Tvorci računara na kome čitate ovaj tekst svoju decu šalju u školu u kojoj NEMA RAČUNARA (VIDEO)

Direktor tehnološkog razvoja Ibeja svoju decu šalje u jednu malu školu od svega devet učionica, zajedno sa drugim vrhovnim ljudima giganata iz Silikonske doline kao što su Gugl, Epl, Jahu ili Hjulit-Pakard. Uprkos klijenteli, u školi o kojoj je reč ne postoji nikakva tehnologija: đaci se služe grafitnim olovkama, papirom, iglama za pletenje, ponekad blatom. Nema računara, nema ekrana bilo kakve vrste. Ne samo da pametni telefoni i tableti nisu dozvoljeni u učionicama, nego se na njihovo korišćenje i kod kuće gleda sa neodobravanjem.

Preporučujemo

Dok škole širom sveta žure da se opreme najboljim uređajima koji postoje, ova škola ide potpuno drugačijim putem, i to radi u epicentru tehnologije, sledeći ideju da škola i računar ne idu ruku pod ruku. U pitanju je "Valdorf škola Peninsule", jedna od 160 u ovom sistemu koje postoje u Sjedinjenim Državama, koja je posvećena fizičkim aktivnostima i učenjem putem kreativnih zadataka koji se izvršavaju - rukama.

Sledbenici ove filozofije tvrde da kompjuteri koče kreativno razmišljanje, pokret, ljudsku interakciju i koncentraciju. Premda je metod Valdorfa star više od jednog veka, činjenica da su tvorci savremenih tehnologija upravo njegove najvernije pristalice vraća u žižu raspravu o ulozi računara u edukaciji dece.

- Suštinski odbijam ideju da vam je potrebna tehnologija za učenje gramatike. Sama ideja da aplikacija na tabletu može bolje da nauči moje dete da čita ili da računa... To je smešno - kaže Alan Igl, čija deca pohađaju ovu ustanovu. Pre nego što kažete "ma šta on zna", dozvolite da vam objasnimo o kome se radi: u pitanju je direktor izvršne komunikacije u Guglu. Čovek koji zna o čemu priča.

Premda on sam poseduje i smartfon i Ajped, njegova ćerka ne zna da koristi pretraživač, dok njegov sin koji je u osmom razredu tek uči, s obzirom da škola dozvoljava ograničenu upotrebu gedžeta u tom periodu.

On, kao što smo gore već napomenuli, nije usamljen. Tri četvrtine đaka ove ustanove imaju roditelje koji su bitne figure u Silikonskoj dolini. Igl ne vidi nikakav problem sa tim. On kaže da tehnologija ima svoje vreme i mesto, i pravi poređenje sa filmskom industrijom; ako bi kojim slučajem radio u kući koja snima filmove nepodobne za mlađe od 16 godina, ne bi voleo da mu deca gledaju te filmove. Isto je i sa kompjuterima.

Dok se ostale škole hvale najnovijom tehnologijom kojom pokušavaju da privuku roditelje da upišu svoju decu, Valdorf "fura" retro stil: školske table su starinske i po njima se piše kredom, na zidovima su police za knjige natrpane enciklopedijama, đaci sede u drvenim klupama, po zidovima su njihovi crteži, i tako dalje.

Devojčice uče kako da pletu, primera radi, a škola tvrdi da se tako razvijaju sposobnost rešavanja problema, pravljenja obrazaca, matematičkih znanja i koordinacije. Kratkoročni cilj: isplesti čarape. Tablicu množenja svi znaju napamet već u trećem razredu. U drugom, stoje u krugu i uče jezik ponavljajući stihove za svojim učiteljima dok se dodaju kesama napunjenim pasuljem: vežba koja cilja na sinhronizaciju uma i tela.

Razlomci se uče onako kako su ih učili naše bake i deke: sečući voće i povrće, koje đaci posle jedu. Jedna učiteljica pita: "Kada sam isekla dovoljno delića da nahranim sve, šta mislite, da li sam imala njihovu pažnju?"

Činjenica je sledeća: ne postoje studije koje nedvosmisleno potvrđuju da deca koja se tokom učenja služe tehnologijom postižu bolje rezultate. Sa druge strane, 94 odsto đaka koje je pohađalo neku od škola u okviru sistema "Valdorf" na kraju ode na koledž. Ovo je naravno sumnjiv procenat, s obzirom da ova deca dolaze iz bogatih porodica, ali svejedno, postotak jeste veliki.

- Podučavanje je ljudsko iskustvo. Tehnologija je distrakcija ako želimo da deca budu pismena, da znaju da računaju i da kritički razmišljaju - kaže Pol Tomas, autor dvanaest knjiga na temu javnog obrazovanja.

Roditelji koji rade u najmoćnijim svetskim tehnološkim kompanijama se slažu i pitaju: zbog čega žuriti sa uvođenjem računara u živote dece kada su to znanja koja se vrlo lako stiču, a njihov nedostatak u kritičnom periodu detinjstva može od njih stvoriti zdrave pojedince sposobne da savladaju bilo kakvu prepreku u životu. Uostalom, nisu li tvorci današnjice upravo išli u takve škole?

Jedanaestogodišnji Orad Kamkar kaže da je frustriran zbog opsednutosti svojih roditelja sa gedžetima. Kada ode kod svojih rođaka nađe se u situaciji da sedi sa pet njih i da gleda kako svi koriste telefone i ne obraćaju pažnju ni na njega ni na druge. Desetogodišnji Fin Hajlig čiji otac radi u Gugl kaže da više voli da uči pomoću papira i olovke nego na računaru jer može da prati svoj napredak.

- Kada pogledaš unazad možeš da vidiš kako ti je rukopis bio aljkav u prvom razredu. To ne možeš da vidiš na računaru jer su na njemu sva slova ista. Uostalom, ako naučiš da pišeš na papiru, možeš da pišeš čak i ako poliješ vodu po kompjuteru ili ako nestane struja - zaključuje on.

Pametno dete. Da li na oca ili zbog sistema u kome se školuje, otvoreno je pitanje.

(S. P.)