SENZACIONALNO: Vatikan se sprema da krsti vanzemaljce?!

Isusovac Gaj Konsolmagno, predsednik Vatikanskog opservatorijuma, koji je na nedavnom simpozijumu u organizaciji NASA-e izjavio da nismo sami u svemiru, govori ekskluzivno za Nedjeljni, a mi vam prenosimo deo intervjua.

Preporučujemo

Časni brat Gaj Konsolmagno, svetski priznati astronom, stalni je član Isusove zajednice pri Vatikanu. Isusovac iz Arizone koji istražuje svemir nedavno je izjavio da je samo pitanje dana kad ćemo otkriti život na drugim planetama, a već je ranije priznao da bi krstio vanzemaljce da to traže od njega, kao i da ne bi odbio ponudu da bude misionar na nekoj drugoj planeti, ako to za bude moguće za vreme njegovog ovozemaljskog života.

Konsolmagno se za nauku zainteresovao čitajući naučnu fantastiku, koji i danas je rado čita, a zna da bude i gost na naučnofantastičnim konvencijama. Studirao je astronomiju i planetologiju na Isusovom univerzitetu u Detroitu, magistrirao na MIT-u, a doktorirao na Univerzitetu Arizone. Zamonašio se 1991. godine.

Vi ste sveštenik i naučnik, ne isključuje li se to međusobno?

- Pa, zapravo, ne. Vera i nauka se ne isključuju. Ako pogledamo istoriju, velika je većina naučnika dolazila baš iz redova ljudi od vere, čak i ako su njihova verska uverenja bila drugačija od onih koja su u to vreme preovladavala.

Kako se u vašem slučaju nadopunjavaju vera i nauka?

- Religija mi daje motivaciju i veru da budem naučnik. Svi logični sistemi počinju pretpostavkom - to je izraženo u matematici kao Godelova teorema - a vera mi utemeljuje neke pretpostavke pre nego što počnem naučno istraživanje. Dakle, ja verujem - bez ‘dokaza’ - da svemir postoji i deluje na temelju logičkih zakona, naučnih zakona, za koje takođe pretpostavljam, bez dokaza, da se mogu barem delimično razumeti. I moja vera u Stvoritelja znači da verujem da je stvaranje ‘dostojno’ toga da celi život provedem učeći s obzirom na to da verujem da je fizički svemir dobar, da ga je stvorio dobri Bog i da je to način na koji Bog sam može komunicirati sa mnom. Ova je ideja u Pavlovoj poslanici Rimljanima.

Je li Bog bog samo ljudskoj vrsti ili svim inteligentnim bićima u svemiru? Je li se Bog i njima, ako postoje, objavio?

- Bog je veći od svemira. Bio je tamo, na početku, u početku, izvan vremena, stvarajući vreme. Očigledno je njegova briga veća i ne odnosi se samo na ljude; konačno, naša tradicija ‘anđela’ pokazuje da judaizam, hrišćanstvo i islam prihvataju da Bog ima odnose s drugim inteligentnim bićima, a ne samo s ljudima.

Ako je Bog, kako kaže Sveto pismo, postojao i pre nastanka svemira (‘u početku beše Reč’, tj. Bog), znači li to da on određuje sva bića u svemiru? Znači li to da su sva inteligentna bića u svemiru ista ili slična, da imaju dušu, da su svesna sebe?

- Nema konačnog odgovora na to pitanje. Bog je izvan vremena, ali to, naravno, ne znači toliko da on ‘predviđa’ budućnost koliko se ‘seća’ budućnosti. Tradicionalna ideja duše jeste da je ona ‘intelekt i slobodna volja’, koja je slika Božja. Ako pretpostavimo da su zakoni fizike svugde isti u svemiru - a zasad nemamo razloga da sumnjamo da je to tako - zašto ne pretpostaviti da je to teološko načelo takođe posvuda isto? Ali, ne možemo zamisliti ono što ne možemo zamisliti.

Šta bi se događalo sa crkvenom naukom, Biblijom, celom hrišćanskom verom kad bismo otkrili da osim ljudskog ima inteligentnog života i drugde u svemiru, a ne samo na Zemlji? Ne bi li to otkriće dovelo u pitanje neke osnovne verske dogme? Jer, Isus je Bogočovek, a Bog je stvorio čoveka po svom liku.

- Gotovo svi, pripadnici svih vera, pa čak i ateisti, svi se slažu da pronalaženje vanzemaljaca neće uznemiriti njihovu veru, nego će je ojačati! Ja bih rekao, pre svega, da u tom smislu pronalaženje vanzemaljaca neće promeniti ništa; većina ljudi već pretpostavlja da oni postoje, zahvaljujući naučnoj fantastici koja je svuda oko nas.

A postoje brojne ideje vezane uz Boga u koje ni ja ne verujem. Ja verujem samo u jednog Boga, koji, vrlo konkretno, nije nalik bogovima koje mnogi ateisti odbacuju.

Da li bi čovečanstvo, bez obzira na prirodu vanzemaljaca, trebalo da priželjkuje susret s drugim bićima iz svemira ili, naprotiv, da strahuje od njega?

- Pa, očito, zlo postoji - samo čitajte vaše dnevne novine! Ali, zlo nije ‘stvar’ ili ‘biće’ - iako je često korisno zamisliti zlo na taj način - zlo je odsutnost dobra koje bi trebalo da  postoji. Ako vanzemaljci imaju slobodnu volju, oni će verovatno imati i moć da izaberu dobro ili da se odluče na to da odbiju dobro... Ne razlikuje se to od onoga što mi činimo.

To pokazuje vrednost razmišljanja o naučnoj fantastici i njenim vanzemaljcima: kada to činimo, ne saznajemo ništa novo o vanzemaljcima - kako bismo i mogli kad nemamo podatke - ali pritom učimo o sebi i onome što ta pitanja dobra i zla znače za nas ljude.

Da li bi Katolička crkva ponudila vanzemaljcima krštenje? Da li biste Vi bili spremni kao misionar da odete među vanzemaljce i propovedate im veru?

- O svemu tome ne znamo ništa više od ostalih. Kao što je rekao jedan teolog, ‘mi teolozi, baš kao i svi ostali, moraćemo da čekamo na otkrića astronoma’. Možemo izmišljati različite scenarije, maštati o tome; stvarnost će veroVatno biti potpuno drugačija od onoga što zamišljamo. No, ipak, uvek je zabavno zamišljati.

(Telegraf.rs / izvor: jutarnji.hr)