ZARONITE U TRANSILVANIJU: Nećete pronaći Drakulu, ali će vas magični prizori oboriti s nogu i ostaviti bez teksta! (FOTO)

  • 2

Transilvanija je rumunski i stoga globalni naziv za ovu istorijsku pokrajinu koja obuhvata čitav prostor karpatske i transkarpatske Rumunije, njen - jednostavno rečeno - zapadni deo.

Njeno ime na latinskom znači "sa druge strane šume", a u srednjem veku se koristio i naziv Ultrasilvanija, što bi značilo "iza šume". Na toj liniji je i stari ukrajinski naziv Zalesje, pošto je les - šuma; inače, les je i naša reč, samo što je danas slabo koristimo.

Nemci su ovu oblast nazivali i Zibenburgen, po sedam tvrđava koje su tamošnji Sasi sagradili. Ovaj naziv je uticao i na to da Poljaci oblast nazovu Sjedmiogrod a Ukrajinci još i - Semigorod. Mađari, koji su njome vladali skoro hiljadu godina, sa prekidima, i koji u njoj i danas žive u velikom broju, nazivaju je Erdelj.

Kao specifičnost formirala se u periodu između 11. i 16. veka, kao deo Ugarskog kraljevstva, a potom je do 17. stoleća bila autonomna kneževina u vazalnom položaju u odnosu na Otomansko carstvo, pa potom ponovo deo Ugarske kojom su vladali Habzburzi.

Kamena crkva Svetog Nikole u Densušu, sagrađena na temelju paganskog hrama od materijala iz dačanske prestonice Sarmizegetuze, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Adrian Radulescu Kamena crkva Svetog Nikole u Densušu, sagrađena na temelju paganskog hrama od materijala iz dačanske prestonice Sarmizegetuze, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Adrian Radulescu

Nakon Prvog svetskog rata postala je deo Rumunije, koja ju je tokom Drugog nakratko izgubila ali potom za stalno povratila.

Dvorac Sibinjanin Janka u Hunedoari, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Andrei Stroe Dvorac Sibinjanin Janka u Hunedoari, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Andrei Stroe

Njeno ime se prvi put u istorijskim spisima pojavljuje u 12. veku, kao oblast koju na severu i istoku okružuju Karpati, Transilvanijski Alpi na jugu i planine Bihor na istoku. Okolne oblasti Maramureša, Krišane i Banata se uglavnom smatraju njenim integralnim delom.

Burzenland u jugoistočnoj Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/L.Kenzel Burzenland u jugoistočnoj Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/L.Kenzel

Uz svoje rumunsko i mađarsko nasleđe, Transilvanija je bogata saskom kulturnom tradicijom (Sasa - za one koji ne znaju, u pitanju je nemačko pleme - još uvek ima u njoj; jedan od njih je nedavno postao predsednik Republike Rumunije) koja počinje sa njihovim dolaskom u srednjem veku, istovremeno kada su došli i kod nas.

Grad Medijaš u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Csikigeza Grad Medijaš u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Csikigeza

Postoji sedam istorijskih saskim sela koja imaju dobro sačuvane utvrđene crkve, u Bijertanu, Kalniku, Diržiju, Prežmeru, Saskizu, Valja Viloru i Viskriju. Istorijski centar Sasa u Transilvaniji je grad Segešvar.

Drvena crkva u Maramurešu, u selu Sarbi. Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Alexandru Babos Drvena crkva u Maramurešu, u selu Sarbi. Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Alexandru Babos

U dalekoj prošlosti, tokom antike, u njoj se nalazilo jezgro dačanskog kraljevstva koje je cvetalo od 1. veka p.n.e. do 1. veka n.e, i koje je pod imperatorom Trajanom postalo rimska provincija Dakija.

Grad Sibinj poznat i u našim narodnim pesmama po Sibinjanin Janku odnosno Janošu Hunjadiju. U pozadini su Karpati. Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Camil Ghircoias Grad Sibinj poznat i u našim narodnim pesmama po Sibinjanin Janku odnosno Janošu Hunjadiju. U pozadini su Karpati. Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Camil Ghircoias

Nakon što su se Rimljani povukli oko 270. godine, Dakija je pregažena u nekoliko sukcesivnih napada varvarskih plemena. Stoga su se romanizovani Dačani povukli ili u planine i sačuvali svoju kulturu, ili su migrirali na jug.

Ostaci drevnog grada Sarmizegetuze ili Sarbizegetuze, prestonice Dačana. Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Calin Jorza Ostaci drevnog grada Sarmizegetuze ili Sarbizegetuze, prestonice Dačana. Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Calin Jorza

Teritorija je potom naseljena romanizovanim stanovništvom južno od Dunava, sa Balkana. Svi oni zajedno su vremenom formirali rumunsku naciju.

Gradska većnica u Aradu, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Ralfrolf Gradska većnica u Aradu, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Ralfrolf

Mađari su područje osvojili krajem 9. stoleća i već 1003. godine učvrstili svoju stegu nad njim, nakon što je po legendi njihov kralj Stefan I porazio lokalnog kneza Đulu.

Drveni manastirski kompleks u Maramurešu. Foto: Wikimedia Commons/Luminita Drveni manastirski kompleks u Maramurešu. Foto: Wikimedia Commons/Luminita

Vlast su potom u ime Ugarskog kraljevstva kao krajinsko područje konsolidovali Sekelji, narod srodan Mađarima, i Sasi, odnosno nemački doseljenici. Mađari su sve vreme ohrabrivali njegov ekonomski razvoj.

Magični pogled na Hunedoaru noću, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Marian Lucian Magični pogled na Hunedoaru noću, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Marian Lucian

Uprkos kratkotrajnom prekidu tokom tatarske invazije 1241. godine, Transilvanija je, iako integralni deo Ugarskog kraljevstva, evoluirala u narednim vekovima u posebnu autonomnu jedinicu sa sopstvenim vojvodom na čelu, sa svojim jedinstvenim iako etnički heterogenim vlastelinima (među njima je bilo i Sekelja i Sasa i Mađara), i sa svojim sopstvenim "ustavom".

Opčinjavajuća unutrašnjost drvene crkve u jednom selu u okolini Kluža. Foto: Wikimedia Commons/Albabos Opčinjavajuća unutrašnjost drvene crkve u jednom selu u okolini Kluža. Foto: Wikimedia Commons/Albabos

Posle velike turske pobede u Bici na Mohaču 1526. godine, kada su do nogu potukli Ugare, Transilvanija efektivno postaje nezavisna.

Pjetrele Albe na planinskom vencu Apuseni. Karpati, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Utilizator,Ally mony Pjetrele Albe na planinskom vencu Apuseni. Karpati, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Utilizator,Ally mony

Njen vojvoda Janoš Zapolja, koji je te istog leta gospodnjeg u novembru izabran za kralja Ugarske, poveo je 12-godišnji rat protiv Ferdinanda I, habzburškog pretendenta na ugarski presto.

Pogled na Brašov, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Dickelbers Pogled na Brašov, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Dickelbers

Potom je Ugarska podeljena između Habzburga i Osmanlija, dok se Transilvanija 1566. godine transformisala u samoupravno kneževstvo koje se našlo u vazalnom, podaničkom položaju prema Osmanskom carstvu.

Planina u Južnim Karpatima. Foto: Wikimedia Commons/paul bica Planina u Južnim Karpatima. Foto: Wikimedia Commons/paul bica

Narednih stotinu godina Transilvanijom će vladati dinastija Batori, od 1570. do 1613. godine, uz prekid kada vlast preuzima Stefan Bočkaj 1605-06, potom Gabor Betlen 1613-29. i Đorđe Rakoci I 1630-48.

Prizor tvrđave i piktoresknih ulica u Segešvaru, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/MarculescuEugenIancuD60Alaska Prizor tvrđave i piktoresknih ulica u Segešvaru, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/MarculescuEugenIancuD60Alaska

Za sve to vreme, ko god da je sedeo na erdeljskom tronu igrao je između dve vatre i huškao turskog sultana habzburškog imperatora Svetog rimskog carstva, kako bi očuvao nezavisnost.

Planinski venac Pjatra Mare, Karpati, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Nicu farcas Planinski venac Pjatra Mare, Karpati, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Nicu farcas

Iz serije unutrašnjih verskih konflikata, praćenih habzburškim intervencijama, izašla je Transilvanija kao sila od međunarodnog značaja, sa reputacijom branioca ugarskih zlatnih sloboda protiv austrijskih nasrtaja, i kao bedem protestantizma u Istočnoj Evropi.

Protestantska crkva u Dežu, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Dermorgendanach Protestantska crkva u Dežu, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Dermorgendanach

Tokom vlade Đorđa Rakocija II 1648-60. godine, Turci odlučuju da promene strategiju i da obuzdaju narastajuću moć Transilvanije, pa anektiraju vitalne zapadne delove njene teritorije i na presto 1662. postavljaju Mihalja Apafija.

Pogled na okolinu sela Holbav u okrugu Brašov, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Gert Liess Pogled na okolinu sela Holbav u okrugu Brašov, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Gert Liess

Devetnaest godina kasnije Osmanlije doživljavaju poraz na kapijama Beča. U kontraofanzivi Habzburga, Transilvanija biva pregažena njihovim trupama i priznaje vlast imperatora Leopolda I, 1687. godine.

Stefanov toranj u gradu Baja Mare, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/PMAXIMUS Stefanov toranj u gradu Baja Mare, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/PMAXIMUS

Nedugo potom, Transilvanija će  biti pripojena Habzburškoj Ugarskoj i dolazi pod direktnu kontrolu imperatorovih guvernera.

Reka Bistrica u Bukovini, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Vberger Reka Bistrica u Bukovini, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Vberger

Nakon što Turci Karlovačkim mirom 1699. godine priznaju gubitak Transilvanije, anti-habzburški elementi unutar kneževstva postepeno se potčinjavaju caru, da bi se otpor u potpunosti završio 1711. godine Satmarskim mirom.

Unutrašnjost zamka Bran u okolini Brašova u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Mark Ahsmann Unutrašnjost zamka Bran u okolini Brašova u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Mark Ahsmann

Naredno stoleće su obeležili snažan pritisak rimokatoličkog klera i birokratska vladavina koji su podrili osobenost Transilvanije.

Rumunski Karpati u Transilvaniji. Foto: Wikimedia Commons/Csanády Rumunski Karpati u Transilvaniji. Foto: Wikimedia Commons/Csanády

Snažan pro-mađarski pokret je zasenio uticaj sekeljskog i saskog plemstva i doveo do kraja separatne administracije ove oblasti i njene pune integracije u Ugarsku.

Selo Sirnea u okrugu Brašov u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Lenard denes Selo Sirnea u okrugu Brašov u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Lenard denes

Shodno tome, tokom Mađarske revolucije iz 1848. godine, tamošnje se sekeljsko stanovništvo snažno identifikovala sa pobunjenicima, baš kao što se i dan-danas smatra Mađarima sekeljskog plemena.

Utvrđena crkva u Bijertanu, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Otto Schemmel Utvrđena crkva u Bijertanu, Transilvanija, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Otto Schemmel

Sa druge strane, rumunski žitelji ove istorijske pokrajine, koji su počeli da razvijaju sopstvenu nacionalnu svest i da agituju za šira politička i verska prava, stali su na stranu Habzburga.

Vrh Penteleua na Karpatima. Foto: Wikimedia Commons/Claudiu Constantin Vrh Penteleua na Karpatima. Foto: Wikimedia Commons/Claudiu Constantin

Zato je nakon gušenja ovog ustanka Transilvanija izdvojena ponovo iz Ugarske i pretvorena i habzburšku krunsku zemlju, pod direktnom i apsolutičkom kontrolom Beča. Međutim, ovo nije dugo potrajalo, pa je 1867. godine, u sklopu dogovora između Beča i Budimpešte o stvaranju Austrougarske monarhije, Transilvanija vraćena Ugarskoj.

Zamak Bran u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Todor Bozhinov Zamak Bran u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Todor Bozhinov

Sa porazom Dvojne monarhije u Prvom svetskom ratu, Rumuni - tada već većina u Transilvaniji - proglasili su u Alba Juliji pripajanje Rumuniji krajem 1918.

Zima u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Albertistvan Zima u Transilvaniji, Rumunija. Foto: Wikimedia Commons/Albertistvan

Dve godine docnije, saveznici su potvrdili ovo ujedinjenje Trijanonskim sporazumom. Mađarska je u toku Drugog svetskog rata povratila oko dve trećine Transilvanije, ali se cela regija 1947. vratila Rumuniji, koje je i danas deo.

(Telegraf.rs)

Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • Vlada

    26. april 2015 | 19:08

    Prelepo je. Preporučio bih svakom ko nije bio da ide, jer za mali novac se može sto šta videti i uživati.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA