ZAŠTO JE AMERIKA NAJJAČA NA SVETU? Ovaj crtać iz 1948. će vam to objasniti (VIDEO)

  • 56

Istorija Sjedinjenih Američkih Država počinje nekoliko stotina godina pre Bostonske čajanke, rata za nezavisnost i revolucije.

Za prethodnih pola milenijuma ova zemlja je prešla dug put od britanske kolonije do jedine svetske supersile, nespornog gospodara sveta, svidelo se to nekome ili ne, i u političkom, i u ekonomskom, i u kulturnom, i u jezičkom, i u tehnološkom, i u svakom drugom smislu. Čak se i ruski globalni kanal koji želi svetu da predoči moskovski ugao gledanja na stvari emituje na engleskom jeziku.

Šta je dovelo do toga? Šta je u srži Amerike? Koje su to vrednosti koje vladaju Amerikancima i koje su ih popele na tron? Propagandni antikomunistički crtani film iz 1948. godine koji je priložen ispod, premda banalan, pokušava to da objasni, a mi vam prilažemo uz njega i deset stubova američkog bića.

Individualnost - Uverenje da je svaka osoba jedinstvena, posebna i osnovna jedinica prirode. Naglašeni su individualna inicijativa i individualni izraz, kao i poriv za nezavisnošću svakog pojedinca. Visoko se ceni privatnost, zbog čega se ne stišava bura oko afere Snouden.

Kupola zgrade Kongresa SAD sa Statuom Slobode i zastavom. Foto: Wikipedia Commons/David Maiolo Kupola zgrade Kongresa SAD sa Statuom Slobode i zastavom. Foto: Wikipedia Commons/David Maiolo

Jednakost - Ovo podrazumeva otvoreno društvo koje idealno sve ljude tretira podjednako; na ovom polju se u nekom smislu jesu proslavili, a u drugom nisu - zavisi kako gledate na stvari. Stremi se minimalnoj hijerarhiji. Vlada neformalni pristup drugima ljudima, i direktnost u odnosima sa njima.

Materijalizam - Pravo da se živi u obilju i u fizičkom komforu. Nažalost, i ocenjivanje ljudi po njihovom finansijskom stanju.

Nauka i tehnologija - Visoko se ceni naučni pristup stvarima, zbog čega ove dve stavke igraju bitnu ulogu u američkom poimanju sveta. Napokon, naša dva od tri najveća naučnika, Tesla i Pupin, upravo su se tamo dokazali. Neki kažu da su samo tamo i mogli, i da bi bili ismevani da su ostali među nama.

Napredak i promene - Vera da je moguće uvek popravljati sebe i zemlju, kao i bezgranični optimizam: ništa nije nemoguće.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Rad i uživanje - Amerikanci imaju snažnu radnu etiku, a rad se smatra temeljom društvenog priznanja i moći. Lenjost se vidi kao pretnja celom društvu. Uživanje sledi kao nagrada za mukotrpan rad.

Nadmetanje - Amerikanci su agresivni u nadmetanju među sobom i sa drugim narodima. Imaju mentalitet koji zahteva da budu broj jedan, i individualno i kao kolektiv.

Mobilnost - Uvek su u pokretu. Prosečan Amerikanac će se seliti koliko god je potrebno, iz grada u grad, iz države u državu, uvek tamo gde je bolje i gde mu se nešto nudi: pravo na traganje za srećom je čak zapisano i u Deklaraciji nezavisnosti; inače, mnoštvo studija pokazuje da su migrantni uvek sposobniji od onih koji večno ostaju tamo gde su se rodili, a to ne važi samo za SAD već za sve zemlje sveta. Takođe, u globalu gledano, što se tiče istorijske ravni, društvena pokretljivost je vrlo visoka i osnova je tzv. američkog sna: običan prodavac voća može postati milioner ako ima ideju i vredno radi.

Američka zastava na plaži u Normandiji na kojoj su se iskrcali saveznici u Drugom svetskom ratu. Foto: Tanjug / AP Američka zastava na plaži u Normandiji na kojoj su se iskrcali saveznici u Drugom svetskom ratu. Foto: Tanjug / AP

Volonterstvo - Verovanje da treba pomagati drugima, zbog čega se filantropija izuzetno ceni; bezbroj američkih tajkuna u prošlosti i danas ostavilo je jednako toliko zadužbina. Samo, ovo je stvar ličnog izbora a ne delovanje pod pritiskom društvenog očekivanja.

Akcija i uspeh - Amerikanci naglašavaju potrebu da se jednom započeti posao mora završiti, a prioritet stavljaju na postavljanje ciljeva i planiranje njihovog izvršenja. Imaju tendenciju da u sklopu ovoga budu kratki i poslovni, praktični, da se fokusiraju na funkcionalnost, da budu pragmatični. Neprestano mere rezultate i upoređuju se drugima, u želji da budu bolji od njih.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / Izvor: Andrews.edu)

Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • ufff

    13. februar 2015 | 21:45

    Individualnost zapravo znaci da je svaki covek prepusten sam sebi. Zbog toga su SAD danas jedina drzava na svetu u kojoj ljudi nemaju pravo na zdravstveno osiguranje. Preko 40 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje. zbog toga danas teza operacija u Americi kosta nekoliko stotina hiljada dolara.Dakle, ako se covek razboli, a privatno osiguranje ne zeli da pokrije troskove lecenje (jer covek nije bogat), on je prepusten sam sebi i umire. Radna etika nije stvar izbora vec moranja. Prosecan Amerikanac je u kreditima, a ako poseduje kucu/stan u proseku ima 2 hipoteke. Jedan posao to ne moze isplatiti. Zato prosecan Amerikanac radi 2 posla. Ne zato sto zeli, vec zato sto mora. Zelja za nadmetanjem nije isto sto i zelja za dominacijom. Amerika pokusava da dominira svetom. U jednom periodu je u tome uspela, sada ocigledno ne uspeva. Amerika pokusava da uposli ceo svet da radi za Ameriku. Evropa, Azija, svet... po njima bi trebali da postuju samo americke interese. Americki san je odavno samo san. Obicni prodavac voca moze postati milioner, ali moze jedan, milion ce propasti zbog tog jednog. I nece dobiti milione zahvaljujuci teskom radu, vec zahvaljujuci podmicivanju, vezama i spletkama.U Americi, kao nigde drugo vladaju korupcija, veze, lobiranja, zakon jaceg i bogatijeg. Amerika je daleko od drzave koja saoseca sa drugima. Prosecan Amerikanac ce saosecati sa onim sa kojim mu mediji kazu da saoseca. Npr. nece saosecati sa 180 000 poginulih Iracana od americke invazije do danas, ali ce saosecati sa osecajnim, visoko moralnim americkim snajperistom koji je ubio na stotine ljudi i o njemu neko snimi film. Nece saosecati sa narodom Libije, koji je danas u bedi, u sred gradjanskog rata, ali je zato saosecala sa istim tim narodom dok je Libijom vladao onaj koji Americi ne odgovara. Nece saosecati sa avganistanskom decom, ubijenom raketom americkog aviona dok su skupljala drva za potpalu, ali ce saosecati sa teskom sudbinom koja je zadesila prebogatu glumicu koja prolazi kroz tezak razvod...

  • milica

    13. februar 2015 | 20:50

    Po čemu je najjača, holivudskoj produkciji?? U Vijetnamu se i nisu bas pokazali ;-))

  • Bokix

    13. februar 2015 | 21:24

    Nebuloza za nobela.Prvo koji Amerikanac ce se seliti npr.???Je li indijanac koji je starosijedilac ili diseljenik???Ma dajte, pa mi imamo starijih crkava ili mostova od Amerike molim za malo ozbiljnosti.Novac je kljucan faktor slobode su zavjesa koja je mamila doseljenike.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA