Ovo su 10 najužasnijih načina pogubljenja!

U istoriji su zabeleženi tako surovi slučajevi lišavanja života da je gotovo teško poverovati da su se ovi metodi održali vekovima, prenosi Nationalgeographic.rs

Preporučujemo

U prošlosti, ukoliko bi neko ukrao kozu ili kokošku, smatrao se prilično hrabrim jer je rizikovao da bude kažnjen smrću - i to na veoma surov način. Malo ko je, kao današnji osuđenici na smrt, imao priliku da uživa u pristojnom opslednjem obroku i izricao mudre i dirljive poslednje reči, jer je fotove sve čekala brza, bolna i strašna smrt.

Raznošenje topom

Top se u brojnim ratovima pokazao kao veoma koristan izum. Ipak, malo je poznato da je on ponekad služio i kao oružje za pogubljenje osuđenika.

Ovaj neobičan metod izvođen je na sledeći način: žrtva je bila vezana za top, tako da joj je cev bila prislonjena uz gornji deo leđa, a potom je top opalio i nastupila bi brza smrt.

Džordž Karter Stent je svojevremeno opisao jedan slučaj pobuljenja ovom metodom.

- Kada je top opalio, njegova (žrtvina, prim. aut.) glava je odletela u vazduh dvanaest do petnaest metara; ruke su mu odletele desno i levo, visoko u vazduh i pale, možda, devedeset metara dalje.

Ovakvo pogubljenje praktikovale su od šesnaestog veka evropske kolonizatorske nacije, a najčešće Britanci. Naročito je bilo zastupljeno tokom čuvene Indijske pobune.

Smrt u kavezu

Ovo je podrazumevalo da osuđenik sa vešala visi u metalnom kavezu, što je imalo za cilj da se pokaže kako će završiti oni koji se ogluše o zakon. To se nastavljalo i dugo nakon što nastupi smrt, pa su tela bila izložena javno čak i u fazi raspadanja. Žrtve bi obično umirale od žeđi.

Veruje se da je ova kazna smišljena početkom 18. veka u Velikoj Britaniji, a nije retko korišćena ni u četvrtoj deceniji 19. veka. Takođe, ovaj način pogubljenja korišćen je u Avganistanu početkom 20. veka u kažnjavanju kradljivaca koza, kako je u januaru 1921. godine preneo National Geographic.

Sahranjivanje živih ljudi

Iako ovaj metod nije najbolniji, smatra se jednim od najstrašnijih najčina da ostanete bez života. Istorijski podaci ukazuju da je bilo veoma popularno u drevnim vremenima, a u prilog tome ide i činjenica da je u 2. veku pre nove ere na teritoriji današnje Kine živo zakopano 400.000 ljudi - u jednom navratu!

Takvo sahranjivanje bilo je popularno i među Rimljanima, koji ne samo što su tako kažnjavali svoje neprijatelje nego su tako skončavale i vestalske device, koje su se zavetovale na celibat. Rimljani su verovali da će, ukoliko je zakopana žena nevina, boginja Vesta doći da je spase.

Ipak, ni ovaj metod nije rezervisan samo za vreme pre Hrista - poznato je da su se njime služili nacisti, Crveni Kmeri i drugi...

Bacanje životinjama

Još jedan popularan način pogubljenja u drevnim vremenima jeste bacanje ljudi psima, zmijama, vukovima, krokodilima, lavovima, hijenama, medvedima... Rimljani su taj metod unapredili tako što su od njega napravili zabavu za mase i zatvarali gladijatore u arene s opakim životinjama.

Naročito je popularan bio skafizam. Naime, osuđeniku bi skinuli odeću, hranili ga medom i mlekom dok ne dobije dijareju, a potom ga vezivali u čamcu. Čamac bi bio pušten da pluta, a čovek okružen sopstvenim fekalijama bi proveo dane plutajući, pri čemu su ga insekti neprestano napadali. Ovakvo sporo i mučno usmrćivanje obično je trajalo oko 30 dana, a tada bi kažnjenog stalno dohranjivali kako bi bio još privlačniji insektima.

Kuvanje, prženje, pečenje

U staroj Grčkoj, pogubljenje se ponekad izvodilo "Sicilijanskim bikom", metodom koja je podrazumevala da se žrtva smesti u bronzanu statuu bika, a da se potom ispod statue zapali vatra na kojoj bi se kažnjeni sporo pržio.

u drugim civilizacijama je bilo i slučajeva da se ljudi ubace u vodu i skuvaju, zatim da se isprže u ogromnom plitkom sudu (poput tiganja) na vrelom ulju itd.

Pogubljenje kroz tri faze

Srednji vek na teritoriji današnje Engleske nije bio lak, naročito prestupnicima - oni koji su najozbiljnije kršili zakone bili su podvrgnuti pogubljenju koje je počinjalo bešenjem, nastavljalo se vučenjem ulicama i završavalo se davljenjem.

Dranje kože

Kod Asiraca nije bio redak slučaj da onaj ko je učinio nešto loše ostane bude živ odran, a da potom njegova koža visi sa gradskih zidina kao upozorenje svima koji dobiju ideju se odluše o pravila. Naročito je gnusan metod bio dranje kože dece pred roditeljima.

Takođe, to se primenjivalo i kod Asteka, a čak i u Kini 14. veka, kada je jedan vladar naredio da se odere koža pet hiljada žena.

Čerečenje

Veoma zastupljen metod kroz čitavu ljudsku istoriju je upravo ovaj, a najčešće se izvodio pomoću životinja, ali su udove ponekad vukle i zaprege ili ljudi. To često nije išlo glatko i nije trajalo kratko, pa su ljudi umirali u strašnim bolovima.

Najstarije zabeleške o čerečenju datiraju od starih Rimljana, koji su upotrebljavali drveće fleksibilnih stabala.

Sečenje

Smrt od hiljadu posekotina" je oblik mučenja koji se primenjivao u Kini između 900. i 1905. godine. Nije postojalo neko zvanično uputstvo kako izvoditi sečenje jer nije svaka žrtva imala isti stepen izdržljivosti.

Testerisanje

Prema nekim navodima, rimski imperator Kaligula je bio posebno naklonjen ovoj metodi mučenja i pogubljenja. Veruje se da je ona osmišljena u Maroku, a pdorazumeva presecanje tela uzdužno - od glave ka međunožju ili, još strašnije, obrnuto.

(Telegraf.rs / Izvor: nationalgeographic.rs)