NAJVEĆA MISTERIJA STAROG EGIPTA: Čija je ovo mumija, ko je sahranjen u grobnici KV55? (FOTO)

Januara 1907. godine, finansijer Teodor M. Dejvis je unajmio arheologa Edvarda R. Ajrtona i njegov tim ne bi li vršili iskopavanja u Dolini kraljeva u Egiptu; ovo je čuvena oblast koja se nalazi na zapadnoj obali Nila, sa druge strane grada Tebe, i skoro svi faraoni egipatskog zlatnog doba su sahranjeni na tom mestu.

Ajrtonov tim je 6. januara iste godine otkrio ulaz u grobnicu KV55 koja će se pokazati kao krajnje misteriozna. Tri dana kasnije ušli su u nju i narednih nekoliko dana fotografisali nalazište i skupljali artefakte.

Sveukupno gledano, KV55 je mala i jednostavna grobnica; u nju se ulazi preko 20 stepenika koji su u trenutku otkrića bili prekrivene prašinom i kršom. Kaskadni koridor vodi do unutrašnje odaje u kojoj su se nalazile četiri kanopske vaze, pozlaćeni drveni oltar, ostaci kutija, otisaka pečata, postolja za vaze, delova nameštaja, srebrna guščija glava, dve cigle od opeke i jedan sarkofag koji je oskrnjavljen, sa delovima lica mumije koja su uklonjena.

Izometrička projekcija misteriozne egipatske faraonske grobnice KV55. Foto: Wikipedia Commons/R.F.Morgan

25. januara počeli su da ispituju kovčeg i usamljeni skelet. Kako je vreme prolazilo, istraživački tim je sve više shvatao da je ono što su otkrili zapravo nešto krajnje neobično i da će identifikacija mumije biti izrazito teška, pošto su svi otkriveni artefakti koji su u grobnici pronađeni pripadali različitim pojedincima. Spekulisano se zato da je sagrađena u žurbi, i da je individua u njoj prethodno bila sahranjena na nekom drugom mestu.

Oni koji su odlučili da reše ovu zagonetku su se suočili sa velikom misterijom, a mogući odgovori na pitanje čije je telo su se kretali od kraljice Tije, Ehnatonove majke, do kralja Smenkarea.

Neki artefakti su povezani sa faraonom Ehnatonom. Četiri kanopske vaze su bile prazne, ali su prvobitno sadržavale pepeo četiri žene za koje se posumnjalo da su ćerke ovog vladara, a možda su bile načinjene za Kiju, jednu od njegovih žena. Zlatni oltar je po svemu sudeći bio napravljen za kraljicu Tiju, njegovu majku. Njegovo ime je bilo ispisano na dve cigle.

Lobanja pronađena u egipatskoj kraljevskoj grobnici KV55. Foto: Wikipedia Commons/Sandivas

Dejvisov prvi utisak je bio da je u pitanju telo kraljice Tije; dokazi da je telo pripadalo ženskoj osobi su bili položaj ruke, postmortalno oštećenje pelvisa i nedostatak muških genitalija. Kasnije je predložena mogućnost da je to zapravo Nefertiti, Meketaten ili Meritaten. Konačno su se svi složili da je kovčeg napravljen za Kiju. Međutim, dalja ispitivanja mumije su pokazala da je u zapravo u pitanju muškarac.

Ipak, čak i nakon toga, ostalo je pitanje ko je taj tajnoviti čovek i koliko je godina imao kada je umro. Naučno ispitivanje je otkrilo da je verovatno bio blizak srodnik faraona Tutankamona, za koga se misli da je bio Ehnatonov sin. Druga hipoteza je bila da je to Smenkare, koji je možda bio Ehnatonov naslednik. Prvo se procenilo da ostaci pripadaju osobi koja je umrla oko 25. godine života, ali se posle utvrdilo da je bio mlađi, te da je imao oko 20 godina u trenutku smrti.

Anatom Grafton Eliot Smit je ukazao na mogućnost da je čovek možda patio od Frelihovog sindroma koji je odložio sazrevanje skeleta, kao i od hronične hidrocefalije. Kasnije se pokazalo da nema nikakvih abnormalnosti u lobanji i skeletu, uprkos tome što je izgledala neobično.

Zlatni nagrudnjak na kome je predstavljen egipatski kraljevski orao, pronađen na misterioznom sarkofagu u grobnici KV55. Foto: Wikipedia Commons/Ulises Muñiz

Februara 2010. godine dalja ispitivanja su pokazala da je čovek zapravo imao 35 godina kada je preminuo, a istraživači su objavili da nakon DNK analize sa skoro stopostotnom sigurnošću može da se kaže da je u pitanju sam Ehnaton, sin Amenhotepa III i otac Tutankamonov.

Istoričari su pokušali da objasne neobične okolnosti ovakvog misterioznog pogreba, obavljenog u žurbi. Moguće je, naime, da je kraljica Tija pomrsila konce Amenhotepu III što se tiče njene sahrane, pošto ga je nadživela 12 godina.

Ehnaton, prvobitno Amenhotep IV, bio je jedan od najradikalnijih vladara Starog Egipta. Tutankamonov otac je bio pravi pravcati revolucionar koji je napustio dotadašnji politeizam, veru u više bogova, i objavio da postoji samo jedan bog te konačno stvorio i prvu monoteističku (tačnije monističku) religiju na svetu koja je bila usmerena ka obožavanju jednog istinskog boga Atona, samo manifestovanog u sunčevom disku a ne njemu jednakom, anacionalnog univerzalnog metafizičkog agenta koji podjednako voli sva živa bića, voli mir i ne zna za mržnju, ljubomoru i kaznu. Promenu religijske paradigme pratile su one u etici, umetnosti i arhitekturi.

Faraon Ehnaton. Foto: Wikipedia Commons/Jon Bodsworth

Kada je umro, potomstvo je pokušalo da zatre bukvalno svaki njegov trag (neuspešno; za razliku od većine faraona koji su "izbledele senke, Ehnaton izranja iz prošlosti kao čovek od krvi i mesa, jake individualnosti, čije misli, osećanja i težnje možemo da pratimo sa relativnom tačnošću"). Moguće je, stoga, da je reputacija "jeretičkog kralja" navela nekoga od potonjih vladara, možda Smenkarea a možda i samog Tutankamona koji je odbacio očeva verska stajališta, da naredi da se na brzinu iz njegovog prisustva ukloni drugi sarkofag, možda onaj kraljice Tije, i da ga tako ostave samog u tami vekova, u oskrnjavljenoj grobnici.

Međutim, malo je verovatno da ćemo ikada biti sigurni šta se tačno dogodilo. Misterija identiteta posmrtnih ostatak prvog svetskog monoteiste u istoriji je možda i rešena, ali ova druga sva je prilika nikada neće biti.

(S. D.)