DAN KADA NAS JE PLANETA SKORO ZBRISALA: Bili smo na ivici opstanka. Ostalo nas je samo... (FOTO)

Erupcija vulkana Tobe u današnjoj Indoneziji dogodila se na mestu na kome se sada nalazi jezero Toba, a vreme ovog događaja geolozi smeštaju u period pre oko 73.000 godina, plus-minus 4.000, što se otprilike poklapa sa procenjenim vremenom najranije uspešne migracije iz Afrike.

Preporučujemo

Ovo je bila poslednja i najveća u nizu od četiri erupcije ovog vulkana tokom kvartara, najmlađeg geološkog perioda kenozoika. Procenjeno je da indeks vulkanske eksplozivnosti bio 8, što se može opisati kao apokalipsa, pa je ionako velika kaldera značajno uvećana.

Gustina izbačenog kamena je procenjena na 2.800 kubnih kilometara eruptivne magme (neka novija ispitivanja pokazuju da je to konzervativna procena, dakle, da je verovatno bila i veća), od čega 800 u vidu pepela. Eruptivna masa koja je izbačena sto puta je bila veća od najveće vulkanske erupcije u skorijoj istoriji - erupciji Tambore u Indoneziji 1815. godine, koja je proizvela "godinu bez leta" u severnoj hemisferi. Procena je da se emisija sumpor-dioksida merila u šest milijardi tona.

Jezero Toba u Indoneziji, danas. Foto: Wikipedia Commons/Henrik Hansson Globaljuggler

Erupcija Tobe je čitavu Južnu Aziju pokrila pepelom debelim 15 centimetara, dok je deo otišao preko Indijskog okeana, Arapskog i Južnog kineskog mora. Izgleda da se poklopila sa početkom poslednjeg glacijala ledenog doba, izazvavši kratko ali dramatično hlađenje, takozvanu "vulkansku zimu" koja je trajala šest godina tokom koje se Sunce nije videlo, i ubrzavši tranziciju od tople u hladnu klimu, te konačno i katastrofičnu promenu klime u svakom ćošku naše planete. Ovo je uništilo biljni svet, a potom i životinjski koji od njega direktno zavisi. Time i nas, najinteligentnije životinje.

Kompjuterske simulacije pokazuju da je globalno hlađenje bilo po otprilike 15 stepeni Celzijusa svake godine u periodu od tri, i da je ovako ledeno vreme trajalo decenijama, uništavajući život. Ako se na to dodaju i pepeo i sumpor-dioksid koji su zagadili čitavu atmosferu, počinjemo da shvatamo pakao koji je oslobođen na Zemlji.

A bio je to pakao u kome su naši i vaši preci lutali Evroazijom i Afrikom u potrazi za hranom, koju su lovili i skupljali. Efekat koji je ovaj događaj ostavio na njih sasvim je sigurno bio ogroman, a uzrok tome može da leži u nečemu što zna jako mali broj ljudi, mahom naučnici.

Izložba posvećena praistorijskom čoveku. Printskrin: Youtube/Atelier Daynes

Naime, erupcija Tobe se povezuje sa genetskim uskim grlom u ljudskoj evoluciji koji se smešta u period pre 50.000-100.000 godina, koji je možda rezultat žestoke redukcije ukupne ljudske populacije zbog efekata erupcije Tobe.

Tada, u tom kritičnom trenutku istorije čovečanstva, poslednjem u kome smo bili na rubu propasti (i na nesreću planete i ostalih živih bića - izvukli), na čitavoj Zemlji, tačnije u istočnoj Africi, ostalo je samo između 3.000 i 10.000 preživelih homo sapijensa. Ovo je potvrđeno genetičkim dokazima koji pokazuju da su svi današnji ljudi potomci veoma male populacije koja je brojala nekoliko hiljada "rasplodnih parova": drugim rečima, svaki je rat bratoubilački!

NAUKA DOKAZALA ADAMA I EVU: Svi imamo istog pretka, svi smo braća, a svi se koljemo! (VIDEO)

Konačno, ova hipoteza bi mogla da objasni ne samo ograničenu genetsku varijaciju u današnjim ljudima (razlika između bilo koja dva ljudska bića nije veća od jednog promila), nego i u svest duboko usađenu ideju katastrofične apokalipse koju će preživeti samo pravedni, dok bi ideja raja koja lebdi u skoro svim tradicijama mogla imati uporište u subsaharsko-afričkoj domovini naših prvih predaka.

(S. D.)