Mislio je da je ušao u sasvim običnu radnju, ali ono što ga je unutra sačekalo potpuno je promenilo njegov život

Postoje ljudi koji se kunu da su videli, osetili ili susreli se sa nekim bićem za koga se veruje da ne postoji, što ne čudi jer danas neretko naletimo na tekst u kome se piše o neobičnim susretima, bizarne i gotovo nemoguće priče se pojavljuju u velikom broju na dnevnom nivou, ali ono što se desilo ovom čoveku je zaista jedinstven slučaj.

Preporučujemo

Posao trgovačkog putnika nije ni malo lak, i Petar Kovačević je to znao. Počeo je kao student, kada je obnovio treću godinu građevine, međutim, kako to obično biva, nikada se na fakultet nije vratio i evo već je preko 30 godina trgovački putnik. Petar prodaje knjige za jednu izdavačku kuću. Uvek je voleo knjige, naročito enciklopedije, i za sebe je govorio da je kvizoman. Svi u njegovoj porodici su ga ostavljali na miru kad god počne neki kviz na televiziji, a ček na 375.000 dinara koje je jednom osvojio u kvizu Želite li da postanete milioner je uramio i okačio na zid dnevne sebe.

- Mnogo je to znanja za tako malo novca - pomisli Petar i nasmeja se sam sebi u brk.

Često je putovao van grada i nudio knjige ljudima. Išao je po firmama, prodavnicama, buticima, apotekama, svuda gde mu je padalo na pamet da može sresti nekoga ko barem malo voli knjige kao i on. Uzdao se u svoju slatkorečivost i osmeh, kao i u čvrst stisak ruke i pogled koji cilja pravo u oči. Petar je bio opasan manipulator, ali mu to osim nekih sitnih pobeda u životu ništa dobro nije donelo. Bio je u lošem braku, sa dvoje dece sa kojima nikada nije izgradio prisan odnos. Imao je svoje knjige i kvizove, ali nije imao sreće.

Te večeri je otišao van grada, kao i mnogo puta do sada, samo što nije bio kolima. Kola su ostala na tehničkom pregledu, a on je putovao autobusom, i iz tog razloga se odlučio da bude relativno blizu Beograda. Prodao je jednu knjigu danas, i nije bio zadovoljan. Računao je u sebi da danas ništa nije zaradio, a kada uračuna i put i hranu, još je u minusu. Često je psovao i sreću i sudbinu, tegleći torbu sa enciklopedijama na ramenu.

Petar je pustio korak da uhvati autobus za Beograd, sve što je tada želeo je da što pre stigne kući, pogleda Slagalicu i da se dan što brže završi.

- Pfff, kao da će sutra biti bolje - pomislio je. Ušao je na autobusku stanicu i shvatio da njegov autobus upravo izlazi sa perona. Znao je da nema poente da potrči, pa je otišao do šaltera i pitao kad ima sledeći za Beograd.

- ZA SAT I PO?! - povikao je, iznenadivši i sebe besom koji je izbio iz njega.

- Da - reče mu službenica, ni ne podigavši pogled.

Rešio je da prošeta, stajanje u mestu mu nikad nije išlo od ruke. Stao je da kupi sendvič i sok i pažnju mu je privukla jedna stara prodavnica, sa neumesnim izlogom i klimavom tablom sa natpisom "Antikviteti i retke knjige". Mnogo puta je posećivao ovaj grad i nikad ovu prodavnicu nije video, zato je rešio da odmah uđe unutra.

Vrata su zaškripala i iza prašnjavog pulta se stvorila seda starica koja ga je pogledala i nasmešila se.

- Dobro veče kako to da nikada nisam ranije video ovu vašu radnju? - rekao je Petar u čudu.

- Oh, pa mi smo ovde mnogo duže nego što ti uopšte možeš da pretpostaviš, nego nije imalo potrebe da nas vidiš do sada. Zdravo Petre, očekivala sam te - rekla je.

- Kako znate moje ime?!

- Ja Petre znam sve o tebi. Znam te od kada si prohodao, progovorio, krenuo u školu. Znam sve što si uradio za života, naročito one loše stvari. Znam da si najboljem prijatelju rasturio brak i da on to i dan danas ne zna, znam koliko si puta prevario ženu, znam da nisi posećivao bolesne roditelje, znam da si pregazio onog psa i da nisi stao. Ja, Petre, sve znam, to mi je posao.

Petar je nekoliko sekundi držao otvorena usta pokušavajući da nađe neku reč, bilo koju.

- Zatvori usta Petre, kasno je sad za to. Trebalo je da prvo držiš oči otvorene.

- KAKVA JE OVO PRODAVNICA?! - povikao je.

- Ovde Petre ne dobiješ ono što želiš, nego ono što si zaslužio - reče starica i nije izdržala a da se glasno ne nasmeje.

- Ja sam, Petre, tvoja Karma, i vreme je da svedemo račune - dodala je ona.

Petar je samo stajao i poče da bledi. Iako mu je razum govorio da je ovo neka neslana šala, nešto u njemu je vrištalo da je nažalost, sve ovo istina.

- Vidiš, Petre Kovačeviću, ceo život si krivio druge za svoje izbore i greške i vukao svoje nezadovoljstvo kao tu torbu sa knjigama. Ali, ja sam ipak malo većeg srca nego što misliš, zato ću ti ponuditi izbor.

- KAKAV IZBOR?!

- Da ispraviš svaku svoju grešku i sve sebične izbore koje si pravio tokom godina. Petre, situacija je sledeća: Pred tobom su dva ugovora, jedan te oslobađa svih loših izbora i daje ti oprost za sve tvoje greške i zla koje su drugima naneo, ako ga potpišeš ostatak života ćeš provesti skromno, ali bez griže savesti - reče ona i sačeka njegovu reakciju.

- A drugi? - upita Petar znatiželjno.

- Nadala sam se da drugi neću morati da ti predočim, ali evo i njega. Ako se odlučiš za drugi dobićeš sve što si ikada želeo i sve što si ikada mislio da ti pripada. Živećeš u blagostanju, ništa ni neće faliti, ali ćeš gledati kako tvoje greške plaćaju ljudi koji su ti bliski, tvoja porodica i prijatelji - izgovori starica i ostavi Petra da stoji zbunjenog lica.

- Izvoli olovku Petre, očekujem tvoj potpis - reče starica i nestade iza pulta.

Za koji bi se ugovor vi odlučili? Vaš nastavak priče možete ostaviti u komentarima.

Ako vam se dopala ova priča, možete pročitati i - Bila je to naizgled obična noć u taksiju, a onda je u kola ušla devojka koja je promenila sve, i Našao je loto listić, trošio milione evra, a onda je zazvonio telefon i promenio sve!

**Ova priča je fikcija, svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna.**

(Telegraf.rs)