OVO ĆE VAS OBORITI S NOGU: Nezapamćeno herojstvo meksičkih dečaka tokom rata sa Amerikom (FOTO)
Meksiko je imao mnoštvo heroja tokom svoje burne istorije, ali nijedan u toj meri ne opčinjava tamošnje rodoljube kao što to već 170 godina čine "Los Ninos Heroes", odnosno Dečaci heroji. 1847. godine šestorica hrabrih mladih ljudi borili su se viteški za svoju mladu republiku a protiv mnogo moćnijih Sjedinjenih Država, i umrli su braneći njenu čast.
Bili su starosti od 13 do 19 godina, bili su vojni kadeti, a narod Meksika ih se danas seća sa poštovanjem i ponosom. Postoje spomenici podignuti njima u čast širom ove zemlje, a bezbroj je ulicama nazvano po njima.
O čemu se radi? Šta su uradili? Čime su to poštovanje zaslužili?
Bitka za Čapultepek je bilo poslednje poglavlje Meksičko-američkog rata. Odigrala se 13. septembra gorepomenute godine, unutar istoimene tvrđave u samom Meksiko Sitiju, koja je zapravo služila i kao vojna akademija, zbog čega je u njoj bilo dosta kadeta.
General Antonio Lopez de Santa Ana je shvatio važnost ovog položaja za odbranu prestonice, ali su Amerikanci bili brojniji, bolje obučeni, bolje opremljeni i disciplinovaniji.
General Nikolas Bravo, koji je komandovao utvrđenjem, naredio je povlačenje kada je shvatio da je bitka izgubljena, i svi su pobegli glavom bez obzira.
Svi izuzev Huana de la Barere, Huana Eskutija, Franciska Markesa, Agustina Melgara, Fernanda Montesa de Oke i Visentea Suareza. Oni su ostali i branili tvrđavu do poslednjeg, ne želeći da se predaju.
Jedan od njih, Huan Eskutija, koji je ostao poslednji živ, shvativši da je sve propalo ali ne želeći da se preda Amerikancima i da im preda zastavu, ogrnuo ju je oko sebe i skočio u smrt sa prozora. Prisutni Amerikanci su bili zadivljeni i vest o ovome su preneli dalje.
Ovaj događaj je tako ostavio traga na sve učesnike sukoba. Predsednik Hari Truman je posetio spomenik posvećen ovim mladićima sto godina kasnije, održao minut ćutanja a okupljenima ovim rečima objasnio zbog čega se tu zaustavio i zbog čega im je odao poštu: "Hrabri ljudi ne pripadaju ni jednoj zemlji. Poštujem hrabrost gde god da je vidim".
(J. G.)
Povezane vesti
Ovako bi izgledao nuklearni rat između Zapada i Rusije: Stravičan broj žrtava, šta bi bilo sa Evropom?
Trampov vojni savetnik o ratu u Ukrajini: Suočavamo se sa najvećom pretnjom od 1945.
Amerikanci očajni posle najave za naredne 2 godine: Niko neće moći da kupi nekretninu, kamate neće padati
<% post.title %>
Nalog za deportaciju dobilo 1,4 mliona ilegalnih imigranata u SAD, ali još nisu proterani iz zemlje
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Milanko oženio Albanku i doveo je u najhladnije srpsko selo: Za samo 8 dana promenila život iz korena, zabranio joj je odmah jednu stvar
Policija zaustavila auto, pregledali vozača, a onda su prešli na suvozačicu iz Bosne - Kad su otvorili njenu torbu, pobeleli su od šoka
Mnogi vozači ne znaju čemu služi ovo dugme u kolima: Ako je stalno uključeno automobil suludo troši gorivo (VIDEO)
bravo
Slava meksickim herojima
Podelite komentar
Bili
A naši heroji se ZABORAVLJAJU
Podelite komentar
brana
Svi se svojih heroja secaju,postuju ih i obelezavaju razbe godisnjice kako bi trajali vecno,na zalost samo se Srbi svojih heroja stide,sete se po nekog neki put ali i tada se vidi polemika da li su ili nisu bili heroji i tako u nedogled blatimo one koji su bili najbolji u Srbiji u svoje vreme.Zasto,kako i dokle cemo biti takvi?Da neko drugi ima istoriju ovako krvavu i tesku i da nikada nije imao osvajacke ratove kao Srbi slavio bi svakog pojedinca ne samo stradalog vec i zivog jer ljudi vole da su ponosni i bez razloga(Hrvati,Crnogorci,siptari) a biti Srbin,pravi Srbin je veliki ponos.
Podelite komentar