi evra. Radi se, naravno, o Velikom hadronskom sudaraču (LHC), najvećem svetskom akceleratoru čestica, koji je u nedelju ponovno počeo s radom.

Preporučujemo

Prošlo je više od dve godine od kada su zadnji put kroz dve vakuumske cevi okružene suprovodljivim magnetima poslati zraci protona.

Dve godine su inženjeri nadograđivali ionako impresivan uređaj kako bi postao još moćniji. Umesto početne energije sudara od 7 TeV (Teraelektronvolti), čestice će se sad sudarati pri energiji od čak 13 TeV.

Brojke su to i pojmovi koji većini ljudi ne predstavljaju ništa smisleno. Daleko su izvan našeg svakodnevnog shvatanja, ali iza sebe skrivaju ključne tajne našeg univerzuma.

Prilikom svakog sudara čestica oslobađa se velika količina energije. Kako je još Albert Ajnštajn davno razotkrio, masa i energija su međusobno ekvivalentne, i tolika količina energije neretko uspe da stvori nove čestice. Što je veća energija, to je veća i masa čestica koje mogu nastati.

Foto: Wikimedia/Public domain

LHC je bio prvi sudarač na svetu koji je uspeo da otkrije misteriozni Higsov bozon, mase oko 126 GeV. Za to otkriće su Fransis Englert i Peter Higs dobili i Nobelovu nagradu za fiziku 2013. godine, ali se naučnici nadaju da je to bio tek početak u odnosnu na ovo što će nam otkriti LHC.

Akceleratori čestica su poput mikroskopa kojim proučavamo najsitnije elemente od kojih se sastoji sve oko nas. Otkrivaju nam fundamentalne čestice, ali i fundamentalne sile koje su temelj svih zakona fizike. Energija sudara u toj je analogiji poput povećanja koje možemo postići, a LHC je sada spreman pogledati deliće svemira o kojima smo do sada samo teoretisali.

Vodeća moderna teorija fizike je takozvani "Standardni model" - on opisuje 17 elementarnih čestica, od kojih 12 sačinjava svu materiju za koju znamo, a 5 služi kao "glasnici sila". Radi se o najpotpunijem modelu koji objašnjava svet na kvantnim nivoima, ali se nikako ne može smatrati konačnim.

Foto: AP/Tanjug

Uprkos svemu što su naučnici otkrili do sada, postoje izuzetno važna pitanja na koja još uvek nemamo zadovoljavajuće odgovore, već samo razne hipoteze teoretskih fizičara.

Jako bitna pitanja moderne fizike su "što je tamna materija" i "što je tamna energija". Jedna od teorija koja bi proširila Standardni model zove se "Supersimetrija" i predviđa postojanje dodatnih čestica, koje bi redom imale veću masu od svih dosad opaženih. Ukoliko postoje, LHC bi mogao otkriti neku od njih.

Ono čemu se većina vodećih fizičara u svetu nada jeste da će LHC otkriti nešto potpuno neočekivano - česticu koju niko nije predvideo, i koja bi naterala teoretičare da razviju sasvim nove teorije.

Foto: NASA

Sudari čestica u LHC-u postižu temperature koje nisu viđene od vremena Velikog praska pa su neočekivana otkrića potpuno moguća. Naučnici se nadaju da će saznati nešto novo i iz onoga što će biti nevidljivo - poznati manjak signala u nekim sudarima bi mogao da razotkrije čak i skrivene dimenzije.

Uz malo sreće, naučnici će otkriti neku od čestica koju predviđa neka od brojnih teorija koje proširuju Standardni model. A u najboljem slučaju, fizičare očekuje "naučni džekpot" - otkriće nečega čemu se niko nije nadao.

(Telegraf.rs / Izvor: jutarnji.hr)