Samo tri odsto ljudi zna gde se uopšte nalazi najsrećnija zemlja na svetu (FOTO)
Teško je zamisliti da je država veličine Švajcarske i sa brojem stanovnika nešto većim od nama susedne Crne Gore, koja je ušuškana na Himalajima i do koje možete da dođete samo avionom, najsrećnija zemlja na svetu, ujedno i poslednje budističko kraljevstvo koje postoji i jedna od zemalja sa najbrže rastućom stopom BDP-a.
Pričamo o Butanu, "Zemlji gromovitog zmaja", koji se nalazi u Južnoj Aziji i okovan je sa svih strana teritorijama drugih država; drugim rečima, ne izlazi na more, a okružuju ga Indija i Kina.
Sve donedavno, Butan je uspeo da sačuva dobar deo svoje kulture iz 17. veka tako što je uspešno izbegao globalizaciju i ostao izolovan od ostatka sveta. I dalje vode računa o tome koliko će stranaca pustiti u zemlju svake godine, a i tada morate da platite $250 za svaki dan koji kod njih u gostima provedete.
Internet, televizija i naš način oblačenja su bili zabranjeni sve 1999. godine, ali čak i nakon što se stanje malo liberalizovalo, balans je ostao gotovo savršen.
Butan je uz sve to jedina zemlja na svetu koja ima BNS. Ako mislite da je to još jedan u nizu statističkih pojmova koji nemaju nikakvu primenu u stvarnom životu, grešite. BNS je skraćenica od bruto nacionalne sreće, počeo je da se računa kada se ova zemlja otvorila prema svetu a u sklopu njega se mere zdravlje, psihološka dobrobit, korišćenje vremena, obrazovanje, kulturna raznolikost, dobro vladanje državom, vitalnost zajednice, ekološka raznolikost i životni standard. Cilj je da se "materijalni i duhovni napredak zbivaju paralelno".
Može se reći da su u ovom poslu pravi majstori, pošto se ova zemlja neprestano nalazi na vrhu što se tiče sreće i u Aziji i na svetu. 2007. godine je imala najbrže rastući BDP na svetu, istovremeno uspevajući da održi kulturni identitet i da sačuva životnu sredinu.
Kao što smo na početku pomenuli, Butan je poslednje i danas jedino budističko kraljevstvo na našoj lepoj planeti, pa je zvanična religija mahajana grana budizma kojoj pripadaju dve trećine populacije; ostali su uglavnom hinduisti. Vlada podržava budizam i politički i ekonomski, davanjem pomoći manastirima, hramovima, monasima i raznim budističkim socijalnim programima. Sveštenici su visoko cenjeni i njihov glas u javnosti je vrlo važan.
Zbog ovoga, Butan je često netolerantan prema drugim religijama u zemlji; primera radi, promovisanje hrišćanstva i drugih velikih religija nije dozvoljeno, što je i razumljivo jer ako bi hrišćanstvo ili islam postali dominantne religije verovatno bi dovele do onoga do čega su dovele i u drugim zemljama tokom istorije: rušenju kulturnog identiteta i uništenju svih hramova koji nemaju veze sa njima.
Butan mnogi nazivaju "Švajcarskom Azije", zbog njegove veličine, oblika i lokacije u planinama. To je zemlja planina i dolina: visovi su ledeni, u brdima vlada suptropska klima, a blaga je u dolinama. Kretanje po Butanu je takođe vrlo otežano zbog toga što su putevi retki i uski u planinama pa to često podrazumeva kretanje jednom trakom bez ograde sa ambisom pod vašim točkovima.
Zahvaljujući dugoj izolaciji, Butan ima stabilni ekosistem i praktično da uništavanja životne sredine i da nema.
Jedan turista sa Zapada posvedočio je o slučajnom susretu sa butanskim princem dok je ovaj igrao košarku sa dečacima prostog porekla u prestonici; Butan je toliko mali i bezbedan da kraljević može da se šeta ulicama sam i toliko je dobro mesto za život da vladarskoj porodici nije ispod časti da meša sa narodom.
Ne čudi onda što je dinastija tako omiljena u narodu, i što su se bunili kada je bivši kraljević a sada kralj, pre šest godina odlučio da uvede demokratiju.
U svetu u kome dominira globalizacija, nacije u razvoju mogu mnogo toga da dobiju ali i mnogo toga da izgube. Ako su mudro vođene, mogu se razviti i unaprediti materijalni život svojih građana, ali mogu ujedno izgubiti i ono duhovno, kao i kulturni identitet. Zbog toga BNS predstavlja izvrstan način za usmeravanje razvoja i globalizacije. Nije sve u novcu, dok god se ima za osnovne životne potrebe kao što su hrana, krov nad glavom i stabilni posao: ključ je u međuljudskim odnosima, od porodice pa nadalje.
(S. D.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Crnogorac, nije trebalo ni da dolaziš. Da je sreće da se svi što pre vratite
Podelite komentar
Radoje Zec Priboj
Crna Goro Majko. Kako je živjeti tako blizu a tako daleko. Svako jutro pogledam u pravcu domovine Crne Gore i zivim za dan kada ću ti se zauvjek vratiti. Svakako poštujem Srbiju u kojoj živim, al Crna Gora je emocija, krv...i da ima najgori standard i najgoru demokratiju moja je.
Podelite komentar
Љиљана
Зар није могуће да се угледамо на њих? Далеко им ЕУ и глобализација, а не као код нас. Могли би и ми да немамо вође, западне полтроне.
Podelite komentar