100 GODINA OD LUDILA I POKOLJA: 52 iznenađujuće činjenice o Prvom svetskom ratu! (FOTO)
1. Nemci su bili prvi koji su u ovom sukobu koristili bacače plamena, a koji su plamen bacali i na daljinu od 40 metara.
2. Više od 65 miliona ljudi iz 30 različitih zemalja tuklo se u Velikom ratu. Poginulo je oko 10 miliona. Antanta, koje smo i mi bili deo, izgubila je oko šest miliona, dok su Centralne sile izgubile četiri.
3. Sveukupno, bilo je preko 35 miliona civilnih i vojnih žrtava u ovom konfliktu. Preko 15 miliona je poginulo, dok je 20 ranjeno.
4. Skoro dve trećine vojničkih smrti u Prvom svetskom ratu bile su posledica borbi. Do tog trenutka, vojnici su uglavnom umirali od zaraznih bolesti.
5. Španski grip je 1918. godine, kada je izbio, odneo tu jednu trećinu preostalih vojnih žrtava.
6. Rusija je mobilizovana najveću vojsku u Prvom svetskom ratu, nekih 12 miliona ljudi. Više od tri četvrtine je poginulo, bilo ranjeno ili nestalo.
7. Na početku korišćenja tenkova, Britanci su svoje kategorizovali kao "muške" i "ženske". Muški tenkovi su imali topove, dok su ženski imali mitraljeze.
8. Prvi britanski tenk je mogao da "juri" brzinom od 4,8 kilometara na čas.
9. Artiljerijska vatra je stvarala neverovatnu buku. 1917. godine, eksplozivi koji su uništavali nemačke linije u Ipru, u Belgiji, čuli su se u 220 kilometara udaljenom Londonu.
10. Psi su korišćeni kao kuriri koji su nosili naređenja do prvih linija fronta u kapsulama nakačenim na njihovo telo. Takođe su postavljali nadzemne telegrafske žice.
11. Velika Berta je bila nemačka haubica teška 48 tona, koja je ime dobila po supruzi svog izumitelja Gustava Krupa. Mogla je da ispaljuje granate teške skoro tonu na daljinu od 15 kilometara. Međutim, bilo je potrebno 200 ljudi da je sklopi za šest sati. Nemci su imali 13 ovih topčina.
12. Tenkovi su se isprva nazivali "zemaljskim brodovima", ali je Britancima palo na pamet da Nemce zavaraju i da ih nateraju da pomisle da se radi o cisternama za vodu (water tanks). Na kraju se cisterna, odnosno tenk, odomoćilo kao pojam.
13. Najuspešniji pilot u celom ratu je bio fon Rihthofen, Crveni baron. Oborio je 80 savezničkih aviona, a poginuo je iznad Amijena. Najuspešniji sa naše strane je bio Francuz Rene Fonk, koji je oborio 75.
14. Margareta Cele je pravo ime Mate Hari. Ona je bila holandska egzotična plesačica koju su optužili za špijunažu. Sve vreme je negirala. Francuzi su je ubili 1917.
15. Francuski oficir Alfred Žuber napisao je tokom Prvog svetskog rata u svoj dnevnik, neposredno pre nego što će poginuti: "Čovečanstvo je ludo. Mora biti ludo da bi radilo ono što radi. Kakav masakr. Kakve scene horora i pokolja. Ne mogu da nađem reči da prenesem svoje impresije. Pakao ne može biti ovako užasan! Ljudi su ludi!"
16. Mnogi Amerikanci se nisu slagali sa time što njihova zemlja odbija da uđe u rat, pa su ratovali u francuskoj Legiji stranaca i kao deo britanske i kanadske vojske.
17. Početkom 1917. britanski kriptografi su dešifrovali telegram nemačkog ministra spoljnih poslova Artura Cimermana upućen ambasadoru u Meksiku, sa instrukcijama da se Meksiko pogura u invaziju na SAD. Čuvali su to kao tajnu mesec dana kako bi u pravom trenutku naterali Vašington da uđe u rat.
18. Slogan predsedničke kampanje Vudra Vilsona tokom 1916. godine bio je: "On nas drži podalje od rata". Mesec dana nakon što je položio zakletvu za drugi mandat, objavio je rat Nemačkoj.
19. Američki Nemci su trpeli tokom rata. Bilo je napada na njih, spaljivane su im knjige, ubijani su nemački ovčari koji ništa pod milim bogom nisu mogli da zgreše, a ubijen je čak i jedan Nemac.
20. Rat je mnoge vojnike pretvorio u invalide. Rekonstruktivna hirurgija je korišćena da bi se popravile facijalne povrede, ali su često korišćene i maske da prekriju užase. Mnogi je vojnik ceo ostatak života proveo u domu.
21. Prvi svetski rat je šesti najsmrtonosniji konflikt u istoriji ljudske vrste. Više o ovome u našem posebnom tekstu.
22. Gavrilo Princip je srušio četiri imperije: Osmansku, Austro-ugarsku, Nemačku i Rusku.
23. Podmornice su prvi put iskorišćene tokom američkog rata za nezavisnost, i tada su se nazivale "kornjačama", ali su svoj puni potencijal pokazale tek tokom Prvog svetskog rata. Posebno su se njima koristili Nemci, čija su plovila ovog tipa uglavnom bila na površini i zaranjala da bi torpedovala savezničke brodove. To što nisu birali mete i što su potapali i civilne brodove je bio glavni razlog za to što je SAD ušla u rat.
24. Ratovalo se na svakom okeanu i na skoro svakom kontinentu, ali se uglavnom tuklo u Evropi.
25. Mreža rovova na Zapadnom frontu bila je dugačka preko 700 kilometara, i išla je od Lamanša do Švajcarske. Britanski pesnik Zigfrid Sasun je napisao: "Kada se sve sabere, rat je uglavnom bio stvar rupa i jaraka".
26. 274 nemačke podmornice potopile su ukupno 6.596 brodova, a najuspešnija od svih je bila U-35 koja je potopila 224 broda.
27. Francuska, ne Nemačka, bila je prva zemlja koja u ovom konfliktu upotrebila bojni otrov, i to već avgusta 1914. godine. Nemci su to uradili januara naredne godine protiv Rusa. Nekoliko meseci kasnije su bili prvi koji su koristili otrovni hlorin.
28. Nemci su bacili oko 68.000 tona gasa, dok su Britanci i Francuzi bacili 51.000 tona. Ukupno je 1,2 miliona vojnika umrlo od gasa, a u 91.198 slučajeva smrti su bile užasne.
29. Korišćeno je 30 različitih vrsta bojnih otrova. Vojnici su dobili instrukcije da na lice stave tkaninu natopljenu urinom. Do 1918. godine gas-maske su postale prilično pouzdane. Na kraju rata mnoge zemlje su potpisale sporazum po kome se upotreba ovog oružja zabranjuje.
30. Prvi svetski rat je doneo sveopštu upotrebu mitraljeza. Uglavnom su svi bili zasnovani na "maksimu" koji je težio oko 45 kilograma i ispaljivao 450-600 metaka u minutu. Zato se kaže da neko "lupa k'o Maksim po diviziji".
31. Francuzi su imali oružje koje su Nemci zvali Đavolji top. Kalibra 75 mm, bio je precizan i do četiri kilometra udaljenosti. Francuski komandanti su kasnije tvrdili da je ovo oružje odlučilo pobednika.
32. Tokom godinu i po dana koliko je Amerika bila u ovom sukobu, oko 75.000 ljudi održalo 7,5 miliona četvorominutnih pro-ratnih govora u bioskopima i drugim mestima, ukupnoj publici koja je brojala oko 314,5 miliona ljudi.
33. Tokom rata, američki hamburgeri, nazvani po nemačkom gradu Hamburgu, preimenovani su u "salisberski biftek". Frankfurteri su preimenovani u "slobodarske kobasice", jazavičare (dašhunde) su zvali "slobodarski psi". Škole su prestale da predaju nemački jezik.
34. Veliki broj vojnika se nikada nije oporavio od "granatskog šoka" koji je doživeo tokom rovovskog rata i do kraja života je patio od dijareje, nesanice, mnogi su prestali da pričaju, ili su cvileli satima, trzali se nekontrolisano.
35. Iako Amerikanci nisu svojim Indijancima dali državljanstvo sve do 1924. godine, 13.000 njih je služilo u vojsci tokom ovog sukoba.
36. Više od 200.000 američkih crnaca je takođe bilo u ovom ratu, ali samo 11 odsto kao borci. Ostali su kopali rovove, radili na istovaru i utovaru, gradili puteve i tako dalje. Služili su u 92. i 93. segregacionoj diviziji.
37. Nemci su tokom rata u proseku presecali svaku četvrtu savezničku poruku i uspešno su dešifrovali sve kodove. Sve se promenilo kada je američki komandant počeo da koristi Čoktau Indijance koji su svoj izuzetno složeni jezik stavili u službu Antante.
38. Više od 500.000 golubova nosilo je poruke između glavnih štabova i prvih linija fronta.
39. Na Badnje veče 1914. godine vojnici sa obe strane fronta su jedni drugima pevali božićne pesme. Vojnici na dve trećine fronta su na Božić proglasili primirje koje je na pojedinim mestima trajalo i nedelju dana. Naredne godine, stražari na obe strane su primili naređenje da ubiju svakoga ko pokuša da ponovi ovaj performans.
40. Edit Kavel je bila britanska bolničarka koja je lečila vojnike na svim stranama. Kada je pomogla savezničkim vojnicima da pobegnu iz nemačkog zarobljeništva, streljana je. Ovo je svetsku javnost u potpunosti okrenulo protiv Berlina i Beča.
41. Harlemski pakleni borci su bili američki crnci koji su zbog svog herojstva u prvim linijama fronta odlikovani francuskim Ratnim krstom. U Americi su njihova dela potpuno bila ignorisana.
42. Najdekorisaniji američki vojnik tokom Prvog svetskog rata bila je Alvin Kalam Jork koji je vodio napad na nemačko mitraljesko gnezdo, zaplenivši 32 mitraljeza, ubivši 28 nemačkih vojnika i zarobivši još 132. Kući se vratio sa Medeljom za hrabrost, unapređenjem u čin narednika, francuskim Ratnim krstom i poklonom od 400 ari obradive zemlje.
43. Najveći gubitak u istoriji britanske armije dogodio se u Bici na Somi kada je u jednom danu život izgubilo 60.000 njihovih vojnika.
44. Prvi svetski rat je od SAD napravio najmoćniju vojnu silu na svetu.
45. Tokom ovog konflikta, Turci su ubili oko 1,5 miliona Jermena koji su živeli na teritoriji Otomanske imperije.
46. Britansko vođstvo u svetskoj ekonomiji je bila trajno uništeno zbog ovog rata. Odjednom su se našli u dugovima do guše, sa visokom nezaposlenošću i sporim rastom. Francuzi su bili u istom sosu, jer njihovi zajmovi Ruskom Carstvo nove boljševičke vlasti nikada nisu vratile.
47. Prvi svetski rat je doveo do najveće migracije crnaca sa juga na sever Amerike, pošto se odjednom pojavilo dosta upražnjenih mesta u fabrika jer je mnogo ljudi otišlo u Evropu, u rat.
48. Ovaj sukob je uradio mnogo i za emancipaciju žena koje su tokom njega dokazale da mogu da rade muške poslove jednako dobro kao i "snažniji pol". 1918. godine većina žena starija od 30 godina dobila je u Velikoj Britaniji pravo glasa, dok su žene u Americi to isto pravo ustavnim amandmanom dobile dve godine kasnije.
49. Medicinski napredak koji je ovaj sukob doneo takođe je bio golem, pošto su lekari imali mnogo pacijenata na kojima su, ovo će zvučati surovo, imali prilike da vežbaju, eksperimentišu i unapređuju svoje znanje.
50. Prvi svetski rat je od Rusije napravio komunistički Sovjetski Savez koji je promenio zauvek tok istorije. Stručnjaci se slažu da je ovo najbitnija posledica ovog konflikta.
51. Usled sloma Osmanskog carstva, Antanta je okupirala ogromne delove Bliskog istoka pod patronatom Društva naroda. Sirija, Jordan, Irak, Palestina, Egipat, i druge zemlje su proglašene mandatima koje je trebalo izgraditi u nove države jednog dana. Posledice se osećaju i danas.
52. Srpska kampanja je šesta po broju žrtava u ovom ratu, sa 633.500 mrtvih. Najsmrtonosnija je bila Ofanziva od sto dana koja se odigrala između 8. avgusta i 11. novembra 1918. godine i koja je odnela 1.855.369 života.
(J. G.)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
nemanja
obratite paznju na broj 45. najvece etnicko ciscenje u modernoj istoriji i dalje nije priznato
Podelite komentar
Pop
35 je ogavno čuj američki razbojnici nisu dali drzavljanstvo indijancima a oteli su od njih zemlju i sve sto su posjedovali
Podelite komentar
Pera Kojot!
I danas hoce isto da naprave! Samo sto je debela Berta "mrsava" za ove danas" zgodne " Berte!
Podelite komentar