Bio je to savršen dan, ženio je devojku svojih snova, a onda se pojavila osoba zbog koje se sve raspalo!

Dan venčanja je obično asocijacija za najsrećniji dan u životu, ali desi se ponekad da se pretvori u noćnu moru. Tako je bilo u ovoj situaciji.

Preporučujemo

Ta subota u kojoj je bilo zakazano venčanje dolazila je mnogo brže nego što su se Miloš i Violeta nadali. Hrana je bila naručena, muzika je potvrdila dolazak, cveće stiže dan ranije. Naizgled, sve je delovalo da ide po planu, zapravo, sve i jeste išlo po planu, ali Miloš nikako nije mogao da se otrese tog nelagodnog osećaja da će se nešto desiti.

Ubeđivao je sebe da je to normalno i da je u pitanju trema, kao i da nije navikao da funkcioniše kad mu je sve potaman. Nekako mu nije bilo prirodno stanje stvari da bude rasterećen i srećan, ali se nadao da će se brzo navići na to.

S Violetom se upoznao slučajno, kako to obično i biva, kada se vraćao od roditelja sa nedeljnog ručka. Ona se doselila u njegovu staru zgradu, i otkada je prvi put video u liftu, sve češće je počeo da posećuje roditelje. Majka ga je zadirkivala, a otac se samo smeškao i čitao novine, zavaljen u svoju fotelju. Zajedno su već 4 godine, koje su se Milošu činile kao 4 meseca.

Niko u Miloševoj porodici nije pričao o njegovom bratu, koji je poslednje 4 godine u zatvoru, zbog oružane pljačke i pokušaja ubistva. Osuđen je na 15 godina, i Miloševi roditelji su smatrali da nema potrebe da ga pominju i tako pokvare atmosferu i raspoloženje.

Miloš i on su bili blizanci, ali osim lika nisu imali ništa više zajedničko. Mimo svega toga, na neki čudan način je nedostajao Milošu i voleo bi da bude tu, na dan njegovog venčanja. Sećao se vremena kad su bili klinci i kada njihove razlike u karakterima nisu toliko dolazile do izražaja. Često je hvatao sebe kako razmišlja o njemu, ali bi onda samo slegao ramenima i nastavio dalje sa svojim životom.

Subota je osvanula lepša i sunčanija nego što se to očekivalo. Sve je bilo sređeno i namešteno pod konac i pokazalo se da razloga za brigu zaista nije bilo. Gosti su počeli da se skupljaju, trubači su uveliko bili tu, i lepo raspoloženje je vladalo među svim prisutnima.

Kada su ulazili u crkvu Miloš je na tren opet osetio onu poznatu nelagodu, ali je otišla istom brziniom kojom je i došla. Violeta ga je čvrsto držala za ruku i koračala pored njega, a njemu se na trenutke činilo kao da ona traži nekoga pogledom, nekoga ko nije tu.

Stali su pred popa, stavili su im krune na glave, iza njih su stajali kumovi. Video je osmeh na licu svojih roditelja i prijatelja. Ceremonija se polako privodila kraju, kada je pop, po protokolu rekao

- Ako neko ima nešto protiv zajednice ovo dvoje ljudu, neka kaže sada ili neka večno ćuti.

Sačekao je dve sekunde, i krenuo da nastavi dalje, kada su se začula vrata od crkve i glas koji je rekao

- IMAM JA NEŠTO DA KAŽEM.

Začuo se ogroman uzdah, Miloš i Violeta su se okrenuli i ostali u šoku. Bio je to njegov brat blizanac, stajao je na vratima u odelu, držeći hrpu papira u rukama.

- Ti? Otkud ti ovde? - uspeo je da izusti Miloš.

- Došao sam po svoju devojku.

- Molim?

- Ona je bila moja pre nego što je tebe upoznala. Pre svega što se izdešavalo.

- Ne verujem u to - rekao je Miloš.

- Evo izvoli onda - brat mu je pružio hrpu pisama koje je držao u ruci.

- Izvoli, pogledaj, pročitaj, sve piše tu. To su pisma koje mi je slala dok sam u zatvoru.

Miloš je pogledao u pisma, pa u svoju verenicu. Violeta je samo spustila pogled, i posle par sekundi rekla:

- Istina je. Bila sam sa njim pre tebe, zato sam se i doselila u zgradu tvojih roditelja. Onda je on uhapšen i ja sam srela tebe, nisam ni znala da ste blizanci. U tebi sam videla njega, ali sam se posle zaljubila u tebe. Izvini, nisam smogla snage da ti kažem sve ovo. Zaista želim tebe, i želim da budem tvoja žena. Moraš da mi veruješ Miloše, to je istina.

Krenula je da ga uhvati za ruku, ali je on istrgao svoju šaku iz njene. Skinuo je krunu i vratio je popu koji je, sa ostatkom rodbine i prijatelja sve ovo posmatrao bez reči. Okrenuo se i krenuo za svojim bratom, koji je izašao ispred crkve.

- MILOŠE, STANI!!!! - čuo je iza sebe, ali je samo nastavio da korača i da se ne osvrće.

Šta biste vi uradili da ste na Miloševom mestu? Kako mislite da može da se završi ova priča?

Vaš nastavak priče ostavite u komentarima.

Ako vam se dopada pva priča možete pročitati i - Posle 25 godina srela je brata za koga je mislila da je mrtav, i saznala mračnu tajnu njene porodice, Tvoja tri sledeća statusa na Fejsbuku postaće stvarnost i Imao je dobar posao, odličnu platu, a onda je dobio dedino pismo koje je promenilo sve!

**Napomena: Ova priča je izmišljena, i svaka sličnost sa stvarnim ličnostima i događajima je slučajna.**

(Telegraf.rs)