OVO JE ĐAVOLJA BIBLIJA: Prizor Satane u najlepšoj i najvećoj srednjevekovnoj knjizi će vas zaprepastiti! (FOTO)

"Codex Gigas", odnosno "Gigantski kodeks", poznat i kao "Đavolja Biblija", najveći je, najlepši i verovatno najčudniji rukopis, ne samo u Evropi već i na svetu. Toliko je veliki i obiman da se tvrdi da je bilo potrebno 160 životinjskih koža da bi bio napisan i da su potrebna dva čoveka da bi bio podignut. Dugačak je oko jednog metra.

Legenda kaže da je ovaj srednjevekovni rukopis nastao iz pakta sa đavolom; jezik u njemu je latinski i napisan je početkom 13. veka i premda se ne zna pouzdano koje je njegovo geografsko poreklo, veruje se da je u pitanju sada uništeni češki benediktinski manastir u Podlažicu.

Priča kaže da ga je izradio jedan monah, a to su savremena ispitivanja i potvrdila; priča takođe kaže da je u pitanju bio monah koji je osuđen na smrt tako što je ziv zazidan, kao i da ga je napisao u toku samo jedne noći, uz pomoć đavola. Savremena ispitivanja međutim pokazuju da je radio na njemu u periodu od bezmalo tri decenije, verovatno iz pokajanja zbog nekog stvarnog ili umišljenog greha.

Prizor iz Codex Gigasa, Đavolje Biblije. Foto: Wikipedia Commons/Xlboy

"Nacionalna geografija" tvrdi da bi bilo potrebno da jedna osoba radi pet godina, dan i noć, neprekidno, kako bi rekreirala rukom "Codex Gigas", ne računajući ilustracije. Ako se u sve to uračunaju i ilustracije i konačno dnevne obaveze koje svi monasi u manastiru imaju, dođe se do gorepomenute cifre od skoro tri decenije. Uprkos tome, delo pokazuje znake neverovatne uniformnosti od početka do kraja, zbog čega je verovatna i nastala legenda o tome da je završeno u jednoj noći.

Legenda takođe kaže da je Đavolja Biblija donosila propast i bolest svima koji su je posedovali u toku istorije, ali se Nacionalna biblioteka u Stokholmu, u kojoj se nalazi nakon što su je Švedi ukrali iz Praga tokom Sedmogodišnjeg rata, izgleda čini imuna na ovu kletvu.

U Codex Gigasu se nalazi kompletna Vulgata, latinska Biblija, kao i pet drugih tekstova; počinje sa Starim Zavetom a nastavlja se "Jevrejskim starinama", delom Josifa Flavija, potom "Enciklopedijom etimologije" Isidora od Sevilje, pa zbirkom medicinskih dela Hipokrata, Teofila i drugih, konačno Novim Zavetom, i na kraju "Bohemijskom hronikom" Kozme od Praga.

Opčinjavajuća ilustracija Satane iz Đavolje Biblije, odnosno Codex Gigasa. Foto: Wikipedia Commons/Weaverbard

U rukopisu se nalaze i mnogi drugi manji tekstovi koji se bave isterivanjem đavolja, magičnim formulama, slikom Nebeskog Grada i ilustracijom Satane preko čitave strane, koja je ujedno i razlog zbog čega se celo delo videlo u prošlosti kao đavolja rabota.

Inače, mnogo pažnje privlači i činjenica da stranica na kojoj se nalazi ilustracija đavola (kao i okolne stranice u manjoj meri) izgleda spaljeno, sagorelo. Ovome se u prošlosti pridavao veliki značaj i uzimano je kao dokaz đavolje rabote, verovalo se da je sam đavo u njoj i da ju je on spalio, ali je objašnjenje mnogo logičnije. Naime, ova ilustracija je oduvek privlačila najviše pažnje i najčešće je knjiga otvarana baš tu, zbog čega je jednostavno izbledela od svetla tokom dugog niza vekova.

Ako želite da zavirite u Gigantski kodeks, kliknite ovde.

(S. D.)