NAROD PROGONJENIJI OD JEVREJA: Optužili ih za svaku moguću teoriju zavere, oni odolevaju (FOTO)

Bahai je originalno iranska vera nastala iz babizma koji je nastao iz šiitskog islama, a njenih pripadnika ima danas oko šest miliona na svetu ukupno, sa po jednim hramom na svakom kontinentu. Sledbenici ove religije veruju u duhovno jedinstvo celokupnog čovečanstva, u jedinstvo boga, u jedinstvo religija koje sve imaju isti izvor i dolaze od istog božanstva, u jedinstvo svih ljudi u smislu da smo svi jednaki i da je fizička raznolikost dobrodošla. Smisao čoveka, prema njima, je da nauči da poznaje i voli boga putem molitve, refleksije i službe čovečanstvu.

Preporučujemo

Ovakva humana učenja im nisu donela ništa dobro. Od trenutka svog nastanka pa do danas, pripadnici ove verske grupe suočavaju se samo i isključivo sa mržnjom i progonom.

Njihov utemeljitelj Bahaulah je prognan iz Persije nakon što su neki pripadnici babističke sekte (ali ne i bahaije) pokušali atentat na šaha, a pošto su uz sve to i svojim stavovima predstavljali ozbiljan atak na privilegije šiitskog klera (s obzirom da između ostalog tvrde i da je sveštenstvo nepotrebno), protivnici su počeli da ih optužuju za čitav niz užasnih konspiracija, koje su obično ali ne isključivo bile uperene protiv Persije i kasnije Irana.

Na početku, persijski vlastodršci su ih tretirali kao ruske i britanske agente i neprijatelje iznutra, "petu kolonu", zbog činjenice da su bili isti kao i svi ostali Iranci i po izgledu i po jeziku, sem po veri.

Što se tiče ruskih veza, postoje navodni memoari sanktpeterburškog ambasadora u Teheranu Dimitrija Ivanoviča Dolgorukova koji su ekvivalent Protokolima sionskih mudraca koji Jevreje optužuju za plan da pokore svet. U ovim memoarima iznose se brojne neistine kojima se potkrepljuju optužbe da su Bahaije radili za Ruse sa ciljem da se pokori Persija. Na primer, ljudi se stavljaju na mesta na kojima tada nisu mogli da budu ili zato što su bili negde drugde, ili zato što su bili deca, ili zato što su prosto umrli.

Na primer, kaže se i da je Dolgorukov platio Bahaulahu gradnju kuće u Akri iako je ruski ambasador umro pre nego što je osnivač bahaističke vere stigao u ovaj grad; u novijim izdanjima se zato ne spominje Akra nego Jedrene.

Uprkos svemu, veliki broj Iranaca i dalje veruje u ovo. Da sve bude luđe, postoje i sovjetske optužbe protiv njih iz tridesetih godina prošlog veka o njihovim navodnim vezama sa trockistima, zbog čega su zajednice Bahaija uništene u 38 različitih gradova širom SSSR, gde su inače pobegli od iranskog progona.

Paralelno sa optužbama da su agenti Ruske imperije, tu su i optužbe da su sluge Britanaca, a sve naravno Sa istim ciljem, a to je destabilizacija i uništenje carstva Persa.

Postoji i optužba da su agenti cionizma, a kao dokaz se često navodi to što je glavni hram Bahaija na teritoriji Izraela, u Haifi. Međutim, on je podignut na tom mestu pre nego što su Jevreji uopšte počeli da se naseljavaju ponovo u Obećanu zemlju, i to po dogovoru persijskog šaha i otomanskog sultana. Naravno, optužba da su povezani sa masonima ne može da ne postoji, jer sve što je konspirativno nekako mora biti u vezi sa njima, zar ne?

Paradoksalno, čak i pre nego što je došlo do sloma monarhijskog režima 1979. godine i pre nego što je Iran postao islamska republika, počele su optužbe da su Bahaije zapravo sluge šaha i njegove tajne policije. Mnogi obični Iranci su verovali da Bahaije žive bolje od njih, da drže visoke funkcije u vlasti i da im "sisaju krv". Što se zvaničnog Teherana tiče, oni nisu verska već politička grupa, iako nikada nisu izneli potkrepljujuće dokaze za ovu tvrdnju, niti i za jednu drugu, a mnogo puta se to od njih tražilo, čak i pred Ujedinjenim nacijama.

Zbog svega su pripadnici bahaijske vere mnogo propatili, pre svega u Persiji, odnosno Iranu, i pre i posle revolucije, a njihov progon ne prestaje ni dan danas. Svaki uzastopni vrhovni vođa iranskog naroda i svaki uzastopni predsednik ove zemlje radio je protiv njih i pozivao na linč, tako da preostalih 350.000 Bahaija i dalje živi u uslovima kakve ne biste nikome poželeli.

Policija im redovno pretresa kuće i pleni stvari, izbacuju se iz škola i univerziteta, te ih se šalje na robiju zbog učestvovanja u studijskim grupama. Onima koji pokušavaju da pomognu svom narodu se ne daje pravo na advokata i drže se u zatvorima bez suđenja. Njihova groblja se skrnave a nepokretnosti oduzimaju. O njihovim svetilištima da ne pričamo: kuća Baba u Širazu, jedno od tri mesta gde oni odlaze na hodočašće, je rušena dva puta.

(S. P.)